 |
SAT, 14 SEP 2002 16:45:30 GMT
Predizborni lov u mutnom
Suocena s mogucnoscu da izgubi prestojece izbore aktuelna vlada
Makedonije je na berzi ponudila sav drustveni kapital s kojim raspolaze,
kako bi, tvrde dobro upuceni, materijalno sto bolje obezbedila sebe i
svoje bliznje. Unazad mesec dana je za male pare, netransparentno, ali i
nezakonito, prodato vise proizvodnih i drugih kompanija. Nastale stete
ce neko trebati tek debelo da plati.
AIM Skopje, 13.09.2002
Vlasnicka transformacija kapitala u Makedoniji traje od njenog
osamostaljivanja, ali jos nije zavrsena. Svaka od dosadanjih vlada je to
drustveno bogatstvo otudjivala kako je najbolje znala i umela. I za to
bila hvaljena, ili kritikovana.
Ono po cemu ce biti zapamcena vladajuca garnitura premijera i lidera
VMRO-DPMNE Ljubca Georgievskog, po oceni ekonomskih analiticara, je
predizborna rasprodaja preostalih drzavnih udela u 355 firmi, sa
predracunskom vrednoscu od bezmalo 445 miliona eura. I toa mahom
netransparentno, insajderski (sa unapred dogovorenim klijentom), cesto
uz ne postovanje pravne procedure, sa ogromnim diskontima od 70%, pa cak
i do 98 posto od nominalne vrednosti. I jos za upola manje od toga, jer
se mahom placa ne u kesu, vec u konvertibilnim sertifikatima, sveze
izdatim za obestecenje stedisa piramidalnih stedionica, koji se na
berzi odkupljuju sa prosecnom cenom od 47,7% vrednosti.
Prodaja se odvija na principu: "Ako nisi za sebe, nisi ni za sta",
odnosno: "Ko ce kome, ako ne svoj-svome". Kupci su, dakle, tvrde upuceni
brokeri, anonimusi, licnosti za koje se kasnije ispostavlja da su
povezani sa clanovima vrha partija na vlasti, ili njihovi rodjaci, te
poslovno bliski saradnici! Zbog izdavanja ovih "poslovnih tajni"
novinarima, odnosno upoznavanja javnosti kako se za male pare, bukvalno
preko noci stice velika ekonomska moc, neki od brokera su, na
neodredjeno vreme, i suspendovani s posla!
Namenska i intenzivna dostava paketra akcija kojima raspolaze drzavna
Agencija za privatizaciju berzi je pocela pre tri meseca. Podaci govore
da je u tom periodu nove gazde dobilo 69 paketa akcija i da je ostvaren
promet od 15,5 miliona eura. Prodaja je kulminaciju dozivela pocetkom
septembra, na svega nedelju dana pre cetvrtih parlamentarnih izbora u
zemlji i jos traje. Efekti ce se tek sumirati. A oni ce, tvrde nezavisni
ekonomski analiticari, biti za drzavnu kasu katastrofalni, jer su na
konto budzeta prebacene nenamirene obaveze veceg dela prodatih
nerentabilnih kompanija.
Na prodaju su ponudjeni ne samo gubitasi, koji su odavno rak rana
makedonske privrede, i dugo ih niko nije hteo, poput
Rudarsko-Hemisko-Metalurskog kombinata "Jugohrom", rudnika olova i cinka
"Sasa", fabrike autobusa "11 Oktovmri" i NIP "Nova Makedonija". Vec i
drzavne akcije u dobro stojecim kompanijama, kao sto su "Makedonske
telekomunikacije", "Okta" i skopska "Toplifikacija", za koje ima vise
zainteresovanih, a dobili su ih, ispod ruke, bez natcanja na berzi,
aktuelni menadzeri.
Strukturne reforme se obicno, potsecaju ekonomski analiticari, prave na
pocetku mandata, a ne na kraju, kao sto je to slucaj sada u Makedoniji.
Dali je reformski duh vlastodrzaca proradio u pet minuta do dvanaest
samo zbog patriotizma, ili radi provizije i pranja tokom vladavine
stecenog prljavog novca, tek treba da se utvrdi, kaze predsednik Veca
Saveza Sindikata Vanco Muratovski i dodaje da ce Sindikat, nakon izbora,
to traziti. Bez obzira koja politicka opcija bude pobednik. Jer, nigde
na svetu nema besplatnog rucka. Neko ce sve ovo kad-tad morati "debelo"
da plati! A radnicima je dosta tudjih cehova na ledjima!
Predizborna prodaja RHMK "Jugohroma" i NIP "Nove Makedonije",
nekadasnjih privrednih giganata, sada na kolenima, privukla je najvecu
paznju javnosti.
Novi gazda tetovskog kombinata za proizvodnju ferosilicijuma je
francuska kompanija "SCMM" iza koje stoji nemacki "Krup Tisen". U
kupoprodaznom dogovoru, koji su potpisali ministar ekonomije Besnik
Fetai i predsednik SCMM Pjer Rozen, stoji da su ovi strateski
investitori "Jugohrom", realno procenjen nesto manje od 10 miliona,
dobili za svega 500 hiljada eura, ili za priblizno 6% njegove trenutne
vrednosti. Uz to potupno isciscen od dugova. Novac treba da uplate na
pet godisnjih rata i da u tom vremenskom periodu, u razvoj sada
novoimenovane kompanije "Sil-mak" uloze deset miliona eura. Dinamika
investicija ce biti odredjena posebnim aneks dogovorom. Novi vlasnici su
se jos pismeno obavezali da ce na posao vratiti hiljadu radnika.
Polovinu odmah nakon reaktiviranja u oktobru, a ostalih 500 u roku od
sedam meseci, te da minimum godinu dana nece nikoga otpustiti.
Sindikat je trazio da taj rok bude dva puta duzi, pa je stoga ostao
nezadovoljan. Ipak, nakon razgovora sa novim gazdama kompromis je
postignut. Kao kompenzaciju sto ce zaposliti vise ljudi nego sto je
potrebno i sacuvati socijalni mir, kupci Jugohroma su od vlade
istrgovali benificiranu cenu struje, (placace 2,2 eura za potroseni
kilovat dok cena ferosilicijuma na svetskoj berzi ne poraste), te
dozvolu za formiranje slobodne ekonomske zone, sto ce prakticno znaciti
bezcarinski uvoz repromaterijala i ostalih sredstava za rad.
Restartiranje "Jugohroma" je od velike vaznosti za krizni tetovski
region. Kada uskoro ljudi budu radili i dobro zaradjivali, nece imati ni
vremena, ni interesa za politiku, kazu, puni optimizma, lokalni i
drzavni funkcioneri. Posebno ih raduju planovi stranaca da uz
proizvodnju ferosilicijuma formiraju i kompaniju za prikupljanje starog
zeljeza sa ambicijom da ona postane regionalni centar na Balkanu.
Poverenje u Francusko-nemacki konzorcijum je ogromno, jer je SCMM,
potsetimo, pre dve godine kupio nekada najveceg makedonskog gubitasa,
kavadaracki FENI i, na opste zadovoljstvo, uspeo da ga spasi propasti.
Dali ce imati istu srecu i sa Jugohromom, treba sacekati i videti.
Posve je razlicita prica o predizbornoj prodaji najstarije novinsko
izdavacke kuce u zemlji "Nova Makedonija" posve nepoznatoj kompaniji
"Jug usluge" iz Slovenije, registrovanoj u Mariboru. Odvijala se iza
kulisa ogradjenih "celicnim" zavesama, kako ogorceno primecuju kolege
novinari sto tamo rade, zabrinuti za svoju potupno neizvesnu sudbinu i
radnu buducnost. Uz to jos propracena brojnim manipulacijama i
kontradiktornim izjavama glavnih aktera ekspresnog biznis dila koji su
uslove prodaje menjali vise puta tokom kupoprodaznih pregovora. Vladino
telo za strukturne reforme je, na primer, odlucilo da inostrani kupac ne
mora da dostavi revizorski izvestaj o svom bonitetu, da se nacin isplate
moze dogovoriti u cetiri oka, te da se akcije mogu prodati ako se na
tender javi i samo jedan zainteresovan klijent !? Uobicajena zakonska
procedura je da se bira izmedju vise kandidata. Sve to je trasiralo put
raznim spekulacijama i sumnjama da iza Slovenaca, koji su samo navodni,
stoje celnici najvece vladajuce partije, odnosno, kako to primecuju neki
analiticari, "Holding kompanija VMRO-DPMNE".
NIP "Nova Makedonija" sa ogromnom zgradom u centru Skoplja, (nekada
popularni Dom stampe), sa vise dnevnih, nedeljnih i periodicnih listova,
sa savremeno opremljenom stamparijom i najrazgranatijom prodajnom
mrezom u zemlji, (preko 400 trafika), sa znacajnim poslovnim prostorom u
strogom centru Beograda i Zagreba, je procenjena na 14 miliona eura.
Za 69,7% akcija tog kapitala, kompanija "Jug Usluge" se navodno,
obavezala da u roku od dve nedelje uplati 2,3 miliona eura i da prihvati
10,5 miliona eura dugova prema javnim preduzecima i privatnim
doveriocima,( od ukupnog negativnog bilansa NIP-a 16,7 miliona eura,
inace u tenderskoj dokumentaciji prikazan tri puta vecim nego u
poslovnim knjigama NIP-a ), koji ce placati na rate, ukoliko zadrzi svih
1427 zaposlenih. Uz to u periodu od pet godina treba da investira 6
miliona eura!
Upuceni, medjutim, tvrde da su dogovoreni uslovi za kupca mnogo
povoljniji, odnosno da ce vlada, a ne on, na osnovu aneksa, platiti veci
komad dugova. Slovenci su, navodno, zainteresovani samo za trafike i
poslovni prostor van zemlje, u Srbiji i Hrvatskoj, a VMRO-DPMNE za
stampariju i novine. Kruze price da ce Dom stampe ubrzo biti pretvoren u
hotel, da ce zaposleni novinari, koji nemaju drugog resenja, biti
sobarice i konobari, da ce biti ugaseni nerentabilni listovi, a takvi su
gotovo svi koje izdaje NIP, odavno. I sta li jos ne!
Glasine dobijaju na intenzitetu kako istice predvidjeni rok za uplatu
otkupa, a na racunu Agencije za privatizaciju jos nije stigao ni jedan
od dogovorenih 2,3 miliona eura. Nezvanicno se saznaje da se na
makedonskoj berzi primecuje ubrzano kupovanje sertifikata piramidalnih
stedionica i da to rade ljudi bliski VMRO-DPMNE koji su se, navodno
preracunali, pa u jeku kampanje, nisu u mogucnosti da obezbede potrebni
kes za ovaj dil. Sa sertifikatima bi mogli da ustede vise od milion
eura!?
Racune im je izgleda, iz samo njemu znanim razlozima, pomutio, "prva
violina" u svim predizbornim rasprodajama drzavnog kapitala, ministar
ekonomije Besnik Fetai. Javno je obznanio da su Slovenci hteli da NIP
"Novu Makedoniju" kupe, ne svojim, vec makedonskim novcem, ali da to
Komisija za strukturne reforme nije prihvatila. Najavio je ponistenje
tendera, ukoliko do 17 septembra, kada istice zakonski rok, kupci ne
ispune svoju obavezu.
Sumnje da iza ekspresno i na navedeni nacin utvrdjene kupovine "Nove
Makedonije" stoji najveca vladajuca partija podgreva i pisanje
opozicionih novina koje, prenoseci clanke slovenackih ekonomskih medija,
tvrde da je "Jug usluge" of-sor kompanija koja u Mariboru uopste nema
sediste, niti direktore sa kojima moze da se razgovara, vec samo nekog
predstavnika. Tvrdi se, takodje, da je ona unajmljena da privremeno
posreduje za VMRO-DPMNE, kako se neki politicki vrazi-rivali, ne bi
dosetili u "kom grmu lezi zec" i unosni biznis osujetili. Za uslugu je,
razumljivo, utvrdjena "pristojna" provizija. Spekulira se i o panicnoj
nervozi koja, navodno ovih dana, vlada u redovima vmrovaca, te da su, da
pomognu kreditom, kako postizborni planovi ne bi propali, zamoljene dve
makedonske banke!?
Sta je od svega ovoga tacno, a sta ne, jednostavno nije moguce
proveriti dok ne prodju izbori. Ali, ako je suditi po onoj narodnoj
"gde ima dima-ima i vatre" onda je lako poverovati da ce krajnje
sumljiva privatizacija najstarije makedonske novinsko izdavacke kuce
ubrzo postati stvarnost.
BRANKA NANEVSKA
|
|
