AIM: start



SUN, 30 JUN 2002 00:24:43 GMT

Istina o Aracinovu

Godinu dana nakon ofanzive makedonskih bezbedonosnih snaga u Aracinovu, dogadjaja koji je doveo do velikih promena u odnosu na zaracene strane i sam rat u Makedoniji, polako, ali sigurno na uvid javnosti izbija sto se zapravo dogodilo tih junskih dana 2001 na samo par kilometara od centra Skopja.

AIM Skopje, 29.06.2002

Kada je u februaru 2002 godine Xhezar Shaqiri, poznatiji kao Komandant Hoxha, dao intervju ovdasnjem nedeljniku na albanskom jeziku LOBI, svojim svedocenjem o proslogodisnjem makedonskom ratu prouzrokovao je pravi sok u ovdasnjoj javnosti. Komandant Hoxha je svojim ucescem u redovima nacionalno oslobodilcake armije (NOA) oznacio pocetak i kraj rata, bio je medju onima koji su sredinom februara 2001 usli u pogranicno selo Tanusevce i koji, iako nije formalno bio komandant NOA u Aracinovu, odigrao jednu od kljucnih uloga u ovom dogadjaju koji je zavrsio krahom makedonskih bezbedonosnih snaga. Nakon cega je pod jakim pritiskom medjunarodne zajednice doslo do prekida vojnih aktivnosti, pregovora u Ohridu i usvajanja okvirnog sporazuma, kojim je rat i formalno zavrsen. U intervjuu za LOBI, komandant Hoxha je izneo po prvi put neke veoma znacajne detalje u odnosu na proslogodisnje junske dogadjaje u Aracinovu, najvecem seoskom naselju nadomak Skopja: najprije da je NOA u selo veoma lako usla sa samo 68 svojih pripadnika, da makedonske bezbedonosne snage, iako su u ofanzivi koristile sve cime su raspolagale, nisu uspele ni izdaleka ugroziti pozicije NOA u Aracinovu, koje je branjeno samo sa 240 ljudi. Hoxha je tom prilikom svoju tadasnju pretnju da ce gadjati skopski aerodrom, zgrade drzavnih institucija u Skopju opisao kao dobrosmisljenim blefom.

Ovih dana, na godisnjici aracinovskih dogadjaja, pokazuje da su oni bili veoma znacajni jer nakon njih se promenio odnos pretstavnika medjunarodne zajednice prema zarcaenim stranama, a zbog Aracinova pojacao se i njihov pritisak za prekid vojnih akcija i iznalazenje resenja putem pregovora. Zna se da je nakon Aracinova 5 jula NATO isposlovao prekid vatre, da su u Ohridu startali pregovori makedonske i albanske strane koji su mesec dana kasnije zavrsili potpisivanjem okvirnog sporazuma i da od tada pa sve do danas prakticno ceo ploiticki zivot u Makedoniji svodi na njegovu implementaciju.

Stice se medjutim utisak da je vracanje na ono sto se zbilo u Aracinovu i pored toga sto su ovi dogadjaji jos uvek obavijeni velom magle ipak stavlja u kontekst sadasnjih politickih dogadjaja i razume se pretstojeih parlamentarnih izbora.

"Kriza u Aracionovu bila je moment u kome smo strahovali od izbijanja gradjanskog rata" izjavio je Haviar Solana Borjanu Jovanskom, autoru zasad najkopletnijeg vidjenja proslogodisnjih dogadjaja, dodatka u nedeljniku "Kapital" naslovljenom "Aracinovo jednu godinu kasnije". "Kriza se tada priblizila glavnom gradu i tenzije koje je ta kriza prouzrokovala u prestonici, i posebno u njenom okruzenju, bili su zaista zabrinjavajuci', kaze dalje Solana. Sasvim blizu toga je i predsednik Makedonije Boris Trajkovski: "Aracinovo je najkriticniji momenet za vreme krize i ako se realiziralo ono sto su teroristi najavljivali - napad na strateske objekte u Skopju - mislim da bi konflikt dobio vece razmere".

Interesantnije je medjutim nesto drugo sto Jovanovski otkriva u svom napisu. Naime, odluka pretsednika Trajkovskog da pozitivno odgovori na pritisak da makedonske siguronosne snage pokusaju uci u Aracinovo doneta je neposredno nakon odlaska Solane iz Skopja gde je tokom rata dolazio, sam ili sa generalnim sekretarom NATO Robestsonom, uvek kada su stvari izmicale iz kontrole ovdasnjim politicarima. Bas zbog afanzive na Aracionovo, Solana je morao u sledecih nekoliko dana opet dolaziti u Skopje da bi predsednika Trajkovskog naterao na prekid akcije dok je NATO s druge strane ubedlilo vodjstvo NOA da se njeni pretstavnici povuku iz sela. Tada se sticao utisak da je akcija makedonsonska strana preduzela na svoju ruku, cak i neinforumirajuci Solanu koji je u vreme donosenja odluke bio u Skopju. Smatralo se da Trajkovski nije mogao odoleti jakom pritisku tvrdog krila oko premijera Ljubo Georgievskog, koji su smatrali da mogu za samo 12 sati Aracinovo iscistiti od pripadnika NOA. Jovanovski sada iznosi informacije o tome da je plan akcije makedonskig bezbedonosnih snaga pravljen na osnovu snimki polozaja NOA koje je napravilo bespilotna letilica NATO-a! Te da je ponovni dolazak Solane u Skopju bio samo znak "da je prestao dati rok precutne saglasnosti za uspesno izvodjenje cele akcije" kao sto sada objasnjava tadasnji ministar odbrane Vlado Buckovski. Buckovski, ne samo zbog toga sto dolazi iz redova najace opozicione partije Soijaldemokratskog saveza Makedonije, je kritican u odnosu na akciju i njeno odvijanje. "Neki mediji su stvorili euforicnu atmosferu da Aracinovo samo sto nije palo" kaze Buckovski koji smatra da za takav ishod u najmanju ruku je bilo potrebno malo vise vremena. Zna se sto je ta euforija donela. Najprije medjunarodna zajednica je optuzena da svojim zahtevom da ofanziva stane sprecava sigurna pobeda makedonskih vlasti, zatim su usledile "spontane" demonstracije koje su ocenjene i kao pokusaj drzavnog udara.

Prilikom svoje proslonedeljne posete Skopju generalni sekretar NATO Roberston kao gluposti oznacio je tvrdnje prisutne u makedonskoj javnosti da je Zapad i vojno bio na strani NOA i u Arainovu. Naime jedna holandjska radio stanica uoci godisnjice Aracinova objavila je informaiji da su na strani NOA u Aracinovu ratovalo i 17 amerikanaca povezanih sa organizacijom amerikih ratnih veterana.

Na godisnjicu Aracinova ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski, kojeg premijer Georgievski u zadnje vreme drzi u sjeni, na TV Sitelu ponovio je svoje optuzbe na racun predsednika i njegovu odluku da prekine ofanzivu na Aracinovo. Boskovski i dalje smatra da su njegovi specijalci mogli uci u Aracinovo i izvojevati toliko zeljenu pobedu. Premijer Georgiveski je na dan kada je ujedinjena opozicija organizirala miting kojeg je oznacila kao pocetak akcije pada VMRO-DPMNE i DPA sa vlasti na Forumu zena njegove partije optuzio je SDSM da odbijanjem ponudjene makedonske koalicije (VMRO-DPMNE i SDSM) radi protiv makedonskih nacionalnih interesa i makedonske drzave koje su suoceni pretnjama koje mogu dovesti do njihovog nestajanja. Istup Georgievskod je samo jedan u nizu nakon njegovog obracanja u parlamentu u kojem je najavio tesku deceniju za Makedoniju najprije zbog toga sto ce Makedonci i Makedonija biti suoceni albanskom pretnjom. Georgievski je na rubu nove politicke struje koja okvirni sporazum zeli oznaciti kao pocetak svih makedonskih nevolja.

Interasntno je da se upravo Georgievski zajedno sa parlamentarnim spikerom Stojanom Andovim od same pojave plana za razmenu teritorija i stanovnistva iza kojeg je formalno stajala Makedonska akademija nauka i umetnosti oznacavani kako njegovi inicijatori i suporteri. Stoga interesantno je da NOA Aracinovo i nameru da nakon toga udju u Krusevo objasnjava kao svoje suprotstavljanje planovima za podelu Makedonije. I povodom Aracinova svoje objasnjenje motiva ulaska NOA u ovo skopsko selo dao je i Ali Ahmeti, sada predsednik Demokratske unije za integraciju: "Odluka da se udje u Aracinovo bila je politicka i u vremenu kada je MANU objavila plateformu za podelu Makedonije koja nas je ozbiljno uznemirila, jer se pripremala jedna veoma velika tragedija za nasu zemlju, Zato smo i mobilizirali sve intelektualne, naucne i vojne snage".

Stoga i spori, ali sigurni pocetak procesa razjasnjavanja vaznih delova dogadjaja iz proslogodisnjeg rata moze u velikoj meri spreiti pojavu (zlo)upotrebe proslogodisnjeg rata u predizbornoj kampanji koja sledi i kojoj ocito politicke partije i sa makedonske i sa albanske strane zele usicariti na temelju svoje (prizeljkivane) uloge u burnim dogadjajima prosle godine.

ISO RUSI