AIM: start



WED, 26 JUN 2002 18:40:29 GMT

Slovenija - SRJ

Fly by Drnovsek

Iako je ponovo izostao dogovor o dva vazna sporazuma - slobodnoj trgovini i avio-saobracaju - prva zvanicna poseta slovenackog premijera Janeza Drnovska SRJ oznacava preloman trenutak u odnosima Ljubljane i Beograda.

Ljubljana, 24.06.2002.

"Konacno smo docekali i to: slovenacki premijer Janez Drnovsek u Beogradu. I to ne bilo kako, uz nekoliko obaveznih fraza i rukovanje, a onda kuci - ambasador Suklje je pripremio prijem povodom proslave dana samostalnosti na kome je bilo hiljadu gostiju, navodno se pilo i jelo do ranih jutarnjih sati. Da li se jos secate, drugovi? Srbi su nazdravljali slovenackoj samostalnosti a da je iko pre jedanaest godina nagovestio nesto slicno, proglasili bi ga ludim, svaki psihijatar bi ga uputio u najblizu ustanovu za mentalno zdravlje. Do pre nekoliko godina je u Beograd putovao samo Zmago Jelincic i politicka javnost se zgrazavala i krstila. Da li to znaci da je naveci klovn slovenacke politike bio bolji vizionar od premijera kome pripisuju takvu preciznost analiza da su ravne apotekarskoj vagi?" Ovako se komentator ljubljanskog dnevnika "Delo" Boris Jez posle povratka Janeza Drnovseka iz prve zvanicne posete Beogradu zamislio nad smislom i dometima recenog diplomatskog poduhvata. Bio je to jedan u nizu slicnih komentara povodom posete regiji koja je aktuelnom predsedniku slovenacke vlade i te kako poznata.

Janez Drnovsek je, naime, u Beogradu poslednji put boravio 18. jula 1991. godine, tada kao clan ondasnjeg Predsednistva SFRJ. Tog dana je posle zestokih sukoba izmedu jedinica JNA i slovenackih snaga Teritorijalne odbrane te okasnelih pregovora, Predsednistvo SFRJ odlucilo da JNA treba povuci iz Slovenije. Odluka je pala uz podrsku srpskog clana predsednistva Bore Jovica i protivljenje predstavnika Hrvatske Stipe Mesica. Tada je trasiran konacan kraj tadasnje i svake druge Jugoslavije, a zgradu, u kojoj je odrzana odlucujuca sednica, obezbedivala je vojska. "Posebna jedinica, koja je inace obezbedivala savezne organe, tokom rata je poslata u Sloveniju i od tamo se nije vratila narocito prijateljski nastrojena prema Slovencima. Prvi put sam imao utisak da je telohranitelj ozbiljno zabrinut," zabelezio je Janez Drnovsek kasnije, u svojim uspomenama na taj dan. Trebalo je da prodje gotovo tacno jedanaest godina da bi Janez Drnovsek, ovaj put u ulozi predsednika slovenacke vlade i kandidata za mesto sefa drzave, sluzbeno ponovo posetio Beograd. Kada pogleda unazad, cinjenice ne ostavljaju mesta sumnji - sada zna da je uz nesto srece povlacio u politici vise pametnijih poteza od vecine onih, sa kojima je 1991. godine pregovarao u Beogradu. Nije malo onih ciji je politicki put bio sasvim drugaciji, pocev od kolege iz Predsednistva SFRJ Borisava Jovica do predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Milosevica. Danas su gotovo svi nekadasnji Drnovsekovi kameradi ili svrgnuti s vlasti ili potpuno istisnuti iz politike, dok je Drnovsek jos od 1992. godine bezmalo neprekidno na vlasti.

Ukoliko se porede odnosi izmedju sluzbene Ljubljane i Beograda u periodu od 18. jula 1991. godine do 18. juna 2002. - promenilo se mnogo. U vreme ratova u Hrvatskoj i Bosni prakticno nije bilo zvanicnih kontakata izmedu dve prestonice. Panicevo priznanje Slovenije u Ljubljani nije naislo na odobravanje, a Slovenija zvanicno priznaje trecu Jugoslaviju tek 1995. godine, uoci potpisa Dejtonskog sporazuma. Milosevicev rezim je ovo priznanje ignorisao punih pet godina. Tako su diplomatski odnosi izmedu SRJ i Slovenije uspostavljeni tek posle svrgavanja Milosevica, bas onako kako je slovenacka vlada najavljivala. Ni dan ranije. U svojim izjavama datim pre pada Milosevicevog rezima a koje su se ticale medjusobnih odnosa, Drnovsek je zastupao stavove koji su se uskoro pokazali tacnim. Na primer, na pitanje zasto Slovenija nece da potpise sporazum o medusobnom priznanju slican onom koji su sa SRJ potpisale Makedonija i Hrvatska, Drnovsek je 2000. godine odgovarao da je njegov koncept "da su sve drzave koje su nastale na podrucju nekadasnje SFRJ ravnopravne naslednice. Srpskoj strani se to ne dopada, a mi necemo da potpisemo dokument iz koga bi proizilazilo da je SRJ jedina naslednica nekadasnje SFRJ, te da svi mi, ostali, moramo poslove oko nasledstva da resavamo s njom, kao prvom naslednicom". Godinu dana kasnije jugoslovenska diplomatija je odustala od recenog zahteva. Na pitanje, da li i Slovenija svojim stavovima, koji su u to vreme ponekad izgledali radikalniji od onih koje su zastupale neke evropske drzave i SAD, pridonosi losim odnosima sa SRJ, Drnovsek je odgovarao da stavovi slovenackih vlasti nisu radikalni. "Sto se tice konkretnog slucaja u Ujedinjenim nacijama, na primer, nismo hteli da Jugoslavija bude odstranjena, vec da je tamo SRJ, a ne SFRJ, dakle ne kao nekadasnja drzava, naslednica tacno iste stolice. Dakle, da mora da zamoli za clanstvo, kao nova drzava, kao sto su to ucinile i sve ostale. Kada bi postojali normalni odnosi, kada bismo uspostavili dijalog, komunikaciju koje nema - onda bi se izbegao utisak da Slovenija ima tvrde stavove prema Srbiji," ocenio je tada Drnovsek. Godinu dana kasnije SRJ je zamolila za clanstvo u Ujedinjenim nacijama kao nova drzava. Dalje, na pitanje kako je moguce da slovenacki ministar inostranih poslova (Dimitrij Rupel) tvrdi da je "Slovenija doktorirala iz Jugoslavije" i da li se licno slaze sa tom tvrdnjom Drnovsek je odgovorio pomirljivo, cak se nije libio da pokaze i odredeno neslaganje sa ministrom u vlastitom kabinetu. "Istina je da nas partneri iz sveta cesto pitaju za savet u vezi SRJ, verovatno zato sto smatraju da smo mnogo godina proveli zajedno, u istoj drzavi i da zato vise znamo, imamo vise iskustva. Cinjenica je da imamo nesto iskustva, kao i da smo relativno blizu i zato neke stvari lakse pratimo nego drugi. U prilicnoj meri razumemo kontekst cele bivse Jugoslavije. Neke od drzava sada poznajemo bolje, druge manje, mada priznajem da se ne bih usudio da komentarisem unutrasnju politiku u Srbiji danas, s kojom imamo najmanje kontakata i srazmerno tome i manje informacija nego o svim drugim delovima bivse Jugoslavije," rekao je tadasnji i sadasnji predsednik slovenacke vlade. Da paradoks bude veci, danas je saradnja Slovenije i SRJ za primer u regionu i verovatno najbolja u poslednjih deceniju i po.

Privredni odnosi su na bolje krenuli mnogo ranije. Uprkos politickim napetostima i ratu koji je srpski SSRN na celu s Radom Lambadom objavio "slovenackoj robi", izvoz Slovenije u Srbiju i Crnu Goru je jos koliko 1990. godine iznosio dve milijarde i 852 miliona americkih dolara. Tu je vec uspostavljeno poslovanje "ispod zita" jer brojna srpska preduzeca nisu postovala Milosevicev "embargo", upravo onako kako koju godinu kasnije za nesto siri embargo nisu marile kolege u Sloveniji, u suprotnom pravcu. Godine su odmicale a slovenacka privreda nikako da propadne onako kako su olako prognozirali prvaci tadasnje srpske vlasti, vec se vise nego uspesno uprkos gubicima prilagodila novim uslovima. Potom je dosao 5. oktobar. Vest o smeni vlasti ğu BeograduĞ docekana je u Ljubljani s ponesto skepse (desnica) ali i odusevljenja, narocito u redovima preduzetnickog LDS-a (Drnovsek). Prosto je iznenadujuce s kakvom brzinom su odnosi izmedu preduzetnika iz Slovenije i Srbije opet uspostavljeni. Privredna razmena je vec blizu sumi od tri stotine miliona dolara a po broju neposrednih stranih investicija Slovenija se u SRJ takmici za prvo mesto s Austrijom. "Tacno je da je kupovna snaga u Srbiji niska, ali to a priori ne znaci da sa tamosnjom privredom nije moguce poslovati. Naprotiv, jugoslovensko trziste je kao i sva trzista nekadasnje Jugoslavije izuzetno privlacno zbog poznavanja slovenackih privrednih marki, srodnosti jezika i starih poznanstava i svega sto daje slovenackoj privredi komparativnu prednost u poredenju sa zapadnim konkurentima," zapisao je uoci Drnovsekovog puta u Beograd ljubljanski "Dnevnik".

Privrednim temama je bio posvecen veci deo posete slovenackog predsednika u Beogradu. U to ime je potpisano i nekoliko sporazuma (sporazum o uzajamnom podsticanju i zastiti investicija, sporazumi sa podrucja turizma, poste i telekomunikacija, sporazumi koji uredjuju neka poljoprivredno-veterinarska pitanja, tipa karantina i slicnog). Krunski sporazum - sporazum o slobodnoj trgovini, nije stigao na dnevni red, jer nije doslo do dogovora oko kvota za neke poljoprivredne proizvode. Nesto bolji su izgledi za harmonizaciju sporazuma o avio-saobracaju. Drnovsek je tokom susreta recima "to je dobro" prokometarisao vest da su nacionalni prevoznici JAT i Adria Airways mozda nasli kompromisno resenje o preraspodeli letova za Beograd i Pristinu. Slovenacki premijer, koji je do nedavno znao da istakne pravo stanovnika Kosova na samoopredeljenje, tokom ove posete to pitanje nije potezao, naprotiv, ovog puta je potvrdio da Slovenija podrzava ukljucenje SRJ u Savet Evrope, da podrzava teritorijalni integritet SRJ plus da se zalaze za resenje kosovskog problema u okviru Rezolucije Saveta bezbednosti br. 1244.

Da manjak uskladjenih sporazuma nije velika prepreka za poslovnu saradnju dokazuje i cinjenica da se prema podacima jugoslovenske ambasade u Ljubljani u Srbiji svakog dana nalazi oko sto slovenackih privrednika koji bukvalno "jure" za poslovima. Jedan od takvih je Marjan Podobnik, veliko iznenadjenje na podrucju "investicija u srpsku poljoprivredu", populista koji je do nedavno bio na funkciji podpredsednika slovenacke vlade kao sef Narodnjacke partije (SLS), koja i danas participira u kabinetu Janeza Drnovseka. Podobnik je u srpskoj javnosti nedavno lansirao megalomanske planove o gradnji ogromnog trznog centra u blizini Beograda, sto cak i u slovenackim diplomatskim krugovima (zbog prevelikog finansijskog zalogaja) ne ocenjuju kao preterano ozbiljan poduhvat. Kako bilo, bilo da poduhvat postane unosan biznis ili se prikljuci spisku bajnih neostvarenih "poslova", ucesce slovenackih preduzetnika bice poucno iskustvo svima. Ono sto je sigurno jeste da je u medjuvremenu Beograd postao jedan od najslovenskijih gradova, posto u strogom centru grada ima toliko slovenackih ducana, od Svilanita preko Eltima i Gorenja do Mure, koliko na jednako elitnim punktovima u Ljubljani ima Boscha, Mielea, Max Mare...

Ipak, Drnovsekova poseta Beogradu nije krenula glatko, bilo je tu proceduralnih zapleta, narocito na relaciji predsednik drzave - premijer. U poslednjih nekoliko godina bitka oko prestiza izmedu "dva predsednicka dvora" ponekad dobija tragikomicne forme - poput zgode kad je jak pljusak iznenadio protokol, pa je Drnovsek pred celim svetom Kucanu drzao kisobran dok se Bil Klinton obracao saveznicima i okupljenim Slovencima na ljubljanskom Kongresnom trgu, juna 1999. godine. Sada je, medjutim, situacija okrenuta u korist Drnovseka. Posto je u Sloveniji pre dvadesetak dana ugoscen predsednik SRJ Vojislav Kostunica, protokol je nalagao da pozivnica za prvu posetu nekog visokog slovenackog zvanicnika SRJ bude urucena Milanu Kucanu. Ali, protokol izgleda ne igra neku ulogu kada su u pitanju realni politicki interesi. Kucan jeste "izvisio", ali to nije prvo takvo iskustvo. U poslednoj godini svoje vladavine obavio je mnogo protokolarnih poseta inostranstvu, ali kad se sve sabere nije bilo malo odstupanja od tzv. protokolarnog reciprociteta. Nije tajna da slovenacki predstavnici (bez obzira na rang) mnogo cesce putuju u druge metropole, nego sto zvanice iz inostranstva dolaze u prestonicu Slovenije. Neki zajedljivi komentatori su sacinili spisak diplomatskih gafova cija su meta bili najvisi slovenacki duznosnici, a izmedju ostalog je notirano da Kucan na prijemu kod engleske kraljce jeste dobio crveni tepih, ali ne i svecanu veceru. Srecom da je svet sirok, a slovenacki politicari ustrajni, pa manjak reciprociteta do sada nije izazivao glavobolju.

Tako i Drnovsekov dolazak u Beograd pored svih kurioziteta prati i omanji skandal - posle poznatih afera i pritisaka kod kuce zbog kupovine novog drzavnog aviona (slovenacka vlada je upravo odustala od "Falkona" 2000 EX i odlucila da pazari jeftiniji avion) delegacija put Beograda nije isla avionom vlade. Posto je svita bila poveca a letilica mala (pa jos trosna) odluceno je da se ide carterom. U to ime je iznajmljen kanader od Adrie Airways, koja je bar tako, uprkos nevazecem sporazumu o vazdusnom saobracaju, sletela na Surcin. Mada za one koji po sluzbenoj duznosti prate Drnovseka put u iznajmljenoj masini nije bio besplatan. Vlada jeste avion bezecovala, ali su redakcije slovenackih medija (odnosno oni pripadnici novinarske pastve koji su u Beograd krenuli na sedistu iza predsednika) morale da plate ulaznicu od 300 eura (povratna karta, po "putniku"). Cime Drnovsekova poseta dobija dimenziju i prvog komercijalnog leta izmedju Ljubljane i Beograda u poslednjih 11 godina.

Nije jasno da li je odluka o usluzi tipa "fly by Drnovsek" pala zbog "racionalnosti" puta ili sve gadnijih kritika javnosti na racun rasipnistva slovenacke vlade. A mozda je u pitanju bila kazna za nepocudne medije zbog kritika na racun kupovine aviona. Zanimljivo je da je ovakva racionalnost posrnula, gde drugo nego na srpskom tlu - slovenacka ambasada je za prevoz po Beogradu rezervisala dovoljno kombija za potrebe sedme sile. Besplatno, skroz.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)