AIM: start



MON, 24 JUN 2002 11:54:47 GMT

Modar pasos nikako da pocrveni

Za samo tri dana od donosenja predloga, makedonska Vlada iz skupstinske procedure povukla Zakon o putnim ispravama, kojim je bilo predvideno da Makedonci imaju svoje, a Albanci svoje pasose

AIM Skopje 23.06.2002.

Nekada je crveni pasos izumrele SFR Jugoslavije bio i te kako na ceni. On je otvarao granicne rampe i onih zemalja o kojima su neki samo sanjali. Sa njim se, dakle, sa malo novca u dzepu, ali bez viza, moglo putovati svuda po svetu. To ga je, zapravo, i cinilo posebnim, a to su medu prvima ukapirali falsifikatori i sitni kriminalci, koji su prodajuci ukradene pasose poprilicno dobro zaradivali.

Kada se bivsa Jugoslavija ugasila, bar za kratko, prestao je i biznis sa pasosima. Lopovi su se preorijentisali na drugu, kurentniju robu. To je trajalo sve dok se novonastale drzave sa ovih prostora nisu ekonomski i ustavno - pravno konsolidovale. Period tranzicije najbrze je savladala nekada bratska republika Slovenija. To su, medu prvima, opet, ukapirali ljudi bliski podzemlju.Oni su zacas shvatli da sada dobro mogu zaradivati na preprodaji ukradenih ili falsifikovanih slovenackih pasosa. Cena slovenackih pasosa na ilegalnom trzistu putnih isprava u zemljama bivse Jugoslavije, Albanije i Bugarske naglo je skocila nesto pre pet godina, nakon odluke americkih vlasti o ukidanju viza za drzavljane Republike Slovenije koji putuju u SAD. Ilustrativan je dogadaj iz sredine novembra 1997. godine, kada je skopska policija uspela da prekine makedonsko - srpsku svercersku vezu falsifikovanih slovenackih pasosa. Tada je otkriveno da su pasosi "stancani" u stampariji "Grafika Cacak" u Cacku ( SRJ ), vlasnika Vlade Bojovica. Uhapseni krijumcari su kasnije priznali da su pre toga u Makedoniji vec bili prodali preko 100 falsifikovanih slovenackih pasosa po ceni od 250 do 800 nemackih maraka. Prava jagma za slovenackim ukradenim ili falsifikovanim pasosima i dalje traje,a njih, prema policijskim saznanjima, sve cesce traze i emigranti iz balkanskih zemalja, koji zive u Americi. Posto americki carinici manje proveravaju putnike koji u rukama drze slovenacke pasose, emigranti su spremni da za putnu ispravu sa grbom Republike Slovenije plate i do 10.000 dolara, jer im je to, izgleda, jedina sansa da u SAD dovedu i svoje porodice.

U ovoj prici o pasosima i lopovima, Makedonije nigde nema.Skoro je nece ni biti. Jer,osim malo "slobode", pasos ove drzave njegovom vlasniku omogucava jedino "kontrolisano vizno kretanje".

Ako makedonska putna isprava tamno - plave boje, za cije stampanje je svojevremeno potrosena grdna suma novca, a jedan deo, bogami, zavrsio i u dzepovima pojedinih tadasnjih policijskih funkcionera, nije zanimljiva za sitne kriminalce, jeste za "krupne zverke", koji se bave onim sto bi trebalo da se zove politika.

Dosadasnji izgled, sadrzina i tamnoplava boja makedonskog pasosa odjednom je svima zasmetala. I onima na vlasti, i opoziciji, koji su se, potpisujuci Ohridski mirovni sporazum nakon lanjske vojne krize u zemlji, dogovorili da ga menjaju. I to iz korena. Bar tako je shvatila sadasnja vladajuca garnitura i ratoborni ministar policije, Ljube Boskovski, iz cijeg je kabineta, zapravo, i potekao predlog da inovirana makedonska putna isprava dobije novu boju i sadrzinu - od prve, pa sve do poslednje stranice. Dakle, covek, koji je za sebe govorio da se nalazi "na braniku otadzbine" i da ni "pedalj ove svete zemlje makedonske nece dati albanskim teroristima", odjednom je "legao na brasno" i svom "ljutom protivniku" na tacni servirao dvojezicni pasos.

Predlog Ministarstva unutrasnjih poslova, makedonska Vlada, u kojoj glavnu rec jos uvek imaju ministri iz redova VMRO - DPMNE i Demokratske partije Albanaca, glatko je "progutala". Slucajno ili namerno, tek ce se videti. U svakom slucaju, tokom prosle nedelje u skupstinsku proceduru je bio pusten vladin predlog da Makedonija ubuduce ima dve vrste pasosa - jedan za Makedonce, ispisan na makedonskom, engleskom i francuskom jeziku, i drugi za Albance, na pomenuta tri jezika i na albanskom. U predlogu Zakona o izmenama putnih isprava, koji je predlozio MUP, a prihvatila Vlada, pise da ce se "za gradane koji govore sluzbeni jezik razlicit od makedonskog, obrazac na putnoj ispravi stampati i na sluzbenom jeziku i pismu koje upotrebljava gradanin".

Kada su lokalni mediji "provalili" nameru Vlade, u javnosti i medu opozicionim partijama makedonskog politickog bloka podigla se nevidena prasina. Svi su pozurili sa orkestriranim napadima na vlast, tvrdeci da ona, eto, ovim potezom - uvodenjem bilingvalnog pasosa - jos jednom dokazuje da zeli federalizirati drzavu i podeliti je na dva entiteta, Makedonski i Albanski. Iako je vladin predlog bio prihvatljiv za sve albanske stranke, glavni krivac je, naravno, opet bio tandem Georgievski - Xhaferi, u cijem se kazanu, podsetila je opozicija, od poodavno kuva ideja o podeli Makedonije. A oni, muceni, "ni krivi ni duzni" samo su jedni drugima hteli pomoci na startu predizborne trke. Dil, ili predizborni pazar, kako se spekulise u Skoplju, trebao je biti sledeci : Georgievski ce Demokratskoj partiji Albanaca dati dvojezicni pasos, a za uzvrat, Xhaferi, koji je vec najavio da za njega Ohridski mirovni dogovor nije kraj price o zahtevima Albanaca, slozice se sa makedonskom zastavom i novim grbom, koji tek treba da se uoblici i donese.

Dreka opozicije i brojnih medija bliskih njima doprla je i do usiju sefa drzave, Borisa Trajkovskog, koji je, da bi sacuvao svoje bubne opne, u stilu engleske kraljice, autoritativnim glasom rekao da on takav Zakon o dvojom pasosu, ako bude bio i usvojen u Parlamentu, ni za zivu glavu nece potpisati jer je suprotan Ohridskom mirovnom dogovoru i onome o cemu su se dogovirila cetvorica stranackih lidera. Ovaj stav Trajkovskog nikoga nije iznenadio.Naprotiv, samo je jos jednom pokazao da je on sve dalje od svojih metnora iz VMRO-DPMNE i Demokratske partije Albanaca, koji su ga, zapravo, izbornim falsifikatom i doveli na tron drzave. Shvatajuci da se brod na kome se nalaze stranke Georgievskog i Dzaferija prilicno ljulja na burnim makedonskim politickim vodama, Trajkovski, a to pokazuje i ovaj slucaj, pokusava da zauzme neutralni, ili bar kurs blizi opoziciji, ne hajuci, pri tom, na optuzbe albanskih stranaka da je i on stao uz antialbanski blok.

Pritisnuti uza zid otrovnim pipcima opozicije,medija i sefa drazave, vladini predstavnici su se iz petnih zila naprezali da dokazu da se uvodenjem dvojih pasosa nece izgubiti unitarni karakter drzave i da to nece znaciti pocetak federalizacije Makedonije. Kao argument vise, oni su naveli da su prilikom pripreme predlog Zakona koristili slovenacko iskustvo. Slovenija ima dvojezicni pasos, od korica pa do poslednje stranice, ispisan i na italijanskom i madarskom jeziku, koji vazi za sve u dvojezicnim regionima,a Slovenija je, eto, i dalje unitarna drzava.

Posto Makedonija, ipak, ni izdaleka nije kao Slovenija, a buduci da se vladajuca VMRO - DPMNE odjednom predomislila, jer su njihovi poslanici , gle cuda, zapretili da u Parlamentu nece glasati za dvojezicni pasos, kabinet Georgievskog je bio prinuden da za nepuna tri dana od donosenja predloga iz skupstinske procedure povuce Zakon o putnim ispravama, navodno zbog dopunskih usaglasavanja medu partijama, potpisnicama Ohridskog mirovnog dogovora.

Tu je na pricu o buducem novom makedonskom pasosu stavljen tek zarez.U meduvremenu, seirdzije, ali i ljudi iz podzemlja, koji se bave preprodajom putnih isprava, ne bez razloga, kazu: "A, koji ce nam davo pasos kada se sa njim, bez viza, moze ici u svega desetak zemalja sveta". I zaista, drzavljani Republike Makedonije bez viza mogu putovati samo u nekoliko "bratskih" i "slavljanskih" drzava : SR Jugoslaviju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Rumuniju, Poljsku, Tursku, turski deo Kipra, i cak u Bocvanu, Banglades, Barbados, Kubu, Japan i Maleziju. Za sve ostale zemlje potrebna je viza, za koje makedonski gradani, koji zele i mogu videti sveta, prema gruboj proceni, mesecno trose oko 500 hiljada evra !

DUSAN JOKSIC