AIM: start



FRI, 31 MAY 2002 15:00:08 GMT

U ocekivanju boljih vremena

Zbog prisutne inertnosti, ogorcenosti i nepoverenja, predstavnici sedme sile u Makedoniji izlozeni snaznim pritiscima svih vrsta, od bezazlenih uredjivackih, do teskih bezbednosnih. Desava se cak i to da ih vladajuca oligarhija tretira poput "glinenih golubova". Sindikalna organizacija starim metodama rada ne uspeva da motivira clanstvo, koje cesto i ne zna da ona uopste postoji.

AIM Skopje, 30.05.2002

Administrativci u Makedoniji su uspeli. Povukli su nogu i pokazali da se upornost isplati, ako se radi organizovano i sinhronizovano i tacno zna sta se zeli. I ako se uzda, sto bi rekao narod: "u se i u svoje kljuse".

Zahvaljujuci masovnom desetodnevnom generalnom strajku svih onih koji zive od drzavnog budzeta, konacno je utvrdjena minimalna plata. Iznosice 5060 denara, ili 82 eura, sto je 26% vise nego do sada. Izborili su se, nakon bezmalo deset godina, i za odlaganje ishitrenih reformskih poteza u zdravstvenom sektoru, za donosenje Zakona o sluzbi u Armiji, te za nastavak pregovora o socijalnom zbrinjavanju radnika iz kolektiva koji godinama negativno posluju. Zapretili su obnavljanjem protesta za zahtevom za obaranje vlade, ukoliko pokusa da ih na bilo koji nacin, oped izigra!

Ovakav epilog zajednickog angazmana drzavnih sluzbenika predvodjenih celnicima Saveza Sindikata Makedonije, (SSM), odnosno liderima granskih organizacija u drzavnoj Upravi, Pravosudju, Obrazovanju i Zdrvastvu (UPOZ) je, po oceni analiticara, prvi jasan signal da je strpljenje radnika u ovoj zemlji na izmaku, kao i vladin lagodan zivot na visokoj nozi. Morace, do jesenjih izbora, pod pritiskom javnosti, dopadalo joj se to, ili ne, da koriguje svoje ponasanje. U korist ponizenih i obespravljenih, dakako!

Dobijajuci ovu rundu borbe sa vlastodrscima, sudije, profesori, lekari i njihovi najblizi saradnici su istovremeno postavili putokaz predstavnicima Sindikata u drugim oblastima kako da vlastitu apatiju, ogorcenost i inertnost sto pre prepuste proslosti. Jer, nova vremena i uslovi rada diktiraju nove nacine sindikalne borbe za zastitu prva zaposlenih koja su im garantovana ustavom, radnim zakonodavstvom i kolektivnim ugovorima. Svest o tome, nazalost, tesko i presporo prodire u glave gradjana ove zemlje, poslovicno vec naviknute da cute i trpe!

Zbog ucestalih incidenta u kojima "deblji kraj" izvlace novinari, nisu bez osnova pitanja tipa: "Ima li ko i njih da stiti i zastiti". Cuju se ne samo medju predstavnicima "sedme sile". I to sve glasnije. Osobito nakon nedavnog teskog incidenta u mavrovskom selu Leunovu gde je, da potsetimo, ministar unutrasnjih poslova i "najdrazi drug premijera" Ljubca Georgievskog, Ljube Boskovski, na jednoj predizbornoj, pokaznoj vezbi kontradiktornih specijalnih policajaca "lavova", demonstrirao "patriotizam". Zadovoljavao je svoje strasti za pucanjem, zloupotrebljavajuci polozaj pred brojnim predstavnicima medjunrodne zajednice. Gadjao je ne obucen automatskim rucnim bacacem granata, popularno nazvanim "zabica" i ranio cetiri osobe. Medju njima jednu mladu novinarku na probnom radu u redakciji skopskog "Dnevnik"-a, najtiraznijeg lista u zemlji. Prvom policajcu ni dlaka s glave jos nije zafalila, a cini se i nece!

Posto, nazalost, u Makedoniji pravna drzava, odavno ne postoji, novinari su sami sebi kupili pancire i ogromni revolt, sto su poceli da ih tretiraju "glinenim golubovima" kratko iskazali pred zgradom Vlade i Parlamenta. Trazili su zastitu svojih zivota, ugleda profesije i ljudskog dostojanstva, bolje uslove za rad i vece plate.

Protest je organizovalo Udruzenje novinara Makedonije, a u prvim redovima se pojavio i predsednik sindiklane organizacije radnika graficke, informativne, filmske, izdavacke delatnosti i proizvodnje hartije, skraceno GIFIH, Petre Klinkarov. I sam novinar sa dugogodisnjim bogatim iskustvom, nije krio zadovoljstvo sto se novinarska fela u zemlji najzad, kako rece:"probudila". Ostro osudjuje ponasanje ministra policije u Leunovu, ali je optimisticki raspolozen i uveren da ce, ako ne popuste pritisci koalicionih partija na vlasti, koji su u zadnje vreme i te kako veliki i cesti, Sindikat i medju novinarima dobiti na ceni, kao svuda u svetu. Mozda trenutno organizaciono nije adekvatno postavljen, priznaje za AIM nas sagovornik, ali je zato, tvrdi, kadrovski i strucno, po medjunarodnim normativima, osposobljen za zastitu licnih, ili kolektivnih prava ugrozenih radnika informativne delatnosti i spreman da je pruzi svakom svom clanu koji se nadje u nevolji.

U poduzem razgovoru Klinkarov objasnjava da GIFIH postoji od 1989 godine u okviru Veca Saveza Sindikata Makedonije. Zastupa interese radnika pet delatnosti koje su na neki nacin medjusobno povezane i zavisne jedna od druge i koje se od osamostaljivanja zemlje, suocavaju sa brojnim problemima opstanka. Nekada je GIFIH bio medju najmasovnijima u Savezu Sindikata Makedonije. Danas se tacno ne zna koliko ima clanova, pretpostavlja se da ih je oko pet do sest hiljada, koliko je jos ostalo zaposlenih u Makedonskoj Radio- televiziji (MRTV), u listu "Nova Makedonija" pred prodajom "strateskom partneru iz inostranstva, u lokalnim RTV centrima i jos uvek potpuno ne privatizovanim izdavackim kucama "Prosvetno delo", "Misla" i "Kultura". Od njihovih neto plata se izvaja 0,6% na ime sindikalne clanarine i taj novcac se trosi, tvrdi Klinkarov, domacinski i krajnje racionalno. Nas sagovornik se nikako ne miri sa porazavajucom cinjenicom nezainteresovanosti za uclanjivanje kolega koji rade u privatnim medijima. Svi dosadasnji pokusaji da se GIFIH, poznatiji kao jedini novinarski sindikat u zemlji organizaciono prilagodi novom vremenu i omasovi, su propali. Statutarna mogucnost da se formira samostalni sindikat novinara nije iskoriscena, jer za to jednostavno medju njima nema interesa, poverenja i sloge, ocenjuje Perte Klinkarov.

Po misljenju aktuelnog i dugogodisnjeg predsednika GIFIH za to su, uslovno receno, krivi: staro rukovodstvo SSM, koje je tek nedavno promenjeno, poljuljani ugled partizovanih institucija drzave, beznadje i besperspektivnost koji su prisutni medju svim zaposlenima u zemlji, pa i u medijima, od osamostaljivanja do danas. Klinkarov, kome tece drugi mandat, ne porice svoju eventualnu odgovornost u primeni novih metoda rada, ali kategoricno tvrdi da je ucinjeno sve sto se u datim okolnostima moglo ponuditi kolegama novinarima u svim redakcijama, bez obzira dali su privatni, ili pod kapom drzave. Pozive za sastanke, upitnike za sastavljanje novog kolektivnog dogovora, predloge za reorganizaciju smo slali i jos uvek saljemo svima, bez izuzetaka, podvlaci sa gorcinom.

Tvrdi da je odziv slab, a interes nikakav. Mnogi novinari, osoboto mladji, cak i neznaju da GIFIH postoji, a i ako su za njega culi, pojma nemaju sta on i kako radi! "Furaju nobl semu", rade na zanimljivim i profitabilnim projektima koje finansiraju razne nevladine i biznis Agencije iz inostranstva. Prezauzeti su stvaranjem karijere, sto je razumljivo. Nemaju vremena da misle na nekakvu, za njih trenutno, apstraktnu socijalnu sigurnost i potpuno neizvesnu buducnost. Kada shvate znacaj Sindikata, mozda ce promeniti i svoje ponasanje, kaze rezignirano prvi covek GIFIH-a i dodaje da se stariji i afirmiraniji novinari, koji bi svojim iskustvom mogli dati znacajan doprinos prestrojavanju sindikalne organizacije, sa retkim izuzecima, uglavnom drze po strani. Ili imaju dobre plate, neki destak puta vece od upravo utvrdjenog minimalca, ili ne zele da se zamere gazdama koji su im, najcesce stari, prijatelji.

Sa neskrivenom zeljom da sira javnost sazna "novinarske muke makedonske" Klinkarov govori o strajku kolega u lokalnim informativnim centrima u Debru, Prilepu i Gevdjeliji koji traju vise od mesec dana bez izgleda da skoro budu prekinuti, jer su po sredi predizborne partijske borbe i mutne igre koalicionih partnera za prevlast nad lokalnim medijima. Ovakav kakav je Sindikat za sada ne moze da im mnogo pomogne. Uzaludna su i pisma koja su premijeru i vladi uputile, sa molbom da se okani ataka na njihove kolege u Makedoniji, dve Asocijacije novinara jugoistocne Evrope. Ima i takvih primera, podvlaci nas sagovornik, gde novinari odbijaju ponudjenu pravnu zastitu samo da bi sacuvali radno mesto, jer je ono u Makedoniji danas "najvece bogatstvo".

Sindikat novinara GIFIH sanse za svoj veci angazman vidi u novom Kolektivnom dogovoru koji je ponudio redakcijama i vladi na usaglasavanje, a u kojima su, po preporuci istovetnih sindikata Nemacke, Norveske i Danske, ugradjeni zahtevi za dvostruko veca prava novinara prilikom izvrsavanja radnih zadataka u kriznim uslovima, normativi za uslove rada, za benificije i materijalnu motivaciju, zavisno od slozenosti radnih zadataka.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA