AIM: start



SAT, 25 MAY 2002 11:13:23 GMT

Socijalni bunt kuca na vrata

Prvi generalni strajk javnog sektora u Makedoniji, u kojem ucestvuje oko 80 hiljada zaposlenih, blokirao pola drzave. Realno utvrdjivanje najnize plate, koja sada iznosi svega 50 eura, je osnovni u nizu zahteva za dostojanstveniji zivot i pobolsanje uslova rada. Predstavnici Sindikata i vlade danima vode "dijalog gluvih", a ceh placaju svi gradjani.

AIM Skopje, 23.05.2002

Makedoniju vec danima potresaju strajkovi. Javno manifestiranje godinama kumuliranog nezadovoljstva je stratovalo Prvog maja. Na radnicki praznik, su svoj glas protiv bede i rastuceg siromastva, podigli predstavnici novog rukovodstva Veca saveza Sindikata uz masovnu podrsku svih zaposlenih koji ne zele vise da budu "socijalni slucajevi", vec bi da Makedonija sto pre postane "socijalna drzava". Na glavnom gradskom trgu u Skoplju, deljenjem porcija posnog pasulja je simbolizovana resenost sindikalnih aktivista, kako Zvanicnih, tako i Nezavisnih, da vise niko u zemlji ne bude gladan. Udruzili su snage da bi vlastodrsce pritisli sto jace i u borbi za povratak radnickog dostojanstva, postigli sto bolji rezultat. Koliko ce im za to trebati odlucnosti, takta, hrabrosti i strpljenja, te vremena, gotovo je nemoguce prognoizirati.

Najbolja potvrda neizvesnosti je ono sto se desavalo tokom proteklih pet dana trajanja prvog generalnog strajka javne administracije, koji jos nije zvrsen. I ne zna se kad ce!

Prvi generalni strajk javnog sektora ima izgleda da udje u istoriju radnickog pokreta ove zemlje kao najmasovniji i najorganizovaniji. U njemu ucestvuje oko 80 hiljada ljudi: profesora, lekara, sudija, pomocnog medicinskog i pravosudnog personala, zatim zaposlenih u sektoru odbrane i drugim ministarstvima, te u svim kulturnim ustanovama diljem drzave. Zajednicki, svi traze od vlade da ih jednom za uvek prihvati kao ravnopravne partnere u donosenju znacajnih odluka za razvoj njihove delatnosti, i uopste makedonske privrede. Insistiraju da se pod hitno definira cena rada i utvrdi minimalna nadoknada za ulozeni trud. Konkretnije, traze da se plate koje su po nalogu svetskih finasijskih zandara stavljene "na led" 1993 godine, najzad odmrznu i podignu na nivo koji ce im garantovati minimum uslova za prezivljavanje i biti osnova za dalji obracun zarada po drugim osnovama ( obrazovanje, slozenost radnih zadataka, itd.) Izracunali su da minimalac morao biti 6800 denara, ( 1euro = 61 den). Sadasnji je upola manji, iznosi 3500 denara, ili oko 50 eura!

Svaki ponaosob imaju pregrst svojih, specificnih zahteva. Odnose se na redovnost isplate zarada, na visinu raznih izdvajanja iz dohodka za drzavne potrebe, na reforme u toku za koje nisu konsultovani, pa strahuju da ce ostati bez posla, na odlaganje donosenja Zakona o privatizaciji primarne zdravstvene zastite, odnosno ubrzanje usvajanja zakona o sluzbi u Armiji. Svim ovim dokumentima trebali bi se regulisati ne samo uslovi za sticanje dohodka, vec i status drzavnih sluzbenika. Bez obzira da li su civili, ili nose uniformu.

Zanimljivo je da protest, i pored toga sto je bojkotom rada blokirana, bezmalo, polovina drzave, nailazi na opstu podrsku i simpatije gradjana. To do sada nikada nije bio slucaj! Citavu sedmicu ne rade skole, obdanista, sudovi, ambulante, podrucne jedinice ministarstva u opstinama, bolnice primaju samo hitne slucajeve, ne rade bioskopi, pozorista... Otkazuju se cak i pretstave jubilarnog tridesetog izdanja svetski poznate kulturne manifestacije "Majske operske veceri". One koje se zbog uglednih gostiju iz inostranstva, ipak, moraju odrzati, kako bi se sacuvao ugled profesije, izvode se u neobicajenom ambijentu. Bez svecanih kostima, sa svakodnevnom odecom i sa sindikalnim parolama i obelezjima strajka na sceni. " Zao nam je, ali odbijamo da i dalje glumimo neciji pozlaceni okvir", reci su clanova drzavne Filharmonije koji su od prisutne publike u skopskoj sali Makedonskog Narodnog pozorista docekane burnim aplauzom!

Za razliku od gradjana, premijer Ljubco Georgievski i njegovi saradnici pokazuju neprimerenu dozu drskosti i odsustva senzibiliteta za radnicke zahteve i trenutak u kojem se strajk odvija. Raznim pritiscima, pretnjama i ucenama pokusavaju da osujete protest. To im samo u retkim slucajevima uspeva. Zbog straha pojedinaca ima strajk-brehera, ali se generalni strajk javne administracije uspesno odvija, ocenjuju organizatori. Trajace sve dok se na papir ne stavi i pred svedocima medjunarodne zajednice ne potpise dogovor Sindikata i Vlade o utvrdjivanju najnize plate u zemlji. Protiv onih koji ne postuju zakon o strajku, ili ga na razne nacine koce, pravna sluzba Sindikata, pise krivicne prijave. Prvi su ih zaradili sef Carine u Gevdjeliji i direktor klinickog centra u Tetovu. Krivicna prijava preti i ministru obrazovanja, koji je prvo strajk ucitelja i profesora podrzao, a zatim im, preteci da ce skolska godina biti produzena, ili cak proglasena nevalidnom, naredio da nastave rad i ocene ucenike. Pretnje su mu bile uzaludne!

Predsednik Veca Saveza Sindikata Makedonije Vanco Muratovski je na jedvite jade uspeo da se na kratko sastane sa predsednikom vlade Ljubcom Georgievskim. Vodili su, kako ocenjuju analiticari, "razgovor gluvih", pa, su i jedan i drugi, ostali "kratkih rukava". Radnickom lideru, koga mnogi ovde vec nazivaju "makedonskim Leh Valensom" nije uspelo da ubedi premijera da prihvati njihove zahteve. Premijer nije uspeo da strajk administratvaca prekine i da normalizira stanje u zemlji. Georgievski je zbog toga ostro optuzio celnike Sindikata da strajkom u predizborno vreme sprovode politiku opozicije.

Za razluku od premijera, Muratovski je susret javno ocenio korektnim, ubedjen da postoje dobri izgledi da se ubrzo nadje obostrano prihvatljivo resenje. Demantovao je bilo kakvu povezanost Sindikata sa dnevnom politkom i najavio dugorocni lobi politicki angazman, ali kad za to dodje vreme. Pripreme za septembarske izbore se, kako je naveo, obavljaju pazljivo i veoma ozbiljno. Ljudima u strajku je objasnio da je premijer zatrazio destodnevni tajm- aut, zbog zauzetosti sa predstavnicima MMF-a koji se nalaze u Skoplju i sa kojima se vode teski pregovori o novom sten baj aranzmanu i resavanju drugih makroekonomskih problema.

Georgievski je, po recima Muratovskog, obecao da ce sesti sa okrugli sto u potrazi za resenjima problema koji radnike tiste, tek kada gosti odu, ali samo ako od strajka odustanu. To je za Sindikat i radnike bilo neprihvatljivo. Obecanjima vise ne veruju, jer su njima proteklih sedam godina kako se uporno bore za svoja prava, vise puta bili prevareni.

Posto prva faza bojkota rada na radnim mestima nije dala zeljene rezultate, moralo se izaci na ulice. U znak upozorenja da nemaju nameru da popuste i da ce istrajati, usledila je jednodnevna blokada sedista Vlade, Sobranja, kljucnih ministarstava, te najvaznijih saobracajnica u zemlji. Svojim telima, zivi zid protesta su ojacali, pridruzivsi se administrativcima, mnogi drugi nezadovoljnici. U defileu ulicama glavnog grada je bilo ljudi u belim mantilima, maskirnim uniformama, sa raznim stvarima u rukama, od sestara i lenjira, do violina, gitara i drugih instrumenata. Na brojnim parolama i transparentima je pisalo: " Hocemo da zivimo dostojanstveno", "Tazimo deblokadu blokiranih umova","I mi smo za reforme, ali ne u korist sacice politickih mocnika", "Nase plate, kao vase dnevnice", "Necete nas slomiti, ovoga puta smo zajedno u borbi za svoja prava".

Najmasovniji i najbucniji su bili stecajni radnici koji su prvi otvorili "proljetnu sezonu" strajkova u Makedoniji, sa zahtevom da Sobranje donese Zakon o gubitasima, odnosno o materijalnom obezbedjivanju radnika koji su, ne svojom krivicom, zbog tranzicije, ostali bez posla. Njime se trazi da svi radnici sa 25 godina radnog staza mogu otici u penziju dokupom staza koji im nedostaje. Za to ce u narednih desetak godina biti potrebno obezbediti godisnje po 350 hiljada eura. Sindikalci su izracunali da ce donosenje tog zakona drzavu kostati 46 miliona eura, jer se pretpostavlja da ce njegove odrebe koristiti oko 7 hiljada radnika. Zakon je, inace, stavljen na dnevni red jedne od sednica Parlamenta u toku, ali zbog prozirnih opstrukcija spikera i "visih matematika" vlastodrzaca, jos nije stigao na red za raspravu i usvajanje.

Organizatori generalnog strajka javnih sluzbi su ovih dana imali susret sa sefom misije MMF za Makedoniju Franekom Rozvadovskim i tom prilikom saznali da oni nemaju nista protiv povecanja plata radnicima, ukoliko vlada stegne kais na svim sektorima i uvazi realne mogucnosti drzavne kase. Bili su, navodno, iznenadjeni zalosnom slikom stanja makedonske privrede i administracije koja se, zbog zastoja reformi i partizacije, gusi u besposlici i bedi. Sindikalni lideri su optimisti, jer su razgovorom sa svetskim finansijskim zandarima, kako kazu, vladi izbili iz ruke zadnji adut osporavanja njihovih realnih i opravdanih zahteva.

Inace, prema poslednjim podacima statistcara u Makedoniji je siromasno oko pola miliona ljudi. Zive mizerno, imaju za trosenje 160 denara, odnosno 7,5 eura dnevno i njima treba da kupe hleb, odecu, obucu, da skoluju decu, plate racune, itd...Ova zemlja je i evropski rekorder sa 350 hiljada nezaposlenih. Stoga, Vlada, ukoliko ne zeli da se suoci sa pravim socijalnim buntom koji joj kuca na vrata, nema drugog izbora do da sto pre prihvati zahteve radnika i ponudi druga objektivna, a ne politikanska, resenja njihovih godinama kumuliranih problema.

BRANKA NANEVSKA