AIM: start



MON, 15 APR 2002 21:40:50 GMT

Rat partiskih drugara

Najnovija epizoda u sukobu izmedju predsednika drzave Borisa Trajkovskog i premijera Ljubco Georgievskog koliko god se mogao objasnjavati razlicitim stavovima i tumacenjima o korumpiranosti vlasti i njenom ulogom u organiziranom krminalu, ipak je samo produzetak prethodnih nesporazuma o krizi i mogucnoscu Makedonije da se iz nje izvuce.

AIM Skopje, 15.4.2002

Kada je Boris Trajkovski krajem proslog meseca uzeo ucesce na skupu Balkanskog politickog kluba u Skopju, kojim rukovodi raniji bugarski predsednik Zelju Zelev, malo ko je ockivao vise od prigodnicarskog obracanja predsednika zemlje domacina. Umesto toga makedonski predsednik je odrzao slovo o organiziranom kriminalu i korumpiranosti politicara imajuci u vidu i stanje u Makedoniji. Ovaj potez Borisa Trajkovskog ovdasnji mediji su odmah okfalifikovali kao "bacanje rukavice" premijeru Georgievskom, koji je prisustvovao istom skupu i slusao izlaganje coveka koji je kao kandidat njegove partije doshao na prvu drzavnu funkciju.

"Organizirani kriminal je izvor svih zla na Balkanu i radi toga moraju biti preduzete mere za njegovo suzbijanje. Sav ovaj kriminal, ilegalna trgovina cigaretama, drogom, belim robljem, pranje novca, korupcija i terorizam, ne bi bili moguci bez bliske saradnje sa odredenim delovima i pojedincima u vlastima nasih drzava", izjavio je Trajkovski na skupu u elitnom skopskom hotelu "Aleksandar Palas". Dva dana kasnije Americka mabasada u Skopju dosta neuobicajeno javila se sopstenjem kojim je dala u ime Stejt departmenta celosnu podrsku izjaganju pretsednika Trajkovskog ispred clanova Balkanskog politickog kluba.

Odmah nakon toga makedonska vlada donela je odluku o formiranju komisije koja bi se bavila korupcijom izmedju vladinih funkcionera od uspostavljanja makedonske nezavisnosti. Na celo komisije postavljen je ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski, koji se odmah latio posla. Njegova komisija je odlucila da se najprije pozabavi pitanjem pomoci koja je u Makedoniju stigla za vreme kosovske krize i boravka oko 360 hiljada kosovskih izbeglica u Makedoniji. Vreme u kome je sadasnji predsednik Trajkovski kao zamenik ministra spoljnih poslova bio glavni koordinator za spoljnu pomoc. Sadasnji savetnik Trajkovskog Dusko Kadievski u to vreme je bio ministar za transport i veze i po prirodi posla desna ruka koordinatoru za spoljnu pomoc, da bi kasnije bio smenjen navodno zbog korumpiranosti. Prica dobija dopunski zaplet, i dopunsku posrednu optuzbu na racun Trajkovskog, izjavom sadasnjeg ministra spoljnih poslova Slobodana Casulea da je iz ministarstva nestala dokumentacija o vanjskoj pomoci tokom kosovske krize, te da je zbog toga pokrenuta zasad samo unutrasnja istraga.

U isto vreme, prilikom posete Bitolju premijer Georgievski ce optuziti predsednika Trajkovskog da "dok amnestira teroriste" lobira za smenjivanje ministra unutrasnjih poslova Ljube Boskovskog i za raspustanje policiskih sepcijalaca "Lavova" i "da za to nije kriva medjunarodna zajednica vec neki nasi politicari koji su poveli kampanju u tesnoj saradnji sa odredjenim brojem medija".

Predsednik Trajkovski odustao je od produzetka sukoba sa premijerom i u javnosti izasao zahtevom za jedinstvom drzavnog vrha. "Nisam trazio smenu ministara ili raspustanje policiskih jedinica", izjavice Trajkovski, smatrajuci da ispred Vlade i Predsednika stoji "jos mnogo zajednickog rada" "da bi se gradanima ponudila nadeznija buducnost".

Najnovija epizoda u sukobu izmedju predsednika drzave Borisa Trajkovskog i permijera Ljubco Georgievskog koliko god se mogao objasnjavati razlicitim stavovima i tumacenjima o korumpiranosti vlasti i njenom ulogom u organiziranom krminalu, ipak je samo produzetak prethodnih nesporazuma o krizi i mogucnoscu Makedonije da se iz nje izvuce.

Nije i nikakva tajna da je izboru Trajkovskog za predsednika svoj doprinos dao i njhov koalicioni partner Demokratska partija Albanaca (DPA). Kako se svojevremeno hvalisao potprestsednik DPA oni su uspeli na konto glasova za Trajkovskog obezbediti najmanje 245 hiljada albanskih glasova. Fakt da je u prvom krugu za oba albanska predsednicka kandidata glasalo oko 210 hiljada albanskih glasaca bio je osnova za sumlju da su albanski glasovi u drugog krugu u kome je Trajkovski nadoknadio 110 hiljada glasova manje koje je imao u prvom krugu u odnosu na konkurenta Tito Petkovskog bili pokradeni. Stoga i par puta ponovljeni predlog Menduha Tacija na susretima kod Trajkovskog povodom rasprave o vanrednim parlamentarnim izborima da ukoliko do njih dode treba raspisati i vanredne predsednicke izbore radi provere legitimiteta i redsednika Trajkovskog ocito je bio pretnja da predsednik moze sa vrha politicke scene sici onako kako se i popeo. Kasnije su neki krugovi iz VMRO DPMNE zagovarali impicment za Trajkovskog. I ovde je motiv bila neposlusnost predsednika u odnosu na zahteve partije koja ga je kandidirala i ciji je clan.

Trajkovski tokom rata bio je izlozen jakom pritisku da se slozi sa predlozima premijera i njegovih ljudi (uvodenje ratnog stanja, resavanje krize vojnim putem...) i kako tako uspeo je da se izvuche iz po njemu neugodnih situacija uglavnom zbog poddrske koju je dobio od medjunarodne zajednice. Time sto nije Georgievskom posluzio kao alibi za nesprovodjenje ohridskog okvirnog sporazuma, kojeg je premijer u svojstvu lidera VMRO DPMNE morao potpisati da ne bi bio potpuno eliminisan, Trajkovski je stekao prednost u odnosu na Georgievskog, bar sto se medjunarodnog faktora tice. No, to je samo dodatno iskompliciralo njihove medjusobne odnose, jer Trajkovski je bio onaj kojim su SAD i Evropska Unija kontaktirali kako pretstavnikom drzave, dok su kontakti sa premijerom Georgievskim svedeni na odnose sa liderom jedne od cetiri najvece parlamentrne partije.

Sukob premijera i predsednika je otada do ovih dana imao i vise bocnih epizoda, od kojih je jedna u vezi sa Ljubomirom Frckovskim, ranijim ministrom unutrasnjih i spoljnih poslova u vladi lidera Socijademokratskog saveza (SDSM) Branka Crvenkovskog. Kako sada stoje stvari, protiv Frckovskog i jos cetvoro ranijih visokih policiskih funkcionera povedena je istraga nakon krivicne prijave koju je podnelo Ministarstvo unutrasnjih poslova radi navodnog primanja mita povodom atentata na predsednka Kire Gligorova. Citava stvar je zaista neobicna. Ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski spektakularno je objavio da je istraga najzad dosla do saznanja ko je izvrsioc atentata na Gligorova, da bi zatim tvrdeci da je Frckovski, ko je u vreme atentata bio ministar unutrasnjih poslova, primio mito da bi istragu preusmerio u pogresnom pravcu i vec uhapsenog atentora oslobodio. A mito se sastoji od automobila marke "Mercedes" kojeg je makedonskoj drzavi poklonilo upravo lice koje je po Boskovskom glavni osumnjiceni za atentat! Citava epizoda dobija drugaciju boju ako se zna da je Frckovski bio veoma uticajan savetnik pretsednika Trajkovskog od pregovora u Ohridu u avgustu prosle godine do danasnjih dana, te da je i ranje ostro kritikovan od premijera zbog njegovog javno iznesenog misljenja upravo o ministru Boskovskom. Sam Frckovski u kolumni koju drzi u sopskom "Dnevniku" izneo je novu optuzhbu u odnosu na Georgievskog i njegove: "Nakon sto nisu uspeli sabotirati Ohridski sporazum "nasi" uporno pokusavaju da ne zele vladati sa Zapadnom Makedonijom... Oni zele realizirati "plan Efremov" o podeli zemlje na de fakto nacin (plan o podeli teritorija i razemni stanovnistva kojeg je potpisao tadasnji predsednik Makedonske akademije nauka i umetnosti, a koji je uzivao posrednu poddrsku premijera Georgievskog, opaska nasa). Ustvari, da dovrse svoj stari plan na drugaciji nacin i pod drugim okolnostima".

U citavom sukobu, gotovo pravom ratu izmedju premijera i predsednika, jasna je namera predsednika Trajkovskog da se distancira i izdvoji od politike onih koji su ga daveli na ceonu drzavnu poziciju. Kao sto je vidljiva namera Goergievskog i njegovih da (dojucrasnjem) partiskom drugu poruce da je i on deo te iste politike, te da ako oni zbog nje tonu, zajedno sa njima treba potonuti i sam Trajkovski.

AIM SKOPJE

ISO RUSI