AIM: start



SUN, 17 MAR 2002 08:59:41 GMT

Banka štednje i fantazam '97.

Tirana, 14.04.2002.

18. aprila 2002. u Tirani se otvara tender prodaje Banke štednje, koji predstavlja jedan od najznačajnijih koraka u strategiji privatizacije i liberalizacije albanskog bankarskog sektora. Još od trenutka kada je Vlada levice ponovo stupila na vlast 24. juna 2001. godine, proglasila je kao svoj cilj privatizaciju te banke, a pažnja javnog mnjenja i posebno alabanske političke i ekonomske stručne javnosti je bila posebno usredsređena na to pitanje.

U političkoj sredini kakva je ova u Tirani, gde se nakon svake privatizacije olako iznose optužbe na račun vladine korupcije i za prodaju nacionalnih interesa, privatizacija Banke štedenje je smatrana i smatra se od posebne strateške važnosti. Uloga banaka u zemlji kakva je Albanija, gde je sve u izgradnji i gde je potreba i žeđ za investicijama veoma velika, ne može se nikako zaobići. S druge strane, zabrinutost oko ovog događaja se oslanja na raniju praksu privatizacije u kojoj - prema jednom patriotskom i nacionalističkom gledištu - nije uzeta u obzir zaštita nacionalnih interesa. Ovo stajalište identifikovano uglavnom u redovima desne opozicije pod vođstvom bivšeg predsednika Berishe ( ali i van opozicije) upereno je kao upozorenje prema grčkoj politici u Albaniji i u odnosu na Albaniju, ali posebno na politike koje je sledila albanska Vlada levice ili njeni određeni segmenti koji se od strane patriota etiketiraju kao progrčki, a od strane nacionalista kao antialbanski. Odstranjujući od ove kritike nacionalističko preterivanje i grubu političku špekulaciju, poslednjih godina ipak pada u oči snažnije angažovanje grčkog biznisa u Albaniji, što je nedostajalo ili je bilo u malim razmerama pre '97. godine.

Skoro da nema ni jednog slučaja privatizacije sektora koji su tradicionalno bili zunačajni i od životne važnosti u albanskoj privredi u kojoj nisu učestvovali Grci. Sumnje javnog mnjenja oko ovog učešća u procesu privatizacije motiviše se činjenicom što Grci ne investiraju već samo kupuju. U stvari, velike i ozbiljne grčke investicije koje bi mogle da doprinesu porastu zapošljavanja ili podsticanju i povećavanju domaće proizvodnje, veoma su retke. Istine radi, ovo se povezuje i sa ne tako povoljnom klimom za strane investicije u Albaniji ili pak i sa opasnošću moguće političke destabilizacije prisutne u svako vreme, ali se stavlja u pokret patriotska zabinutost kada se uviđa da ova klima i ova nestabilnost nisu sprečili neke grčke biznismene da privatizuju objekte u vrednosti od nekoliko desetina miliona dolara (recimo mobilnu telefoniju) ili da otvore privatne banke u Tirani.

Upravo u ovom kontekstu i na pragu organizacije tendera za privatizaciju Banke štednje nastala je buka i alarm oko falimentacije ove poslednje. Ovu buku je pratila i panika kreditora te banke i pretvorila se, između ostalog, u debatu oko budućnosti bankarskog sektora u Albaniji koji, ostavljajući po strani navedenu banku, u potpunosti je privatizovan. Već odavno je otvoreno i funkcioniše oko 13 privatnih banaka među kojima i američka, italijanska, islamska, grčka itd., ali nijedna od njih nema snagu i finansijsku reputaciju Banke štednje. Ova poslednja raspolaže sa oko 80 odsto tržišta depozita i oko 90 odsto tržišta vrednosnih papira. Osim toga, ona ima svoje filijale u svim glavnim administrativnim centrima Albanije. U ovakvim okolnostima, razumljivo je, da se onaj koji uspe da je kupi odjednom kontroliše i ta tržišta. Iz razumljivih razloga, nijedan albanski biznismen nije bio u stanju da učestvuje u toj konkurenciji. U trci su jedna austrijska banka, jedna hrvatska i jedna grčka banka. Bilo šta da se desi, albanski bankarski sektor više neće biti u rukama Albanaca. I u vezi s tim, ne zapaža se neko patriotsko razočarenje. Albanci su svesni te realnosti. Problem je negde drugo.

Pre mesec dana, kada je dnevnik ''Shekulli'' objavio aluziju o finansijskoj igri koja se vodi u određenim grčkim političko - medijskim krugovima na račun albanske Banke štednje, povlačenje banbkarskih depozita od strane građana tek je bilo započelo. Prema navedenoj novini, koja je najtiražnija i najmoderiranija na albanskom medijskom tržištu, ovaj scenario je u najboljem slučaju imao za cilj diskreditaciju i obezvređivanje najveće banke na pragu njene najavljene privatizacije, a u najgorem slučaju sejanje jednog novog haosa i nestabilnosti u zemlji orlova, slično haosu i nestabilnosti iz '97. godine.

Govorilo se o grčkim interesima u komandovanju albanskim bankarskim tržištem i u tom sklopu i o privatizaciji ove veoma značajne banke; i tu su pominjani delovi te strategije koja je započela bilo otvaranjem grčkih privatnih banaka, bilo delimičnom kontrolom drugih značajnih banaka u Tirani. Iako nisu pružene činjenice ( kako izgleda te činjenice nedostaju), govorilo se o nekim grčkim novinama koje su istrajavale na tome da je Banka štednje na pragu falimentacije, i time se - prema listu ''Shekulli'' želelo i smanjivanje njene prodajne vrednosti u procesu privatizacije, gde su Grci potencijalni kupci, ali i sejanje nesigurnosti među stotinama hiljada albanskih emigranata u Grčkoj koji su u velikom broju i kreditori Banke štednje. Kako se može zamisliti, ovakvo postavljanje problema za onaj deo javnosti koja je krizu iz '97. godine povezivala ne samo sa gubitkom štednje uložene u finansijske piramidalne sheme, već i saprojektima ''made in Greece'' za destabilizaciju Albanije, ne može pasti na gluvo uvo.

Osim ovoga, analogija sa padom rentijerskih kompanija nije bezrazložna, pošto je u oba slučaja reč o gubitku štednje građana najsiromašnije zemlje u regionu. Ako dakle uzmemo u obzir da Banka štednje raspolaže sa 80 odsto tržišta depozita, alarm je više nego razumljiv.

Varijanta lista ''Shekulli'' za objašnjenje panike kreditora i njihove jurnjave na šaltere ove banke, kasnije je usvojena i dalje razvijena i od strane drugih massmedija koji sigurni u to da praktično nije bilo nikakvog motiva koji bi opravdao tu paniku kreditora sa istom prilježnošću počele su propagirati i varijantu jedne antialbanske finansijske igre, kao jedan od načina da se osiguraju klijenti. Pružane su i druge gatrancije iz mnogih pravaca. Istaknuti albanski biznismeni javno su izgovarali patetnične izjave kojima su protestovali protiv te igre i stavljali do znanja da su njihovi monetarni kapitali depozitovani u toj banci i da će tu i ostati. Guverner Banke Albanije, iako stalno izbegava medijske i javne nastupe, ovoga puta je dao nekoliko izjava na svim televizijama insistirajući na činjenici da je Banka štednje najsigurnija u Albaniji i da je sva štednja u potpunosti zagarantovana. Bankari, ekonomisti, poznati finasijeri preko napisa u dnevnim listovima u Tirani i posredstvom intervjua i TV debata snažno su upućivali istu poruku.

Ministar finansija, Kastriot Islami, pošto je okrivio politiku za ovaj nepotreban alarm i nakon što se ustručavao da obrazloži tu optužbu, pozvao je kreditore da veruju banci i da ne veruju zlim jezicima. Novinari i publicisti, koji se bave oblastima ekonomskih finansijskih pitanja, nisu mogli da izbegnu iskušenja za svrstavanje u ime odbrane javnog interesa i na frontu ''Banka štednje nas zove''.

Strane diplomate, ambasador SAD i predstavnici medjunarodnih finansijskih organizama u Tirani su takodje izgovorili svoje reči kojima su insistirali na istoj tački: da rasprše paniku. Grčki ambasador, a zatim i grčki ministar inostranih poslova tokom jedne radne posete Tirani, odbacili su aluzije albanske štampe da se radi o nekoj antialbanskoj igri i negirali su postojanje bilo kakve kampanje u štampi u njihovoj zemlji, u cilju podsticanja emigranata da povuku depozite iz ove banke. Izuzimajući neku dvosmislenu izjavu predstavnika opozicije, albanski političari levice i desnice su smatrali kao svoj zadatak da ujedine svoj glas sa horom koji je branio i isticao sigurnost Banke štednje. Jedan projekat zakona oko obezbešivanja bankarskih depozita koji je već dve godien ležao u fijokama parlamentarne demokratije, urgentno je dat na raspravu u albanskom parlamentu. Za svega nekoliko sati on je usvojen parlamentarnim koncenuzom koji se veoma retko obezbeđuje u albankom poliitčkom životu po drugim pitanjima. Nakon usvajanja Zakona o obezbeđivanju depozita, lide opozicije Sali Berisha je ovoga puta izdao strategiju večne borbe protiv socijalističke vlasti i svrstao se na stranu sigurnosti Banke štednje. Geografija fronta odbrane Banke štednje je tako postala potpuna.

Ali deo Albanaca van svake inspiracije i tehničke, političke i nacionalističke logike u objašnjavanju domaćih kriza, jednom opečeni kašom, sada su hladili kiselo mleko. I u opakoj '97. godini iako ne u ovakvim razmerama, nisu nedostajale takve garancije oko bezbednosti investiranja štednje u finansijskim piramidalnim shemama. Predstavnici banaka, vlasti, stranih finansijskih organizama ili su ćutali ili su stali u odbranu piramidalnih kompanija u to vreme. Epilog je poznat. Štednja je izgubljena, Albanijom je za nekoliko meseci zavladala neviđena anarhija, a država se urušila. Presedan je, dakle, direkno je nepravedno i ovoga puta radio u prilog preteranog alarmiranja protiv horskih pruženih garancija s leve i desne, unutra i spolja. U roku od nekoliko nedelja povučeno je deset odsto depozita. Da bi dokazala apsolutnu sigurnost, šalteri banke su brzo i korektno ispunili sve zahteve građana za povlačenje njihovog novca. Ova poslednja činjenica praćena snažnom i horskom kampanjom koja je imala za cilj zaštitu finansijske reputacije banke, možda je već počela da ubeđuje kreditore o uzaludnosti takvog alarmiranja. Poslednjih dana se zapaža pad povlačenja depozita. Tu i tamo, poneko se ponovo vraća i ulaže povučeni novac. Ali, još uvek je veoma brzo da se ovo okvalifikuje kao tendencija. Strah još uvek postoji.

Eksperti Banke štednje kažu da dosadašnji odliv depozita (deset odsto) za sada ne stvara nikakav problem. Ova cifra nije ništa drugo osim uložene sume u banci januara meseca ove godine, kada je na evropsko finansijsko tržište u igru ušla nova moneta euro. Stabilnost Banke štednje, prema istim tim ekspertima, ostaje neuslovljeno i nedodirnuto, ne samo dosadašnjim odlivom, već i mogućim daljim odlivom. Za njih je dovoljno to što je tendencija povlačenja depozita u padu. A u stvari, tako i jeste. Do dana otvaranja tendera za njenu privatizaciju (18. april), ne očekuje se da će se desiti nešto spektakularno. Opasnost je prošla.

AIM Tirana, Mustafa NANO