AIM: start



THU, 28 FEB 2002 13:28:07 GMT

Start od metle

Vlada Makedonije je, u izbornoj godini, donela odluku da zaboravljenu reformu drzavne administracije aktivira otpustanjem cistacica i hausmajstora. Drzavne cinovnike, sa sadasnjih sto hiljada, treba prepoloviti putem privatizacije pojedinih sluzbi, prekfalifikacije, penzioniranja, ili otpustanja s posla. Za realizaciju tog projekta nedavno je od Svetske banke odobreno 45 miliona dolara kredita koji ce se dodeljivati na tri rate.

AIM Skopje, 27.02.2002

Da se glomazna drzavna administracija u Makedoniji, nasledje socijalizma, koju mnogi nazivaju "dinosaurusom", mora reducirati odavno je jasno svima. Postala je preveliki teret slabasnjoj domacoj ekonomiji. Samo za plate armije od sto hiljada cinovnika godisnje se iz drzavne kase izdvaja oko 230 miliona dolara, ili cetvrtina budzeta. Oko 70 hiljada je direktno angazovano u raznim drzavnim sluzbama, a 30 hiljada su radnici zaposleni u skolama, bolnicama i drugim javnim preduzecima.

Medjunarodni monetarni fond i Svetska banka odavno, uporno pritiskaju da se taj birokratski aparat sto pre reformira. Od osamostaljivanja pa do danas sve Vlade su obecavale da ce nesto na tom planu preduzeti, ali su nakon skromnih pokusaja, brzo odustajale. I umesto da prave redukcije tamo gde je to najbezbolnije, praktikovale su nova zaposljavanja. Nazalost, najcesce siguran, mada ne i dobro placen, posao su dobijali ljudi bliski partijama na vlasti. Najvazniji kriterij je bila partijska knjizica, a ne iskustvo i diploma o strucnosti koja je nuzna na odredjenom radnom mestu. Taj princip je do savrsenstva uzdigla, primecuju mnogi nezavisni ekonomski analiticari, vlada premijera Ljubca Georgievskog, lidera VMRO-DPMNE. Od njenog dolaska na kormilo izvrsne vlasti 1998 do danas, administracija je povecana za novih, bezmalo, 20 hiljada ljudi! A trebala je da bude smanjena za oko trideset hiljada! Makedonija danas, procenjuje se, u odnosu na ekonomske mogucnosti i broj stanovnistva, od svih zemalja jugoistocne Evrope u tranziciji, ima najvecu i najpartiziraniju drzavnu administraciju.

Predstavnici MMF i Svetske banke su procenili da Makedonija moze biti efikasna i funkcionalna drzava sa 40 hiljada dobro obucenih profesionalnih administrativnih sluzbenika. Stoga vec dve godine uporno rade na realizaciji usvojenog programa reforme drzavne administracije, koji, ako bude teklo onako kako je planirano,treba da se zavrsi krajem 2004 godine. Osnovana je Agencija za drzavne cinovnike kojoj je taj zadatak poveren. Potezi se vuku polako, jer je proces krajnje delikatan.

Za svaku, pa i za ovu reformu, su nepohodni, ne samo dobra volja politicara i novac, vec i mir i stabilna ekonomija. A to ovoj zemlji odavno manjka. Kako se politicko bezbednosna situacija polako smiruje, tako rastu i nade medjunarodnih mentora da im ulozeni trud nece biti uzaludan. Svetska banka je nedavno Makedoniji odobrila kredit od 15 miliona dolara za prvu fazu taransformacije drzavne administracije tokom ove godine. Konretno za privatizaciju servisnih sluzbi koje mogu raditi profitabilno i bez kojih drzavni aparat moze da funkcionira. Kredit je deo projekta koji ce trajati tri godine i za cije ce ostvarenje biti odobreno jos 30 miliona dolara u dve rate.

Pod snaznim pritiskom svetskih finansijskih zandara, i ako je godina izborna, makedonska vlada je ovih dana donela odluku da krene sa demontazom svoje mamutse Sluzbe za opste i zajednicke poslove. Tacnije, da privatizuje, ili na upravljanje pod koncesijom da sektore za odrzavanje higijene, za gradjevinske radove i razne popravke, za ugostiteljstvo i daktilografiju. Odluceno je i da se pod hitno skinu sa budzetskih jasala i Biro za sudska vestacenja i drzavni Zavod za geodeziju. Ukupno se radi o racionalizaciji oko dve hiljade zaposlenih. Kako cinovnicki aparat treba prepoloviti, intenzivno se snima stanje u svim sektorima drzavne birokratije, pa kada se dobiju rezultati i utvrde resenja, na red ce doci i ostale sluzbe.

Obzananjeno je da ce sada prve na udar biti najmanje placene cistacice i hausmajstori, njih 430 koji se vec nalaze na spisku za dodelu otkaza. Mesecne zarade su im od 5 do 7 hiljada denara. (1Euro=61 denar) Zatim ce istu sudbinu doziveti cuvari, serviseri opreme, sluzbenici obezbedjenja, telefonisti i deo ugostiteljskih radnika rasporedjenih po raznim ministarstvima. Saznanje da ce reforma ovoga puta starovati od metle je za mnoge bilo "gorka pilula" koju odbijaju da progutaju. Krajnje su razocarani i uplaseni za svoju egzistenciju i buducnost. Tvrde da se mogu spasiti samo ako se uclane u vladajucu VMRO-DPMNE. Tako im je, kazu, drsko i otvoreno sugerisano, jer je partijska knjizica odavno glavni adut zaposljavanja u zemlji.

Otpisani prekobrojini drzavni sluzbenici od svojih sefova traze obrazlozenja i prete strajkom. Dobijaju uveravanja da nece ostati na ulici i ne zasticeni. Naprotiv, tvrdi se, svi ce, nakon sto im se uruce otkazna resenja, biti od novih gazdi, ponovo radno angazovani. Naravno, ukoliko to zele. Onima koji iz raznih razloga novog poslodavca ne prihvataju, ostaje mogucnost da dobiju otpremninu do najvise dvanaest prosecnih plata od 150 eura i da se sami dalje snalaze. Da pocnu neki privatni biznis sa oko 1800 eura (!?!), ili da ih kao tehnoloski visak evidentiraju u Zavodima za zaposljavanje. Tamo ih, kako istice direktor Agencije za drzavne sluzbenike Rubin Dvojakov, ocekuju nove sanse. Najvise nade se polaze u strucnu prekvalifikaciju na osnovu potreba kako drzavnih sluzbi, tako i privatnih biznismena. U toku su intervji i provere zelja radnika, a kada budu zavrseni treba da usledi raspisivanje javnog tendera i izbor firmi koje ce otpusteni tehnicki presonal preuzeti i za potrebe vlade, ali i drugih klijenata, na osnovu trzisnih principa, obavljati trazene usluge. Izabrani ce morati da se obavezu da ce na poslu zadrzati sve prijavljene drzavne cinovnike i za njih snositi sve troskove za plate, doprinose i osiguranja, sto ce za drzavni budzet biti ogromno olaksanje.

Da bi podstakla nova zaposljavanja vlada, navodno, priprema posebne stimulativne mere za buduce gazde koji ce radno angazovati otpustene drzavne sluzbenike. I novu strategiju smanjenja siromastva i povecanja zaposlenosti. Na zalost o tome se za sada u javnosti gotovo nista konkretno ne zna, pa otuda i ogromno nepoverenje u redovima prekobrojnih. I realna strahovanja da ce novi poslodavci biti mocnici iz redova vladajucih VMRO-DPMNE i DPA, koji i onako odavno u zemlji, kada je rec o biznisima, osobito onim najdohodovnijim: "i vedre i oblace" !

I ako je snimanje stanja u toku, vec postoje planovi za brzu racionalizaciju kadrova i u nekim Ministarstvima. Pod koncesiju bi se, u drugoj fazi, mogli dati, tvrde dobro upuceni, sektori za snabdevanje i pripremanje hrane u Ministarstvu odbrane i u kasarnama Armije, jer tamo ima mnogo zaposlenih. Zatim, Sluzba za dostavu sudskih poziva i, za dostavu poste medju drzavnim organima, koje funkcioniraju u Ministarstvu pravosudja. Zainteresovanost da ih preuzmu su, navodno, vec iskazale Makedonska posta i neke druge firme iz zemlje i inostranstva.

Inace, reforma drzavne administracije u Makedoni kasni oko godinu dana. Potsetimo, prosle 2001 godine je neslavno krenula slanjem u prevremenu administrativnu penziju sluzbenika koji su imali najmanje 25 godina radnog staza, ili 55 godina starosti za zene, odnosno 60 za muskarce. Nazalost radost pet-sest hiljada ljudi koji su na taj nacin, ko dobrovoljno- ko ne, uklonjeni s posla, je kratko trajala. Ustavni sud je vladinu odluku ocenio nezakonitom i ponistio. Uz to i naredio da se svi novopeceni penzioneri vrate na stara radna mesta, koja su u medjuvremenu vec bila popunjena novim kadrovima, najcesce, vojnicima partija na vlasti. Stvoren je nevidjen haos i za zasegnute, vrlo neprijatna atmosvera. Neki su hteli da se vrate na posao, ali ih nazad nisu primali, neki su odlucili da im je bolje da sede kod kuce. Precutno, i ako ne zakonito, to im je omoguceno. Dokle, niko ziv nema pojma. Mali broj prevremeno penzioniranih je uspeo da se vrati na svoja stara radna mesta. Oni kojima to nije poslo za rukom tuze vladu i vode sudske sporove. Od drzavnih institucija traze da postuju odluku Ustavnog suda, da im vrate oduzeto pravo na rad i da ih obestete. Koliko ce procesi trajati i da li ce ikada uspeti da se izbore za svoja prava, potpuno je neizvesno!

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA