AIM: start



WED, 27 FEB 2002 06:44:11 GMT

Grčka – vrata za ulazak stranih investicija u Makedoniju

Umesto mekih kredita kao što je prvobitno bilo planirano, Grčka je odlučila da predviđenih 83 miliona dolara dodeli Makedoniji kaa grant, odnosno nepovratna pomoć.

Skoplje, 13.02.2002.

Zavod za preradu otpada i reduciranje atmosferskih uticaja u Gevgeliji je prvi projekat koji će biti realizovan novcem iz grčkog plana za rekonstrukciju Balkana. Za realizaciju ovog projekta krajem prošle godine Grčka je odobrila Makedoniji 2 miliona eura nepovratne pomoći.

Iz grčkog plana za rekonstrukciju Balkana teškog 358,18 miliona dolara za Makedoniju je predviđeno 83,03 miliona dolara. To je najveći pojedinačni iznos po glavi stanovnika u odnosu na novac koji če dobiti ostale zemlje obuhvaćene grčkim planom. Umesto mekih kredita kako je bilo prvobitno planirano, Grčka je odlučila da predviđeni novac dodeli Makedoniji kao grant, odnosno bespovratna pomoć.

''Socijalna i ekonomska rekonstrukcija Makedonije i Balkana koja će voditi do političke stabilnosti i mira u regionu su od posebne važnosti za Grčku'', kaže se u zvaničnom dokumentu predatom makedonskim vlastima od strane Kancelarije za odnose Republike Grčke sa našom zemljom, kojim se objašnjava ovakav potez grčke Vlade. Od makedonske strane je predloženo oko 60 projekata koji čekaju na finansijsku podršku od strane Grčke.

Socijalna i privredna infrastruktura i proizvodni sektori su tri sektora na koje će se odnositi grčka pomoć. Za socijalnu infrastrukturu predviđeno je 48,82 miliona dolara. Najveći deo njih će biti usmereno na zaštitu voda reke Vardar, a manji deo u zdravstveni sektor. Oko 20,75 miliona dolara će biti namenjeno ekonomskoj infrastrukturi. Ovim novcem će se finansirati infrastrkturni objekti u oblasti saobraćaja, telekomunikacija i energetskog sektora. Najmanji deo od 13,46 miliona dolara će se investirati u proizvodni sektor, pre svega u proizvodnji nafte i naftnih derivata, prehrambenu industriju, proizvodnju pića, duvansku, metalnu i tekstilnu industriju, usluge i sektor trgovine.

Prema grčkim investicionim planovima, prednost će imati one kompanije i oni pravni subjekti gde je grčko prisustvo 50% ili veće, no ipak će se voditi računa da ti projekti budu u skladu sa razvojnim potrebama i ciljevima Makedonije. Tako na primer, grčki plan predviđa novac za izgradnju gasovoda Skoplje-Solun, za izgradju 400 kilovoltnog dalekovoda od Bitolje do grčke granice, novac za uvođenje trećeg nacionalnog televizijskog operatora u Makedoniji, za šta se navodno bori grčka televizija Alfa.

Inače, Grčka je već sada najveći investitor u Makedoniji i, polako ali sigurno, osvaja strateške sektore u zemlji. Kao najznačakniju grčku investiciju vredi istaći ulazak NBG u najveću makedonsku banku - Stopanska banka, kupovinu jedine naftne rafinerije Okta od strane Helenik Petroleuma, ulazak u OTE kao drugi mobilni operator, zatim Žito Luks, Pivara, Usje, Telekom, Kreditna Banka i još neke druge manje investicije.

Sve analize ovih investicionih planova upućuju na zaključak da će Grčka u budućnosti u velikoj meri kontrolisati makedonsku ekonomiju, uključujući i socijalno i političko stanje u Makedoniji.

Ovih 358,15 miliona dolara koje Grčka u naredne četiri godine planira da investira u Makedoniju, Albaniju, Bugarsku, Rumuniju i Jugoslaviju predstavljaju 0,05% od bruto domaćeg proizvoda Grčke. Grčke vlasti svake godine planiraju izdvajanje 1% iz grčkog budžeta koji će investirati u regionu. Znači, Grčka će kao država direktno ulaziti u investicije u regionu. Međutim, ambiciozni plan grčkih vlasti ne oslanja se samo na budžetska sredstva. Već duže vreme privatne grčke kompanije se pripremaju za ulogu koju one treba da imaju u ostvarenju postavljenog cilja – ekonomsko osvajanje regiona.

Ono što je možda najvažnije je to da ekonomski planovi Grčke za osvajanje Balkana imaju podršku i međunarodne zajednice. Sve su češće ideje političkih i ekonomskih stručnjaka da međunarodna zajednica rekonstrukciju Jugoistočne Evrope treba da poveri Grčkoj. Ukoliko bi se saglasila da preuzme ulogu lidera u regionu, Grčka bi bila svakako potpomognuta i od strane evropskih i američkih fondova. Tako, pred prijem u Evropsku monetarnu uniju Grčkoj je jasno rečeno da ako želi da uhvati priključak sa razvijenim evropskim zemljama mora da poveća izvoz kapitala u region. Grčki premijer Kostas Simitis, pak, obećava da će se povećati grčke investicije u regionu kao uslov za jačanje monetarne pozicije Grčke.

Grčke investicije u Albaniji, Bugarskoj, Makedoniji i Kosovu iznose 2,5 milijardi dolara, a grčke vlasti planiraju da u naredne 4 godine te investicije povećaju iznad 5 milijardi dolara. Trenutno oko 3000 grčkih firmi je aktivno u balkanskim zemljama i to u bankarskom sektoru, telekomunikacijama i saobraćaju, energetici, prehrambenoj, tekstilnoj, hemijskoj industriji i u drugim značajnim granama.

AIM Junior Skoplje, Biljana ZDRAVKOVSKA