AIM: start



MON, 25 FEB 2002 16:13:13 GMT

Alarm za uzbunu

Siromastvo u Makedoniji galopira. Zavisno od primenjenih kriterija u analizama drzavnog Zavoda za statistiku i skopskog Ekonomskog instituta, ispod crvene linije se nalazi svaki cetvrti, ili svaki drugi gradjanin. Preciznije, petsto hiljada, do milion ljudi prezivljava sa jedva 1,5 dolara dnevno. Zbog toga se trazi ubrzano definiranje Nacionalne strategije za eliminaciju tog savremenog zla tranzicije.

AIM Skopje, 21.02.2002

Dve analize o siromastvu i jedna predlog Strategija kako da se tom zlu stane na put zaokupljaju paznu javnosti u Makedoniji ovih dana. To je prvi put nakon duzeg vremena ubedljive dominacije politike da se najzad javno i otvoreno progovori o tom, po oceni analiticara, najtezem ekonomskom, socijalnom, politickom i bezbednosnom problemu sa kojim se zemlja sve drasticnije suocava. Jedna analiza je rezultat ankete koju je sproveo drzavni Zavod za statistiku na osnovu makedonskih standarda, a druga je delo skopskog Ekonomskog instituta i u njoj su, kao prvoj od zemalja jugoistocne Evrope u tranziciji, primenjeni kriterijumi Programa za razvoj Organizacije Ujedinjenih Nacija - UNDP. Objavljeni podaci se ocenjuju alarmantim i izazivaju veliku zabrinutost, ali i razlicite reakcije.

Drzavni Zavod za statistiku je saopstio da u Makedoniji danas jedna cetvrtina od dva miliona stanovnika, dakle svaki cetvrti gradjanin, zivi na rubu egzistencijalnog minimuma. Glavni uzroci siromastva su ogromna nezaposlenost, bez posla je trenutno oko 360 hiljada ljudi, niske plate i socijalna pomoc koju prima 80 hiljada porodica, te crna ekonomija.

Po makedonskoj definiciji, siromasna je ona prosecna cetvroclana porodica koja godisnje ne ostvaruje veci prihod od 45 hiljada denara, tojest 740 eura. Statisticari su u svojoj analizi primenili rashodni metod i konstatovali da oko 500 hiljada, odnosno 24,6% ljudi, jedva vezuje kraj s krajem.Trosi manje od 1,5 dolar dnevno po coveku, ili manje od 62 eura mesecno. Objavljeni podaci se odnose na period pre izbijanja bezbednosne krize.

Galop siromastva se u zemlji intenzivno prati od 1997 godine. Armija sirotinje se godisnje povecava za dvadeset hiljada, ili za jedan posto, izracunali su statisticari. Uprkos rastu bruto domaceg priozvoda BDP unazad tri godine, do 2000-te, belezi porast od tri procenta, sto je svojevrsni ekonomski fenomen. Potvrdjuje da u zemlji raste nejednakost, te da se nacionalni dohodak nepravilno rasporedjuje. Stoga je alarm za uzbunu, najzad, ukljucen, ali je veliki znak pitanja da li ce i koga probuditi i kada ce biti doneta, odnosno kada ce poceti da se primenjuje Strategija za eliminaciju siromastva koja se poduze zagovara.

Prema analizi statisticara, najvise siromasnih ima medju nezaposlenima, neobrazovanima i porodicama sa vise od sestoro dece. Najugrozenije su porodice u kojima je glava (otac ili majka), uzrasta od 35 do 44 godina, gotovo po pravilu dugo bez posla i u kojima ima dvoje, ili vise dece mladje od sedam godina. Takva je svaka treca porodica siromasnih u zemlji i uglavnom zivi od socijalne pomoci koja se krece od 1700 do 4200 denara (1 euro= 61 denar). U kategoriju bednih se svrstavaju radnosposobni, a ne aktivni ljudi kavih je, vise od polovine siromasnih u Makedoniji.

Zanimljivo je to sto su prvi put objavljeni podaci o regionalnoj rasprostranjenosti siromastva u zemlji. Najvece procentualno osiromasivanje je registrovano u dva od osam regiona - u Strumici gde iznosi 33,3% i u Ohridu 32,4 procenta. Glavni uzrok je veliki broj likvidiranih preduzeca. Istrazivanjem je utvrdjeno da galopirajuci trend ima i siromastvo u Skoplju. U glavnom gradu ispod crvene linije zivotari 150 hiljada ljudi, ili 22% zitelja koji pretstavljalju trecinu ukupnog stanovnistva zemlje.

Suprotno, najmanje je nove sirotinje u Stipu 13,3 % . Zitelji ovog grada u istocnoj Makedoniji su sa velikom rezervom primili podatke statisticara, jer je, kazu, u Stipu 13 hiljada nezaposlenih, stopa premasuje 50%, pa je jednostavno nemoguce da su "najbogatiji"!

Epitet nemoguce je u opticaju i za poslednje istrazivanje siromastva koje je po kriterijima UNDP realizovao Dimitar Eftimovski, asistent za teoriju i politiku ekonomskog razvoja skopskog Ekonomskog instituta. Neverne Tome su predstavnici makedonske vlade kojima ocito ne odgovaraju rezultati te analize.

Istrazivanje je obavljeno po metodologiji Amerikanca Amartija Sena koji je pre tri godine za nju dobito Nobelovu nagradu za ekonomiju. Ujedinjene nacije su je prihvatile jer je ocenjeno da omogucuje najobjektivnije merenje siromastva. Glavni parametar je prihod, a ne samo potrosnja po glavi stanovnika, ili porodice, sto je inace metodologija Svetske banke. Uz to se uzimaju i ostali pokazatelji od uticaja na kvalitet zivljenja. To su standard, obrazovanje, mogucnost koju drzava nudi za zaposljavanje, duzina nezaposlenosti, zdravstvena zastita itd. Kad se sve to sabere i oduzme dolazi se do frapantnog saznanja da bedno u Makedoniji danas zivi svaki drugi gradjanin, dakle milion ljudi, ili 56,68% stanovnistva!

Najveci problem je, kaze Eftimovski, duzina nezaposlenosti. Cak 80% od ukupno 360 hiljada nezaposlenih, posao ceka vise od godinu dana! Po ovoj analizi Makedonija je siromasnija i od Pakistana i Nepala. Tamo je siromasno 40%, odnosno 51,3 procenata stanovnistva!

Siromastvo ovu zemlju prati vec dugo. Sa stopom nezaposlenosti od 39%, Makedonija je neslavni evropski rekorder. Sa 320 hiljada socijalno ugrozenih, sa prosecnom zaradom od jedva 175 eura, zivotni standard je doveden na nivo pedesetih godina proslog veka! Stoga ne treba da cudi sto je zemlju proteklih godina tranzicije napustilo oko 100 hiljada mladih, uglavnom, visoko obrazovanih ljudi i sto danas jos 80 hiljada trazi sigurnije utociste u razvijenim zemljama sirom sveta!

I jos jedan kuriozitet. Svetska zdravstvena organizacija je izracunala da gradjani Makedonije, zbog siromastva, zive pet godina krace od stanovnika drugih zemalja Evrope!

Skromni rast BDP unazad tri godine, ne moze da kompenzira njegov veliki pad i stagnaciju domace privrede prethodne, takoreci, dve decenije! Po recima Perta Goseva, poznatog ekonomskog analiticara, poslanika i jednog od autora predlog Strategije za savladavanje siromastva koju je ovih dana, kao svoj predizborni adut, obznanila Liberalno demokrtaska partija, bruto drustveni proizvod u 2000 godini od 2250 dolara je bio manji od onog u 1990, a taj je pak bio identican sa ostvarenim u 1980 -toj i iznosio 1700 - dolara. Danas je znatno ispod te sume!

Sve dok se ne okrene drugi list, dok se ne uspostavi istinski pravni red i poredak, ne eliminira sverc ekonomija i korupcija i ne stvore uslovi za nove investicija, za otvaranje najmanje dvadeset do trideset hiljda radnih mesta godisnje i privredni rast od minimum 5-6% Makedonija nece moci da se oslobodi bede i siromastva, tvrdi Gosev. Da bi se to omogucilo potrebno je najpre, uz pomoc medjunarodne zajednce, prebroditi politicko bezbednosnu krizu, pa zatim "ozdraviti" finansijski sistem, privuci direktne inostrane investicije, kontrolisati zaduzivanje, povratiti poverenje gradjana u drzavne institucije i banke, obuzdati javnu potrosnju, povecati stednju na svim nivoima...Recept za uspeh je, kaze Gosev, oslanjanje na vlastite snage i potencijale, po onoj narodnoj: "u se i u svoje kljuse", a ne u prosjacenju po svetu. Makedonija ima, pokazalo se to nedavno, prilikom povlacenja nemacke marke, velikih neiskoriscenih novcanih potencijala.

Realna ustedjevina gradjana, sada je sasvim sigurno, premasuje milijardu eura! Kada bi banke stimulisale stednju, a drzava povecala garancije, od tog novca bi korist za makedonsku privredu bila visestruka. Kada bi se, na primer, za samo 10% ove godine smanjili izdaci za nabavku raznih roba i usluga koje se placaju iz drzavne kase, moglo bi se ustediti cak 28 miliona eura. To je zapravo samo visina procenta koji za sebe, na ime provizije, javna je tajna, naplacuju razni vladini ministri i drugi cinovnici. I samo jedna od brojnih mogucnosti koje treba iskoristiti, ukoliko javno proklamovana potreba za pozitivan preokret i savladavanje siromastva nije samo puki predizborni marketing!

Nakon obljavljivanja navedenih najnovijih podataka o razmerama siromastva u Makedoniji, trebalo bi da usledi izrada mera za njegovu eliminaciju cija ce primena biti obavezujuca za sve politicare koji budu dolazile na kormilu drzave i izvrsne vlasti. Zemlja ce dobiti Nacionalnu strategiju za borbu protiv siromastva, predvidjenu i aranzmanima sa MMF i Svetskom bankom, nakon javne rasprave cija je priprema u toku. Inace, izrada tog dokumenta kasni, kako se najcesce navodi, radi politicko-bezbednosne krize!

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA