AIM: start



MON, 25 FEB 2002 09:04:44 GMT

Dekontaminacija Kragujevca od posledica NATO bombardovanja

Piralen putuje u ﹙ajcarsku

Stru鑞jaci Ujedinjenih Nacija , koje organizuju i finansiraju

鑙规enje"Zastave" od zagadjenja otrovnim trafo uljem , u saradnji sa doma鎖m eksprtima uradili su pet projekata za sanaciju i otklanjanje 箃etnih materija. Dva se realizuju u fabrici, tre鎖 u "Energetici", dok se preostala dva projekta odnose na 鑙规enje korita reke Lepenice i transport i uni箃avanje otpada

AIM, Beograd,25.2.2002.

Dve godine posle NATO bombardovanja "Zastave", u lakirnici Fabrike automobila po鑕lo je 鑙规enje pogona od piralena , koji 鎒 po鑕tkom jula biti transportovan u ﹙ajcarsku , gde 鎒 biti uni箃en. Bi鎒 to prvi put da se opasni materijali iz nerazvijenih zemalja "izvoze" u razvijene zemlje Zapada.

Stru鑞jaci Ujedinjenih Nacija (UN), koje organizuju i finansiraju

鑙规enje"Zastave" od posledica bombardovanja, u saradnji sa doma鎖m eksprtima uradili su pet projekata za sanaciju i otklanjanje 箃etnih materija. Dva se realizuju u fabrici, tre鎖 u "Energetici", dok se preostala dva projekta odnose na 鑙规enje korita reke Lepenice i transport i uni箃avanje otpada.Procenjuje se da 鎒 samo u 鑙规enje "Zastave" od poslednica NATO bombardovanja UN ulo緄ti vi筫 od milion i po maraka.

Prilikom prvog NATO bombardovanja Zastave, 13. aprila '99. godine, u lakirnici Fabrike automobila, koja je najte緀 stradala, pogodjen je komandni centar sa dva trafoa, iz kojih se izlilo preko 3.000 litara opasnog piralena. Otrov je kontaminirao pogone fabrike.

Istra緄vanja su pokazala da se piralen najvi筫 zadr綼o u podu lakirnice i u tehnolo筴im jamama. Zato se prvo i krenulo sa 鑙规enjem pogodjenih pogona.

Isti鑥鎖 da je "piralen trafo ulje sa veoma kancerogenim svojstvima

ukoliko dodje u organizam 鑟veka", rukovodilac projekta 鑙规enja "Zastavine" lakirnice Branislav Nedeljkovi zadovoljan je do sada postignutim rezultatima i nagla筧va da su stru鑞jaci UNEP-a proglasili "Kragujevac za jednu od 鑕tiri ekolo筴e crne ta鑛e" u zemlji, 箃o najbolje govori o stepenu zagadjenosti grada i okoline.

Prvi projekat dekontaminacija vode zagadjene piralenom je uspe筺o zavr筫n i 150 tona otpadnog materijala, koji je sme箃en u specijanu burad 鑕ka na transport. Pretpostavlja se da 鎒 nakon 鑙规enja lakirnice, u fabrici biti sakupljeno oko 300 tona opasnog otpadnog materijala. On 鎒 biti skladi箃en u 1.500 specijalnih buradi , a zatim spakovan u 22 kontejnera, koji 鎒 se transportovati u ﹙ajcarsku (Valoreksi) na uni箃avanje. Ostaci pogodjenih trafoa bi鎒 transportovani u Nema鑛u (Doprtmund) na recikla緐.

U fabrici je u toku realizacija drugog projekta uklanjanja i 鑙规enja

poda lakirnice, gde se procenjuje da 鎒 takodje biti sakupljeno 150 tona otpada. Ovaj veliki posao u kome se deo poda lakirnice potpuno uklanja na dubini od 25 centimetara, dobila je nema鑛a firma ABB iz Dortmunda, putem medjunarodnog tendera. Svi radovi se izvode u saradnji sa stru鑞jacima "Zastave" i Ma筰nskog fakulteta u Kragujevcu.

Velike ki筫 i poplave nakon bombardovanja doprinele su da piralen iz

fabrika "otpliva"dalje, tako da su istra緄vanja pokazala da ga ima na ulazu Lepenice u "Zastavu". Koliko se piralena zadr綼lo na obalama reka, a koliiko je oti筶o dalje koritom reke, niko sa sigurno规u ne mo緀 da potvrdi.

Rukovodilac projekta 鑙规enja fabrike Branislav Nedeljkovi zadovoljan je do sada postignutim rezultatima na 鑙规enju lakirnice od piralena i isti鑕 da 鎒 za mesec dana svi poslovi na 鑙规enju odog dela fabrike biti uspe筺o zavr筫ni. On nagla筧va da je zdravlje svih radnika, koji su anga緊vani na 鑙规enju fabrike, maksimalno za箃i鎒no i prati se svakodnevno. Oko 50 radnika koji su direktno anga緊vani na 鑙规enju fabrike,dobro su upoznati o kakvim poslovima se radi i u institutima zdravlja u Kragujevcu i Beogradu redovno se rade sve neophodne analize.

Na kraju, Nedeljkovi je istakao svoje duboko uverenje da je mogu鎒 uspe筺o realizovati sve projekte na 鑙规enju fabrike od otrovnih materija i posebno naglasio da je mogu鎒 izvr筰ti dekontaminaciju korita reke Lepenice, 箃o, kako ka緀, mnogi ne veruju.

Da li 鎒 鑙规enje fabrike od posledica NATO bombardovanja "skuniti" Kragujevac sa mape najzagadjenijih gradova Srbije ostaje da se vidi. Ostaje i pitanje da li je trebalo 鑕kati dve godine kako bi se po鑕lo sa realizacijom projekta "dekontaminacije fabrike". Posebno kada se zna da su se u proteklom periodu organizovale "udarni鑛e akcije" na ra硅i规avanju ru筫vina NATO bombardovanja u kojima su u鑕stvovali mnogi radnici.

Olivera S. Tomi (AIM)