AIM: start



SAT, 16 FEB 2002 14:12:22 GMT

Jednim udarcem-dve muve

U sklopu napora medjunarodne zajednice da pomogne Balkanu spada i pokusaj ekonomskog povezivanja Makedonije i Kosova kako bi se obnovila nekadasnja uspesna saradnja. Privrednici pozdravili korak Amerikanaca i na prvom susretu odrzanom u Pristini iskazali sve svoje muke.

AIM Skopje, 15.02.2002

Nakon godinu dana odsustva makedonski privrednici se vracaju na Kosovo. Polako, jer im na putu saradnje stoje brojne prepreke- politicko-administrativne i bezbednosne, ali sigurno, kazu u makedonskom poslovnom Centru, asocijaciji finansiranoj od Americke Agencijane za pomoc nerazvijenima USAID, koja istoimenu ekspozituru ima i u Pristini. Interesa, mogucnosti i dobre volje ima i to je ono sto obecava i sto je na prvom posleratnom susretu stotinjak menadjera, mahom vlasnika malih i srednjih preduzeca, odrzanom prosle nedelje u pristinskom Grand Hotelu, posebno potencirano.

Amerikanci, sada i u ulozi ekonomskih olaksivaca, pokusavaju da trasiraju put legalnoj saradnji Makedonije i Kosova, koja ima dugu tradiciju jos od vremena SFRJ. Privrede su im u mnogo cemu komplementarne, blizina im je veliki adut, a i energetski su povezane. Saradnja je bila osobito intenzivna nakon makedonskog osamostaljivanja i tekla je na osnovu medjunarodnih sporazuma potpisanih sa Beogradom. Kosovo je jos uvek formalno-pravno deo SRJ. Nazalost, u to doba je u Makedoniji infiltrirana crna ekonomija, a od 1993 godine su razradjeni i planinski koridori za nelegalan transport cigareta, droge i oruzja. Sta vise, nakon NATO intervencije 1999 godine i kako se isticalo: "oslobadjanja Kosova", biznis grupe povezane sa politickom oligarhilom su posao potupuno preuzele u svoje ruke. Saradjivalo se bilateralno, na divlje, bez ikakvih normi i kriterija, na ogromno zadovoljstvo i makedonskih "biznismena" i svih svercera raznih kalibara. Nije na odmet potsetiti da je u to vreme makedonska vlada euforicno najavljivala otvaranje diplomatskih i biznis kancelarija u Pristini, da je premijer Ljubco Georgievski u Skoplju sa najvisim pocastima, sa crvenim tepihom i bocama sampanjca, primio lidera UCK Hashima Thacija. Tokom biznis idile u 2000 godini granicni prelaz Blace je dnevno prelazilo od 400 do 500 prepunih kamijona. Kosovo, razruseno i gladno, kupovalo je iz Makedonije bukvalno sve: hranu, lekove, vestacka djubriva, benzin, naftu, gradjevinski materijal ... Torbe prepune kes deviza niko nije brojao. Javno naravno! Uspostavljanje cvrsce vlasti medjunarodne zajednice, te rat u Makedoniji, upravo kada su bile zavrsene pripreme za uvodjenje legalnog medjubankarskog platnog prometa, je okoncalo tu epizodu, koja je po oceni analiticara, kratko trajala.

Robna razmena Makedonije i Kosova tokom prosle 2001 godine je, zvanicno, iznosila oko 110 miliona eura. Nezvanicno, dva puta vise, jer sverc i dalje i te kako funkcionira. Ali je i takva visestruko manja od ostvarene u zlatno doba nakon kosovske krize.

Americki USAID je, po priznanju sefova kancelarija u Skoplju Stivena Henka i u Pristini Kreg Baka, motiviran i od medjunarodne zajednice zaduzen da Kosovo i Makedonija obnove i intenziviraju legalnu ekonomsku saradnju na novim osnovama, u skladu sa evropskim i medjunarodnim norma. Jednim udarcem ce tako, sto bi se rekao: "biti ubijene dve muve". Ne samo sto ce biti suzen prostor svercu i kriminalu, a trasiran put laksoj regionalnoj saradnji, vec ce, ubedjeni su, biti i znacajan stabilizacioni faktor na obe strane.To ce ne sumljivo ubrzati povratak mira na Balkanu. USAID stoga ne zali ni truda, ni novca, koji se meri milionima dolara, i nada se da ce rezultati brzo biti vidljivi. Proslonedelnji susret 40 makedonskih i 60 kosovskih biznismena veoma ohrabruje. Istovremeno je i dobar pokazatelj sta konkretno jos treba da urade makedonska vlada i Civilna administracija OUN - UNMIK da bi se ponudjene sanse iskoristile i stvorili uslovi za dugorocnu i stabilnu robnu razmenu privreda Makedonije i Kosova.

Spisak domacih zadataka koji su privrednici isporucili politicarima je podugacak. Politicko bezbednosna nestabilnost je ocenjena najvecim problemom. Kada prestane pucnjava u Makedoniji, i kada Kosovo dobije svoju vladu, naglaseno je, sve ce ici mnogo brze i lakse. Sledeci je sto na Kosovu jos uvek ne funkcionora bankarski sistem pa je medjusobno placanje na drugi nacin, odlozeno, preko garancija, ili akreditiva, prakticno nemoguce. Placanje u kesu, koje i dalje jedino funkcionira, je i ne zakonito i visokorizicno, naveli su mnogi biznismeni ilustrirajuci svoja iskustva. I treci problem oko koga prioritetno treba da se valjano potrude makedonska i kosovska administracija jeste carinjenje. Naime, Makedonija ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa SRJ koji na Kosovu ne priznaju. Stoga robu uvezenu iz te jugoslovenske Pokrajine ovde tretiraju kao proizvod sa nepoznatim poreklom i carine je po stopi od 60% sto je cini manje konkurentnom na trzistu, bolje reci, prakticno nerentabilnom. Roba iz SRJ se, inace u Makedoniju uvozi sa carinom po stopi od 1%. Kosovski privrednici traze da se slicna odredba primenjuje i za njihove proizvode, ali posto se pripremi i potpise bilateralni makedonsko-kosovski Sporazum o slobodnoj carinskoj zoni. Medjutim od toga se u Skoplju zazire, jer bi to indirektno znacilo priznanje kosovske drzavnosti. A to je vec sfera visoke politike!

Mnogo toga zanimljivog i korisnog su saopstili jedni drugima tokom prve razmene misljenja i iskustava makedonski i kosovski privrednici zainteresovani za intenziviranje saradnje i povecanje profita. To je rezultiralo obnovom starih, ili sklapljanjem novih poslovnih veza.

Makedonski biznismeni su, kako izjavljuju po povratku s Kosova, iznenadjeni promenama na koje su tamo naisli. Neki prijatno, neki ne. Raduju se gradjevinari, jer je Kosovo, kazu, postalo ogromno gradiliste na koje oni mogu da se ubace bez problema, kao i proizvodjaci tekstila, odnosno, trgovci kompjutesrskom tehnologijom. Glad za proizvodima te vrste u Pokrajini je ogromna i veruju da ce na kosovskom trzistu biti mesta i za njih. Slicne nade gaje, mada su malo razocarani, poljoprivrednici, osobito proizvodjaci ranog povrca. Naime, tokom jednogodisnjeg odsustva, njihova mesta su zauzeli konkurenti iz Hrvatske, Bugarske, Crne Gore i Slovenije. Fruktal je cak obnovio svoj proizvodni pogon vocnih sokova u Lipljanu. Veruju da ce ih spasiti blizina koja znatno smanjuje cene transporta, te kvalitet onoga sto imaju da ponude. Medju zadovoljnima su menadzeri tetovskog tekstilnog Kombinata "Teteks" koji su poceli konkretne pregovore o proizvodnji i isporuci radnih uniformi za sve zaposlene kosovske Elektroprivrede. Privatni "Urban Invest" iz Kavadarca je dogovorio probnu isporuku mermernog granulata za kojim vlada veliko interesovanje. I ugledni skopski PKB i tetovski NASTO, proizvodjaci mleka i mlecnih proizvoda, su obnovili veze sa starim poslovnim partnerima uz nadu da ce im saradnja, ponovo biti obostrano korisna. Neki, poput gradjevinske "Dukas Kompany" na primer su na Kosovu prisutni bez prestanka vec trecu godinu. Rade za potrebe OSCE, UNMIKa i KVOR-a, stekli su zavidan renome, pa ih sve cesce traze i drugi investitori.

Kosovski biznismeni kazu da su uglavnom zadovoljni kvalitertom onoga sto nabaljaju iz Makedonije i od svojih makedonskih kolega, pre svega, traze kontinuitet u snabdevanju. Poslovnoscu nekih nisu najzadovoljniji. Drago im je, podvlace, sto su na proslonedeljnom susretu u Pristini, za koji se nadaju da ce postati cesci, otkrili da u Makedoniji ima i drugih dobrih firmi sa kojima mogu raditi, osim tradicionalnih i poznatih OHIS, MZT, Vitaminka, Agroplod, Alkaloid. Svidjaju im se saznanja o nekim biznisima do kojih su dosli uz pomoc iskustva makedonskih malih privatnih preduzeca i ubedjeni su da ih mogu primenti u vlastitoj praksi. Ne preciziraju o cemu se konkretno radi.

I makedonski i kosovski privrednici zahvaljuju organizatoru USAID na angazmanu uz nadu da ce on zaista brzo uroditi plodom. Celnici te americke Agencije u Skoplju i Pristini obecavaju da ovaj prvi susret nece biti i poslednji. Dok se ne stabiliziraju prilike i ne savladaju ocita strahovanja na obe strane, slicne skupove ce organizovati najamnje jedan put mesecno.

Ako se po onoj narodnoj: "Po jutru dan poznaje" onda, kako ocenjuju nezavisni ekonomski analiticari, ove prve laste Makedoniji i Kosovu mogu uskoro doneti biznis prolece. Kamo srece da su u pravu!

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA