AIM: start



WED, 13 FEB 2002 14:25:42 GMT

Slovenija i NATO

Nuklearni salto, mortale

Nekada su u našim lukama bili poželjni ruski brodovi, danas su to američki razarači. Nekada je Janezu Janši smetalo nekoliko kilotona nuklearnog eksploziva u dalekom Splitu, a danas mu ne smeta ni nekoliko megatona istog eksploziva takoreći na kućnom pragu, u luci Kopar. Ko to može da shvati?

Ljubljana, 12.02.2002.

Jesu li ovdašnji političari iz straha da će Slovenija ponovo ispasti s liste novih članova NATO saveza počeli da povlače nepromišljene poteze? Sve više je indicija za takvu tvrdnju. Jedan od poslednjih pokazatelja jeste ekspresna izmena nedavno usvojenog Pomorskog zakona. Slovenija je, dakle, pre nekoliko meseci dobila nov zakon o moru, a jedna od tekovina tog dokumenta je bila zabrana za brodove na nuklerani pogon da uplovljavaju u slovenačke vode; sada je, na inicijativu opozicione Socijal-demokratske partije Janeza Janše, u parlamentarnu proceduru stigao amandman koji treba da izbriše pomenutu zabranu. Janšin predlog podržava, paradoksalno, većina u vladajućoj koaliciji (iako je upravo ona prethodno izglasala zabranu), uz priznanje da se pomenuta odredba greškom našla u Pomorskom zakonu, a da "greška" ne bi pala na poslanička pleća, za nju su okrivljeni neki stručnjaci iz ministarstva za saobraćaj.

Rečeni zakon bio je usvojen krajem marta a važi od aprila 2001. godine; čini ga obiman dokument sa tačno 999 članova. Na više mesta pominje nuklearne podmornice i brodove sa nuklearnim naoružanjem, odnosno o načinima "bezopasnog prolaza" raznih takvih plovila kroz slovenačko teritorijalno more. "Poseta i zadržavanje ne sme biti dozvoljeno stranom nuklearnom brodu, stranom brodu sa nuklearnim naoružanjem i stranom ratnom-vojnom brodu čija poseta ugrožava bezbednost Republike Slovenije," odredjuje jedan od naprasno spornih članova novog Pomorskog zakona. Grupa poslanika Socijal-demokratske partije na čelu sa prvopotpisanim Janezom Janšom je zbog ove i sličnih odredbi još 7. maja 2001. godine uvela u parlamentarnu proceduru predlog novele zakona.

Ukratko, Janša i drugovi predlažu da se po skraćenem postupku u sporni 8. član na spisak plovila kojima ministar odbrane odobrava dozvolu za posetu ubroje i strani brodovi sa nuklearnim naoružanjem odnosno na nuklearni pogon. Grupa poslanika SDS tvrdi da sporna odredba "šteti naporima Slovenije da se što brže učlani u NATO i ostale evropske integracije, pošto onemogućava plovidbu plovila na nuklearni pogon u slovenačkim teritorijalnim vodama". Što znači da "u buduće ne bismo mogli da ugostimo strane ratne brodove i podmornice na nuklearni pogon koje u svom sastavu ima NATO savez, što bi predstavljalo problem prilikom uključivanja Slovenije u Savezništvo ali i tokom obezbedjivanja nacionalne bezbednosti," ocenjuju prvaci SDS.

Zanimljivo je da je napor SDS-ovaca naleteo na plodno tlo i medju poslanicima vladajućih partija, pre svega u Drnovšekovoj LDS i koalicionoj Narodnjačkoj partiji. Nešto uzdržanija je Udružena lista (bivši komunisti) koju već mesecima razdire napor političkog vrha da državu što pre uvrste u NATO. Mladi pripadnici te partije prete demonstracijama, a od svih poslanika samo dva parlamentarca podržavaju izmenu Pomorskog zakonika. Parlamentarni odbor za infrastrukturu i okolinu je uprkos tome po skraćenem postupku progurao pomenutu novelu. Usvajanje je osporio poslanik Aurelio Juri, primedbom da NATO nikada nije tražio da Slovenija briše ovu zakonsku odredbu. Izrazio je čudjenje da vlada protežira takvu novelu, posebno što od prihvatanja Pomorskog zakona nije prošlo ni godinu dana. Juri je zaključio da ceo zaplet ukazuje na "podredjen položaj slovenačke politike prema NATO savezu", pošto se "partnerski odnos iskazuje u ravnopravnom dijalogu, a ne slugeranjski, u servilnosti".

Neobično agresivna vladina kampanja o nasušnosti uključenja Slovenije u NATO, bez ikakvih "osigurača" i ograda, izazvala je podozrenje u delu javnosti, a nije na odmet pomenuti i istraživanje javnog mnenja koje je obavila agencija Ninamedia aprila prošle godine, dakle kada je usvojen Pomorski zakonik. Na uzorku od 700 ispitanika je 88,5 % njih odbacilo mogućnost skladištenja nuklearnog oružja na tlu Slovenije. Jednako raspoloženje potvrdjuju i novije ankete. Da strah anketiranih nije bez razloga pokazalo je usvajanje nove nuklearne strategije NATO saveza, zavedeno u dokumentu s oznakom NC-400/2, koji je počeo da važi 19.05.2001. godine. Dokument sadrži novu vojnu strategiju, prema kojoj se članicama NATO-a dozvoljava pravo "prve" upotrebe nuklearnog naoružanja. Dakle, nije više u pitanju pravo odmazde (retaliation), već upotreba nuklearnog oružja u preventivne svrhe, za "prvi" napad.

Isti dokument ujedno pominje i mogućnost upotrebe nuklearnog naoružanja protiv država koje nemaju nuklearno oružje, uprkos činjenici da se velike sile u OUN formalno zalažu za potpuno ukidanje nuklearnog naoružanja. Da sve bude teže, istu doktrinu "prvog napada" uvelo je i rusko ministarstvo odbrane. Jasno je da sve to nije samo opasno poigravanje razornim oružjem, već je neprihvatljivo i sa pravnog vidika. Takva vojna doktrina NATO saveza u suprotnosti je sa 124. članom Ustava Slovenije koji zabranjuje vodjenje agresivnog rata. Dalje, ista doktrina prema odluci Medjudržavnog suda u Hagu sama po sebi predstavlja kršenje medjunarodnog prava - neprihvatljiva je već sama pretnja oružjem čije su posledice po prirodi stvari neselektivne i prete uništenjem civilne populacije neke države.

Zna se i kome se ne bi dopao opstanak odredbe o zabrani ulaska nuklearnog oružja na slovenačko tlo - pre svega SAD, koje su Kopar izabrale za logističku bazu iz koje snabdevaju svoje kontingente SFOR-a u Bosni. Kopar je, zapravo, već prošao "test". Pre godinu dana, uprkos protestima organizacije "Neutro" (protiv ulaska u NATO, za neutralnost Slovenije), u najveću slovenačku luku je uplovila nuklearna podmornica "Norfolk", radi "prijateljske posete". Poseta je u domaćim medijima zvanično predstavljena kao deo bilateralne "saradnje Slovenije i SAD" te primer "jačanja odnosa i poverenja medju državama"; političari su otišli najdalje, tvrdnjama da je Slovenija tom posetom dokazala da je "kvalifikovana za članstvo u NATO-u i spremna da preuzme svoj deo obaveza u brizi za kolektivnu bezbednost, u svojstvu redovnog kandidata za ulazak u NATO".

Na kraju treba pomenuti i autora, zaslužnog za predloženu novelu pomorskog zakona. To je onaj isti Janez Janša koji je u "Mladini" pre gotovo osamnaest godina, 14.juna 1986. godine, u članku pod naslovom "Nezvani gost ili nuklearno oružje u našim pristaništima" ljuto kritikovao posetu sovjetskih nuklearnih bojnih brodova u Splitu. "Radi se o dva broda iz Sovjetske tihomorske flote, koje je po svemu sudeći ruski admiralitet poslao u Sredozemlje kao pojačanje svom sredozemskom brodovlju u vreme krize. Jedan od brodova je raketni protivpodmornički razarač razreda Udaloj 'Maršal Vasiljevski', a drugi raketna protivpodmornička fregata razreda Krivak II 'Raziteljni'. Oba broda su opremljena, prema podacima objavljenim u Našoj odbrani, i protivpodmorničkim projektilima SS-N-14 kojim ispaljuju torpeda punjena sa 100 kilograma klasičnog eksploziva ili nuklearnim punjenjem snage od 1 do 5 kilotona. Razarač ima na palubi osam a fregata četiri takva projektila. Pretpostavimo da je na palubi odnos izmedju klasičnih i nuklearnih bojevih glava 50:50, što znači da razarač ima na krovu izmedju četiri i 20 kilotona nuklearnog punjenja, a fregata upola manje. U splitskom pristaništu je, dakle, više od nedelju dana bilo dovoljno nuklearnog naoružanja da bi u slučaju napada na te brodove ili nesreće, aktiviranje eksploziva poravnalo sa zemljom kako Split tako i njegovu okolinu. Ako uzmemo u obzir zaoštrenu situaciju u ovom delu sveta i činjenicu da su brodovi bili na borbenom zadatku, vredi pretpostavka da je njihova zaliha nuklearnih naboja još veća nego što predvidjamo. A ne treba zaboraviti ni da je Split od trenutka, kada su sovjetski brodovi uplovili u Splitsko pristanište postao meta protivnikovog naoružanja, jer su Amerčki sateliti i izvidjački brodovi pratili kretanje svakog, pa i najmanjeg broda u Sredozemlju. Ukratko, bili smo izloženi dvojnoj opasnosti dok nas je Tanjug obaveštavao o prijateljskoj poseti. Treba li podsetiti na reakcije koje je u Australiji pre nekoliko godina izazvalo zadržavanje američkih brodova sa nukle arnim naoružanjem u njihovim vodama. Demonstracije, peticije, umalo kriza vlade. A kod nas je na posetu takvog 'gosta' upozorio jedan jedini plakat pa i taj je nestao posle pola sata... Da narod, odnosno javnost, bar mrvicu odlučuje u vezi naše spoljne politike, onda bi tražio, najmanje, ostavku ministra spoljnih poslova..." pisao je mladi Janez Janša.

Danas je sve drugačije. Nekada su u našim lukama bili poželjni ruski brodovi, danas su to američki razarači. Nekada je Janša bio mirovnjak, a danas je zagriženi pobornik NATO-a i vojnih intervencija. Nekada je Janši smetalo nekoliko kilotona nuklearnog eksploziva u dalekom Splitu, a danas mu ne smeta ni nekoliko megatona istog eksploziva takoreći na kućnom pragu, bio to "Norfolk" ili neki drugi brod u slovenačkom Kopru. Ko to može da shvati?

Igor Mekina (AIM Ljubljana)