AIM: start



SUN, 10 FEB 2002 18:27:42 GMT

Makedonija postaje zemlja izgubljenih nada

Najstrašnije je to što je najveći deo nezaposlenih ili 42,2% do 30 godina starosti. Oko 150.000 mladih ljudi pokušava da nadje posao, a traženje posla, kako oni kažu, je najteži posao. Sve je veći broj onih koji ne želeći da se pomire sa bezizlaznošću odlučuju da svoju sreću potraže u inostranstvu.

AIM Junior

Skoplje, 9.02.2002.

Svet ostaje na mladima. Logično i u skladu sa biološkim zakonima trebalo bi da budućnost pripada njima. No, u makedonskim uslovima to više zvuči kao ideologija. Ne zbog svoje krivice, mladi u Makedoniji su postali najveći zalog i žrtva društva u tranziciji. Najveći deo njih ne samo da ne oseća da je budućnost njihova, već štaviše čini se da ne osećaju kao svoju ni sadašnjost u Makedoniji.

Nezaposlenost, ekonomska besperspektivnost, borba za golu egzistenciju, droga, alkohol, zloupotreba u političke ciljeve, apatija, bezizlaznost... To je sadašnjost koja se nudi mladima u Makedoniji, a prema faktičkom stanju nema mnogo nada da će i budućnost biti svetlija.

Makedonija je prošlu godinu završila sa rekordno visokom stopom nezaposlenosti od 31, 9 odsto i armijom nezaposlenih od 355.000. To je najviša stopa nezaposlenosti na evropskom nivou. Najstrašnije je to što je najveći broj nezaposnih, 42,2%, do 30 godina starosti. Oko 150.000 maldih ljudi pokušava da nadje posao, a traženje posla, kako oni kažu, je najteži posao. ''Završio sam ekonomski fakultet i već tri godine tražim posao. Samo Gospod zna na koliko mesta sam pokušao, ali dobila sam samo obećanja'', kaže Kristina, 27-dišnja devojka iz Skoplja.

Veliki broj mladih je revoltiran i smatra da su na konkursima najprisutnije rodbinske i partijske veze, a ne kvalitet i znanje. Sve je veći broj mladih ljudi koji ne želeći da se pomire sa bezizlaznošću ovog magičnog kruga odlučuju da odu u inostranstvo. Prema nekim nezvaničnim podacima, u poslednje dve godine iz zemlje je otišlo nekoliko stotina mladih ljudi. Najveći deo njih je sa fakultetskim obrazovanjem, koji su svoje pravo na sreću i dostojanstven život odlučili da potraže u belom svetu.

''Šteta za opstanak države će biti neprocenjivo velika ako se ne prekine ovaj proces emigracije mladih obrazovanih kadrova. Čitavo društvo se mora brinuti za stvaranje uslova za zapošljavanje mladih ljudi. U protivnom, Makedonija će postati zemljom izgubljenih nada'', kaže Marija Dimovska, sociolog.

A kolika je briga države za mlade ljude može se videti i po bedi na koju su osudjeni da žive makedonski akademski gradjani. Makedonski studenti su smešteni u barakama izgradjenim '50-tih godina, bez ikakvog grejanja, sa krovovima koji prokišnjavaju, gvozdenim krevetima, drvenim stolicama... Studentski domovi, umesto da budu puni studenata, na početku akademske godine su postali dom za ljude koji su u vrtlogu rata ostali bez krova nad glavom.

''Jedva čekam da završim fakultet i da odem iz zemlje. I u paklu bi mi bilo bolje nego ovde. Možda ne treba ovako da razmišljam, no ja uistinu ne vidim nikakvu budućnost ovde'', kaže Dejan, student Mašinskog fakulteta koji je smešten u studentskom domu ''Medicinar''.

Najbolje oružje za borbu protiv nezaposlenosti je ekonomski razvoj, kažu ekonomski eksperti. No, borba će biti teška i mukotrpna, budući da je Makedonija barem za sada izgubila to najbolje oružje. Zbog rata koji se desio Makedonija je jedinstvena zemlja u evropskim okvirima koja je ostvarila negativan ekonomski rast od 4.odsto. Za ovu godinu je planirana stopa ekonomskog rasta od 4 odsto. I ako se budu ostvarila ova predvidjanja, koja svakako prvenstveno zavise od bezbedonosne situacije u zemlji, to praktično znači da će biti na nuli. Ocene nekih ekonomskih eksperata kažu da je rat vratio makedonsku ekonomiju 15-tak godina unazad. Za obnavljanje razrušene privrede biće potrebne godine, kažu privredni analitičari.

No, prvo što treba da uradi ova i naredna vlast je da povrati poverenje naroda i da mu ponudi jasne i iskrene programe ekonomskog razvoja.

AIM Skoplje, Biljana ZDRAVKOVSKA