AIM: start



TUE, 05 FEB 2002 14:38:33 GMT

Slovenija&Bosna vs. Hrvatska

Naftaški rat

Dok se komšije svadjaju i nasladjuju, štete su sve veće - Inine cisterne više ne voze u Bosnu, a slovenački prevoznici ipak voze naftu u BiH, ali pet puta dužom trasom (kroz koridore - oko 1000 kilometara, umesto 180), plus što vožnja više ne traje 8, nego 32 do 38 sati!

Ljubljana, 05.02.2002.

"Hrvatska se upecala u sopstvenu klopku," zaključio je jedan od komentatora koji iz Slovenije prati razvoj najnovijeg slovenačko-hrvatsko-bosanskog "naftaškog sukoba". Situacija je zaoštrena u trenutku kada je hrvatska vlada posebnim pravilnikom zabranila prevoz nafte na svojim putevima. Jeste da je posle protesta iz Slovenije, Madjarske, Austrije, Bosne i Hercegovine i drugih država sporna odluka Račanove vlade povučena, ali strasti se ni izdaleka nisu umirile. Jer, pomenuti pravilnik sada omogućava proceduralno i finansijski toliko komplikovan prevoz nafte iz Slovenije preko nekoliko odobrenih hrvatskih koridora do dva prelaza (Slavonski Brod i Županja) na granici Hrvatske i BiH, da slovenački naftaši već tvrde da se biznis teško isplati, pošto su troškovi povećani četiri do pet puta. Što je neprihvatljiv ceh za slovenačku i bosansku vladu, iako je administracija u Sarajevu uvela recipročnu zabranu uvoza nafte za hrvatske cisterne.

Tako Bosna sada dozvoljava uvoz nafte samo preko medjunarodnog graničnog prelaza Izešić - dakle, upravo onog preko koga je Hrvatska zabranila transfer naftnih derivata. Slovenački mediji su preneli i izjavu zamenika direktora Carinske uprave Federacije BiH Hasiba Salkića da će se, ukoliko hrvatska vlada ostane pri svojoj restriktivnoj odluci, potrošači u Bosni zadovoljiti "postojećim zalihama i uvozom derivata iz SRJ". Ostaje mogućnost i da ministarski savet BiH prihvati odluku o trajnoj zabrani uvoza nafte i njenih derivata iz Hrvatske, a ni Slovenija ne odustaje od prijave uložene protiv zvaničnog Zagreba pri Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO) i ekonomskoj komisiji OUN. Veće za trgovinu robama WTO-a odlučivaće po pitanju slovenačke žalbe najverovatnije 11. februara.

Šta je izazvalo najnovija trenja na severo-zapadu Balkana? Ukratko - odluka hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova, doneta na osnovu promenjenog pravilnika o transportu opasnih materija preko teritorije Hrvatske, što znači zabranu prelaska granice za slovenačke cisterne natovarene naftom za Bosnu i Hercegovinu. Bio je to udarac za slovenačka preduzeća koja prodaju naftu i njene derivate partnerima u Bosni. Kada je pravilnik stupio na snagu, blokirao je na graničnim prelazima oko 250 cisterni, a medju njima i one koje su u vlasništvu hrvatskih preduzeća.

"Želimo da dobijemo bitku protiv kriminala i zaštitimo okolinu. To je legitimno pravo svake države i o tome nema pregovora," izjavio je neposredno posle prvih kritika na račun novog hrvatskog pravilnika premijer Ivica Račan. U susedstvu je Račanova izjava protumačena kao čist cinizam, pošto je u medije procurelo da tu nije reč o ekologiji već o pokušaju hrvatske Ine da sebi osigura monopol na tržištu Bosne i Hercegovine. Ovakvo tumačenje je potkrepila činjenica da novi pravilnik, iako iz "ekoloških" razloga ne dopušta prevoz naftnih derivata izuzev po moru, vazduhu i železnici, ne ograničava cisterne hrvatskih firmi da koriste pravac koji žele, ukoliko se snabdevaju naftom u rafinerijama u Sisku i Rijeci. Stoga je "ekološki razlog" Račanove administracije u odbrani spornog pravilnika u Sloveniji i Bosni ocenjen kao "providan". Posebno ako se zna da prevoz nafte putem železnice nije bezbedniji od vožnje drumovima, ali je zato mnogo sporiji i do 40 odsto skuplji. Nije ostala nezapažena ni činjenica da je sporni akt potpisao potpredsednik Račanove vlade, koji je slučajno i predsednik nadzornog saveta Ine.

Slovenački komentatori upozoravaju da Ina jeste "monopolista" u Hrvatskoj i da namerava da sebi izbori sličan položaj i u Bosni. Kao prvi korak u tom pravcu prepoznata je kupovina "Energopetrola", posebno što je uredba hrvatskog ministarstva unutrašnjih poslova, iako napisana oktobra 2001. godine, prihvaćena tik pred nadmetanje za Energopetrol, sve kako bi se "ojačala" pozicija Ine i smanjile šanse ostalih zainteresovanih za kupovinu.

Jasno je da ni jedna strana neće olako odustati od napora da dostigne privilegovan položaj, pogotovo otkako je u Bosni i Hercegovini značajno porasla potrošnja naftnih derivata. Od nafte koja se uveze u BiH, Federacija troši oko 70 %, a Republika Srpska oko 30 % raspoloživih količina. Federacija BiH je tokom prošle godine uvezla 839.000 tona naftnih derivata (u vrednosti od oko 539 miliona konvertibilnih maraka), dok je nezvanično preko poroznih granica u Bosnu ušlo još oko 150.000 tona nafte i njenih derivata. Oko 60 odsto pomenutih količina uvezeno je preko Ine, a preostalih 20 odsto naftne "pogače" dele preduzeća iz slovenačke naftne industrije, pre svega Petrol i OMV Istrabenz. Da se radi o krupnim poslovima i dobrim zaradama potvrdjuju projekti za budućnost slovenačkih naftnih kompanija: OMV Istrabenz, na primer, želi do kraja ove godine da izgradi 10 novih pumpi u BiH, dok Petrol namerava da u sledećih pet godina izgradi čak 50 modernih pumpi, po 10 godišnje. Čime bi se udeo slovenačkih i slovenačko-austrijskog preduzeća za trgovinu naftnim derivatima na tržištu BiH popeo na oko 53%, dok bi Ina zadržala oko 30 % kapaciteta. Očito je "rat" za tržište bio neminovan, mada niko nije očekivao da će se umešati države, putem restriktivnih mera.

Iako je u početku naftaške krize Drnovšekova vlada prepustila kolegama iz Bosne da obave najveći deo "prljavog posla" u razračunavanju sa službenim Zagrebom, na kraju se i slovenačka birokratija zauzela za interese svojih naftaša, uz primedbu da se Hrvatska služi nedopustivim protekcionističkim merama, čime krši odredbe sporazuma o slobodnom protoku roba. Slovenačka vlada tvrdi da je manevar Hrvatske usmeren na "ograničavanje konkurencije i trgovine u jugoistočnoj Evropi", što dokazuje i "selektivnost" uredbe, pošto se ona tiče samo trgovaca naftom. Kao konačni dokaz da nije u pitanju visoko-moralna zaštita ekologije, slovenački stručnjaci navode iskustva iz domaćeg Krasa, koji je u ekološkom pogledu izuzetno osetljiv za razlivanje opasnih materija, što ne smeta da svakodnevno tuda prodje oko dvesto cisterni, a da vlada u Ljubljani i ne pomisli da svojim ili stranim prevoznicima zabrani transport.

"Ne znamo šta je u pozadini potpisivanja sporne uredbe o zabrani tranzita nafte putevima na hrvatskoj teritoriji. Sklon sam oceni da se radi o mešavini 'nesebičnih', dakle ekološko-turističkih, i 'sebičnih', privredno-protekcionističkih razloga. Njeno uvodjenje je, medjutim, tako otvoreno diskriminatorno da gotovo da nema sumnje da se radi o prevashodnoj zaštiti hrvatskih interesa na tržištu nafte u Bosni i Hercegovini," smatra komentator ljubljanskog Dnevnika Mile Šetinc. Za razliku od dosadašnjih medjudržavnih čarki ova poslednja je toliko bizarnija zato što su pobrkane tradicionalne linije sukoba koje su do sada trasirale pravac privrednih ali i pravih ratova u regionu. Bosna, Hrvatska i Slovenija bile su na karti izmišljene "konfederacije Zapadne Jugoslavije", koju je krajem osamdesetih objavila ljubljanska Mladina, nacrtane s iste strane granice. Danas su upletene u neobičan privredni sukob, u kome Republika Srpska, kao deo BiH na medji prema Hrvatskoj i često ne baš ljubazan komšija - pozdravlja odluku hrvatske vlade.

Rasplet spora je još uvek neizvestan, a nije isključeno ni uvodjenje "recipročnih mera" od strane Slovenije. Već je bilo ideja izrečenih u slovenačkim medijima da se smanji broj dozvola za tranzit hrvatskih kamiona te zabrani ulazak u Sloveniju za sva hrvatska vozila bez katalizatora. Dok se komšije svadjaju i nasladjuju, štete su sve veće - Inine cisterne više ne ulaze u Bosnu, a slovenački prevoznici ipak i dalje voze naftu u BiH, ali pet puta dužom trasom (kroz koridore - oko 1000 kilometara, umesto 180), plus što vožnja više ne traje 8, nego 32 do 38 sati! Poznati dobrosusedski slogan "neka i komšiji krava bude živa i zdrava", kojim u susednoj Jugoslaviji savezno Ministarstvo nacionalnih i etničnih zajednica propagira toleranciju (koja "ništa ne košta, a puno vredi"), očito na ovim prostorima tek treba da pronadje sledbenike. Do tada - teško se piše naftašima, ekolozima, raji i, posebno, kravama.

Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)