AIM: start



MON, 04 FEB 2002 19:05:32 GMT

Slovenija, vlada i krila

Soko kao Airforce One

Odluka Drnovšekove vlade da sebi nabavi novi avion tako što će ga kroz prenapregnuti budžet "provući" kao "vojnu opremu" podigla je dosta prašine u ovdašnjoj javnosti, uprkos ideji da letilica uz "specijalno ugradjenu tehniku" o istom trošku obavlja diplomatske i vojne, "obaveštajne misije".

Ljubljana, 3.2.2002.

Od trenutka kada je generalni sekretar slovenačke vlade Mirko Bandelj prošle jeseni potpisao ugovor s francuskim proizvodjačem Deso (Dassault) vredan 35 miliona američkih dolara, ne prestaju sporadične kritike u slovenačkoj javnosti na račun rasipništva Drnovšekovog kabineta. Nervozu poreskih obveznika skrivio je način na koji je vlada rešila da sebi pazari novu letilicu - kako bi izbegli budžetska natezanja i neprijatna pitanja, ministri su avion dodali na spisak "neophodne vojne opreme". Tako je kupljen Falcon 900 EX pomenutog francuskog proizvodjača, a trgovinu nije sprečilo ni sve glasnije gundjanje poreskih platiša.

U pitanju je avion sa 12 (a po potrebi i 19) sedišta, tri motora i doletom od 8.332 kilometara. Kada je afera odjeknula u javnosti, ministar odbrane Slovenije Anton Grizold novinarima je na primedbe o nezakonitosti ovog posla otresito odgovorio "neka tuže vladu", čime je slučaj za neko vreme gurnut pod tepih. Sada se, medjutim, ponovo javljaju sve brojniji kritičari. Jedan od razloga za osporavanje francuskog Desoa kao proizvodjača aviona jeste činjenica da je ta firma pre nekoliko godina bila umešana u "helikopterski mito" (afera Bel-Augusta), posle čega je sa mesta generalog sekretara NATO-a smenjen Vili Klas (Willy Claes). Drugima smeta neracionalnost kupovine tako velikog aviona ali i činjenica da je Falcon (soko) skuplji od čak dva "airbusa" koje prodaje Swissair, a pride je kupljen kao "vojna oprema", što znači da za njegovo održavanje neće biti odgovoran domaći avio-prevoznik Adria Airways, što će dodatno uticati na porast troškova za održavanje rečenog aviona.

"Nemam ništa protiv da Slovenija ima poseban avion za vladu. Na kraju krajeva, kroz dve godine će deo naše vlasti biti u Briselu, a drugi deo u Strazburu, zbog čega će putovanja na te dve lokacije postati deo rutine najviših slovenačkih državnih zvaničnika. To nije sve - medju njima ima onih koji ozbiljno obavljaju svoj posao, pa sigurno nemaju vremena za gubljenje i sedenje po evropskim aerodromima... Najzad, verujem da prevoz sopstvenim avionom uistinu i nije bitno skuplji od letenja redovnim avionskim linijama. Neozbiljno je samo to što država kupuje avion za prekookeanske letove, kao da će Slovenija sutra postati deo SAD a ne Evropske Unije, odnosno kao da će naša druga prestonica biti Washington, a ne Brisel... Vlada, dakle, kupivši sebi novi avion nije kupila samo sredstvo za relativno jeftin i brz prevoz po Evropi, na šta mislim da ima pravo, nego i luksuzan predmet koji je namenjen paradiranju i isticanju prestiža. Od ljudi koji u finansijskoj krizi kupuju isuviše drage igračke, 'igračke' koje im neće služiti kao 'radno sredstvo' nego, pre svega, kao statusni simbol, nije moguće očekivati ozbiljnost pri preporučenom 'zatezanju kaiša' a još manje da će svojim postupcima biti uzor svojim gradjanima," ocenjuje publicista Miha Kovač.

Nisu ništa manje nedoumica izazvale informacije koje je vlada posle nekoliko meseci rasprava i natezanja odlučila da pusti u medije, sve radi potvrde teze da je civilni avion s pravom dat na spisak vojne opreme. Dokaz je dat u mogućnosti "višenamenske" upotrebe aviona u "odbrambene" odnosno "obaveštajne" svrhe. Iz stručnih krugova je procurela vest da će slovenačka varijanta francuskog Falcona 900 EX biti preradjena za snimanje površine zemlje, iz vazduha. Vlada je, doduše, na izričito pitanje je li montaža kamera već obavljena odgovorila negativno, tj. da takve kamere "za sada nisu nameštene", ali je priznala da će u avion "biti ugradjena specijalna tehnika koja će, prema potrebama, omogućiti da obavlja višenamensko poslanstvo"...

Upotreba vojnih sredstava (pontona, helikoptera, kamiona, mehanizacije) u civilne svrhe poznata je praksa u Sloveniji, štaviše - to je pravi kvisko prilikom svake debate o novim investicijama za vojnu opremu. Korišćenje civilnih sredstava za potrebe vojske (civilnih aviona, ali i vozila i mehanizacije privatnih lica) u Sloveniji poslednjih godina izaziva sve više podozrenja, jer briše tanku liniju razgraničenja izmedju vojne i civilne sfere. Da sve bude neprijatnije, omogućava uplitanje vojske na područja gde vojnici nemaju šta da traže. Što nije sprečilo slovenačke emisare da tokom kupovine vladinog aviona prouče ne samo kapacitete za prevoz zvaničnika, nego i "podršku prilikom evakuacije slovenačkih jedinica koje saradjuju u medjunarodnim mirovnim operacijama", "brz transport rezervnih delova i tehnike Slovenačke vojske", pa čak i "prevoz opreme i oružja u misiji i vežbama Partnerstva za mir", "komercijalne prevoze" i prevoz "do tri ranjenika ili bolesnika" uz pomoć opreme za urgentnu pomoć, koja je već kupljena zajedno sa vojnim helikopterima "cougar" (AS532 AL).

Upotreba vladinog "sokola" ne samo u civilne nego i vojno-obaveštajne svrhe može izazvati različite probleme, od zaobilaženja nekih medjunarodnih sporazuma do kršenja zakonodavstava pojedinih država. Naime, snimanje teritorije druge države iz vazduha, pa makar u kokpitu sedeo visoki gost u vidu premijera iz susedne države, u principu nije dozvoljeno i smatra se špijunažom. Izuzetak su različiti medjunarodni sporazumi koji izvidjačke letove tretiraju kao meru medjusobnog poverenja. Slovenija je, na primer, potpisnica sporazuma Otvoreno nebo, koji su potpisale članice OEBS-a 24. marta prošle godine na samitu u Helsinkiju. U skladu s dikcijom sporazuma, države koje su ga potpisale mogu putem izvidjačkih letova da u drugim državama kontrolišu naoružanje i vojne instalacije. Jasno je da praktikovanje sporazuma zavisi od resursa neke države, što znači da je sporazum u praksi "asimetričan", pošto omogućava kontrolu manjih država od strane većih. Slovenija sada nema opremu za snimanje iz vazduha, tako da je svoj deo nadzora prepustila stranim avionima. Tako su predstavnici Slovenačke vojske uz pomoć britanskih i američkih vazdušnih snaga snimali teritoriju Velike Britanije i SAD, valjda treninga radi. Vojske tih zemalja su za uzvrat, ponovo svojim letilicama - iz vazduha snimile teritoriju Slovenije.

Stoga bi "soko" za Sloveniju značio neku vrstu emancipacije od mehanizacije i kontrole velikih sila, ili bar onoliko, koliko je za SAD nekada značio špijunski U-2 iznad Sovjetskog Saveza. Najzad, vladini službenici tvrde da predstojeća civilno-vojna upotreba premijerovog aviona ne znači neku posebnost, niti novinu, a "izvidjački" letovi nad tudjom teritorijom su uvek najavljeni unapred, pa nema opasnosti da bi u trenutku nesporazuma premijerov avion mogao biti srušen, pod sumnjom špijunaže. Jeste da bi letovi slovenačkog sokola s ugradjenim kamerama u momentu kad bi se našao izvan slovenačkog vazdušnog prostora bili protivni medjunarodnom pravu (onda kada je premijer u diplomatskoj misiji), pa kritičari celog poduhvata opominju Drnovšekovu birokratiju da povede računa o potrebi takve transformacije civilnog aviona. Slovenija je zbog "greške u navigaciji" (zbog koje na kraju niko nije odgovarao) jednom već upala u slične nevolje, kada je slovenački špijunski kombi pre tri godine blizu Zavrča zalutao i pao u šake hrvatske policijske patrole. Slična zaboravnost posade aviona, ukoliko bi krenula u diplomatsku misiju s visokim zvaničnicima na krovu i upaljenim špijunskim kamerama ispod krila, imala bi mnogo neprijatnije posledice.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)