AIM: start



THU, 31 JAN 2002 13:19:25 GMT

Birokratija u Slovenaca

Elektronska administracija

Drnovšekova vlada ne samo da ima e-ministra (pitanja informatike), već uvodi i nove metode rada i mere radi poboljšanja efikasnosti državne uprave - od takmičenja službenika do "Elektronskih upravnih poslova".

Ljubljana, 29.01.2001.

"Predlozi, s razlozima". To je zvaničan naziv poslednje inovacije slovenačke vlade kojom želi da ubrza rad državne uprave. U okviru projekta reforme javne uprave javnosti je predstavljena i akcija "izbor za najboljeg službenika", takmičenje koje je dobilo zvaničnu formu u posebnoj vladinoj uredbi. Ideja akcije je jednostavna - predsednik vlade pomoću posebne komisije svakog meseca izabere najagilnijeg službenika, a istoga će posredstvom posebne ankete birati i gradjani. Poduhvat bi, bar tako smatraju savetnici predsednika vlade, trebalo da ostvari "zdravu konkurenciju i utiče na bolji rad državne uprave".

Možda nije slučajnost što je ceo projekat obelodanjen u trenutku izbora za "Slovenku godine" (ove godine je pobednica dopisnica RTV Slovenije iz Moskve Vlasta Jeseničnik) koju priredjuje ženska revija Jana. Svečanost povodom zvaničnog proglašenja prve medju Slovenkama posećuje, pored drugih važnih zvanica, i predsednik države Milan Kučan, uprkos činjenici da je pre nekoliko godina izbila afera zato što je izabranice pred Operom u Ljubljani pozdravio špalir - počasne straže Slovenačke vojske. Rečju, poruka predsednika vlade je jasna; nije tajna da se Drnovšek sprema da smeni Kučana na čelu države, pa je u stilu predizborne kampanje i ideja o "najboljem ćati", koja sigurno nije ni izdaleka glamurozna kao Janina Slovenka, ali može da bude prijemčiva za obične gradjane.

Kako sve ne bi izgledalo kao prazno slovo na papiru, svim službenicima koji se probiju u krug izabranih obećane su vredne nagrade. Izmedju ostalog, Janez Drnovšek će izabraniku uručiti posebnu plaketu, "priznanje za najboljeg službenika" ali i novčanu nagradu u visini jedne mesečne "bruto" plate (dakle, gotovo duplu običnu platu). I to zbog "napora za poboljšanje efikasnosti, smanjenja troškova i podizanje kulture rada u državnoj upravi". U slučaju da klijenti i šefovi izaberu više kandidata koji bi bili izjednačeni u borbi za prvo mesto tekućeg meseca, vladina uredba predvidja i drugu i treću nagradu u visini 75% odnosno 50% prosečne bruto plate. Ni tu nagradama nije kraj. Svi službenici meseca imaju još jednu priliku da postignu bonus - krajem godine nadmeću se za titulu "službenika godine". Titulu prati i odgovarajuća novčana podrška - nagrada u visini tri bruto plate. Gradjani za svoje predloge nisu posebno stimulisani, mada će njihova mišljenja proučiti posebna stručna komisija. Širom Slovenije su po nekim filijalama državne uprave već na dohvat posebni formulari na koga gradjanin treba da upiše ime i prezime izabranog službenika i cedulju ubaci u kutije označene kao "Predlozi-razlozi".

Rečene kutije, medjutim, neće biti postavljene u sve institucije, što se pravda finansijskim teškoćama. Upravo to je tačka zbog koje kritičari i skeptici "akciju izbora najboljeg službenika" nazivaju jeftinom farsom sa jedinim ciljem da Drnovšek stekne koji politički poen. Dalje, gradjani mogu da biraju "najboljeg službenika" samo u pet od 58 upravnih jedinica (januara u svega u tri), koje se, štaviše - biraju ždrebom. Mnogim službenicima nije mila ni činjenica da gradjani uistinu nikada neće saznati imena onih koji najvrednije rade, a nisu direktno na šalterima; zato tvrde da bi veći efekat imalo povećanje njihovih ne baš velikih plata.

Veću korist zato treba očekivati od nekih drugih novosti. Tako će u svim upravnim jedinicama od ove godine biti na raspolaganju i posebni informatori - službenici koji su dužni da gradjanima nude opšte informacije o upravnim postupcima i potrebnim dokumentima. Informatori moraju da nude informacije tokom celog radnog dana a ne samo u vreme kada su otvoreni šalteri. Istovremeno je uvedeno obavezno predstavljanje službenika (pločicom na odeći ili tablicom na šalteru) i "polje diskrecije", tako da od sada i u opštinama (kao u bankama i poštama) niko ko čeka u redu ispred šaltera ne sme da predje crtu iza koje gradjanin (koji je dočekao red) razgovara sa službenikom. Uvedene su i druge mere za povećanje kvaliteta rada. Ubuduće će se redovno ispitivati koliko su stranke zadovoljne uslugom, povećan je izbor informativnih gradiva, a stranke mogu odmah da traže obrazloženje kašnjenja u postupcima, koje u roku od tri dana treba da ih sačeka u poštanskom sandučetu, napisemno.

Svi upravni postupci moraju biti okončani u roku od dva meseca, a u slučaju da nije neophodan postupak utvrdjivanja činjenica čak i pre, najkasnije u roku od mesec dana. Stranke imaju pravo da pregledaju zvaničnu evidenciju u potrazi za podacima koji su im potrebni za molbu ili predstavku. Ujedno je organizovano školovanje viših službenika u okviru programa "obrazovanja javnih službenika" za "evropske" i "menadžerske" teme, a gostujući predavači su iz instituta i fakulteta iz Irske, Danske i Engleske. Ima mišljenja da se već sada može uočiti napredak. Za izdavanje nove lične karte, na primer, dovoljno je doneti dve fotrografije i popuniti formular na samom šalteru. Lična karta stiže kroz nekoliko dana, poštom. Ze minut-dva moguće je promeniti i adresu u dokumentu, a puka je formalnost predati sve potrebno za pasoš, koji je po novom crvene boje i takodje stiže poštom.

Na sličan način i Ministarstvo privrede uvodi od 1. januara brojne novine, korisne naročito za one koji žele da osnuju preduzeće u Sloveniji. Projekat "Sve na jednom mestu" trebalo bi da preinači razne birokratske postupke, zaostale još iz vremena socijalizma. Tako zahvaljujući programskoj opremi, koja će povezati sve institucije koje učestvuju u procesu registracije preduzeća, više neće biti potrebno fizičko trčanje od jedne institucije do druge. Sada je u Sloveniji za poslove registracije preduzeća zaduženo devet institucija - od sudskog registra, ureda za statistiku, republičke poreske uprave, Zanatske i Privredne komore do fonda za zdravstveno i invalidsko osiguranje... "Ukratko, biznismen više neće biti dužan da nosi podatke s jedne adrese na drugu, već će to biti dužnost i zadatak državne uprave. Zato će privrednik neki podatak predati samo jednom, i završio je posao", objašnjavaju u odeljenju Ministarstva privrede zaduženom za "razvoj preduzetničkog sektora i konkurentnost". Projekat će biti zaokružen do kraja marta, a potom sledi izmena velikog broja zakona u parlamentu. Ove predloge je u potpunosti prihvatila i vladina "Komisija za uklanjanje administrativnih prepreka".

Pravi skok u cilju smanjenja birokratskih prepreka predstavlja uvodjenje elektronske uprave u pojedinim opštinama. Već sad je moguće elektronskim putem tražiti i dobiti neke dokumente. Zvaničan elektronski portal vlade je na adresi http://e-gov.gov.si/e-uprava/, a radi ubrzanja uvodjenja elektronskog poslovanja u državi, vlada Janeza Drnovšeka ustupila je jednu ministarsku fotelju za novo "Ministarstvo za informaciono društvo", koga vodi Pavle Gantar. Osnova za poduhvat je poseban "Zakon o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu". Sistem radi pod imenom "EUZ" (Elektronski upravni poslovi). Preko elektronskog portala e-uprave, (http://e-uprava.gov.si) svi koji žele da izbegnu birokrate uživo, zatraže svoj "digitalni potpis", koji ažurira Centar vlade za informatiku, posle čega mogu elektronskim putem i potpuno besplatno da traže izvode iz matičnih knjiga, knjiga venčanih, umrlice i druge dokumente. Dok se sistem uhoda, planira se i izdavanje ličnih karata i pasoša na sličan način.

Uprkos svim hvale vrednim inovacijama čini se da ipak ni elektronsko poslovanje ne može da se izbori sa rigidnim propisima i lošim navikama birokratije; to pokazuje pogled na stranu "elektronski pravni poslovi", gde neka pitanja, posebno problemi stranaca, pokazuju gde se kriju pravi izazovi za državnu upravu. Izmedju ostalog, u Sloveniji stranac, koji živi više od godinu dana, više ne može da koristi vozačku dozvolu "iz druge zemlje porekla". Može da bira - ili da uzme slovenačku, pri čemu će njegova dozvola biti "vraćena stranoj državi koja ju je izdala", ili da odustane od vožnje po Sloveniji. U slučaju država nastalih na tlu nekadašnje Jugoslavije slovenačka administracija nije imala mnogo obzira prema "tudjim dokumentima" - nije ih vraćala, već ih je jednostavno uništavala. Najzad, kolika je kriza u državnoj upravi i koliko predstojeće promene moraju da budu korenite, dokazuje jedna obična dozvola za gradnju; pre nekoliko godina, dozvola za gradnju parka slovenačko-francuskog prijateljstva u Francuskoj izdana je bezmalo odmah posle uloženog zahteva, dok je u Sloveniji postupak trajao godinu dana, da bi posle početka radova inspektori tražili rušenje - zbog nelegalnosti! Ima mnogo sličnih bisera. Tu ni "takmičenja" službenika ne mogu da pomognu, izuzev za sticanje po kojeg političkog poena kod naivnijih birača. Mada nadmetanja "manžetni" nisu sasvim bez smisla. Za razliku od takmičenja "misica" i "javnih ličnosti", obični gradjani možda mogu da očekuju bar neku korist. Makar to bio samo osmeh s druge strane šaltera.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)