AIM: start



WED, 23 JAN 2002 23:21:55 GMT

Demografska tranzicija

Tata na porodiljskom

U Srbiji se godišnje rodi 30 hiljada beba manje nego što umre ljudi. Trećina bračnih parova bez naslednika .U osnovne škole se svake godine upiše pet do sedam hiljada djaka manje.Prognoze su da će za 50 godina Srbija i Vojvodina izgubiti skoro trećinu stanovništva.Istraživanje medju mladima izmedju 20 i 30 godina pokazalo je da je realno očekivano jedno dete

AIM,Beograd,24.1.2002.

"U godini deteta trebalo bi zabraniti sve mere protiv radjanja dece.Da vidimo koliko bi nas bilo da se na vreme nismo setili kako da nas ne bude!" Obraćajući se Beogradajanima jednog jutra u svom uobičajenom terminu, ovo je rekao pokojni pesnik Duško Radović . Bilo je to 1979.godine.

Dvadesetak godina kasnije demografska zvona bez prestanka zvone na uzbunu. U Srbiji se godišnje rodi 30 hiljada beba manje nego što umre ljudi. Babice u porodilištima postale su tehnološki višak. Trećina bračnih parova živi bez naslednika. U osnovne škole se svake godine upiše pet do sedam hiljada djaka manje, a i matičari su sve besposleniji.

Sledeći logiku statistike demografske perspektive su nam vrlo loše. Koliko je Srbija u tom pogledu specifična, a koliko se uklapa u tendencije u svetu?Demografi se slažu da je tzv. bela kuga pre svega posledica promena u shvatanju braka i porodice. "Žena izlazi iz domaćinstva u čovečanstvo i sve više zauzima društveni položaj.Kada se ostvari potpuna emancipacija žene, onda je i radjanja sve manje. Svedoci smo da se to dešava u svetu, ali i kod nas",objašnjava jedan od vrhunskih autoriteta u oblasti sociologije porodice prof. Marko Mladenović.Ceo stari vrednosni sistem na kome su počivale norme porodičnog prava, srušen je. U evropske tokove počeli smo da se uklapamo sve skromnijim prirodnim priraštajem.

U protekloj deceniji doživeli smo raspad države, nekoliko ratova i tešku ekonomsku krizu.Rezultat je 6 hiljada beba manje svake godine.Prognoze su da će za 50 godina Srbija i Vojvodina izgubiti skoro trećinu stanovništva(prema popisu iz 1991.god. u Srbiji je bilo 9.778.991 stanovnika).

"Razvijeni zapad se drži principa da je to koliko će neko imati dece i kada sasvim individualna odluka.Na državi je da stvori uslove (novčana davanja,uskladjivanje potreba zaposlene majke, institucije za brigu o deci.)," objašnjava demograf Mirjana Bobić.Populaciona politika kod nas nije u prvom redu prioriteta, najvećim delom zbog nasledja koje vuče nova vlast.

"Prvi zadatak u oblasti socijalne politike i posebno dečje zaštite je nadoknada svih dugovanja koje je država imala,što za dečije dodatke, što za porodiljska odsustva",kaže zamenik republičkog ministra za socijalna pitanja Ljiljana Lučić. U Ministarstvu je formirano nekoliko stručnih grupa koje imaju zadatak da definišu osnove reforme i u toj oblasti. Za sada se samo razmišlja o jednokratnim davanjima za porodice sa više dece. Ljiljana Lučić podseća i da je novim Zakonom o radu učinjen pomak jer se prvi put uvodi kategorija porodiljskog odsustva za očeve. Neki ozbiljniji zahvati, medjutim, moraće da sačekaju,jer ekonomski uslovi u našoj državi ne ostavljaju prostora za tu vrstu podrške.

Koliko je populaciona politika nacionalni i državni interes? Dok se 1991. u Srbiji radjalo 1,1 dete, Albanke su radjale u proseku šestoro dece.Demografi, medjutim, kažu da se sa ekonomskim razvojem i emancipacijom žena i tamo ušlo i demografsku tranziciju. Ovo pitanje ipak ima mnogo širi kontekst. Statistika pokazuje da ove godine prvi put u istoriji u svetu ima više muslimana nego hrišćana. Islam kao vera i pogled na svet bitno utiče na to da se radjanje stimuliše. Brz prirast muslimanskog stanovništva će u perspektivi poremetiti populacionu ravnotežu koja je u svetu bila uspostavljena.Turska će, na primer, 2025.god. imati više stanovnika nego Rusija. Kada je reč o hrišćanskom, u prvom redu, pravoslavnom pogledu, ima se utisak da da je došlo do urušavanja religioznih kanona i iz njih izvedenih socijalnih normi. Uverenje da je život svetinja, a radjanje produžetak vrste sve se više napušta, a to je neminovno dovelo do velikih promena u sistemu vrednosti savremenog čoveka.

U okolnostima u kojima se nalazi, kako naša država, tako i većina evropskih zemalja, radi obnavljanja populacije neophodno bi bilo da svaka žena rodi troje dece.Istraživanje medju mladima izmedju 20 i 30 godina pokazalo je da je realno očekivano jedno dete, jer se uzima u obzir kvalitet buduće dece, ekonomska cena odgajanja, pružanje perspektive budućeg mesta u društvu, ali i sopstveni kvalitet života.

Olivera Stajić (AIM)