AIM: start



WED, 23 JAN 2002 23:21:34 GMT

Mito i korupcija u obrazovanju

Profesor s obeleženim devizama

Istraživači kažu da je u odnosu na fakultetski i visokoškolski nivo korupcija u školama pravi "mačji kašalj". U akademskom svetu se odavno odomaćila deviza po kojoj "sve ima svoju cenu" i sve se može kupiti: indeks, potpis, ispit, seminarski rad, mesto u studentskom domu i abonentske knjižice, čak i diploma

AIM,Beograd,24.1.2002. Kad je očajni otac saznao da njegov potomak ima tuce jedinica, uzviknuo je: Bože, pa moj sin će sigurno ponavljati! Na tu jadikovku direktor škole mu je pružio ruku: 'Ajde u 500 maraka da neće. Osim "vickastih" primera, debate koje su nedavno upriličili nevladine organizacije, studenti i profesori, pokazale su da i te kako ima slučajeva gde su i akademci i njihovi predavači uhvaćeni na delu. Ali, sve je prošlo bez većih posledica jer su postojeći školski zakoni veoma blagi. Po prvi put te rasprave su razotkrile i postojanje uhodanog, sistemskog mehanizma mita i korupcije, koji funkcioniše kao švajcarski sat od osnovne škole do fakulteta. Što je nivo školovanja viši, povećavaju se i ulozi, novčani i manje konkretni, ali podjednako izazovni.

U osnovnoj školi zaposleni se zadovoljavaju sitnijim poklonima, pa učenici do boljih ocena mogu da dodju uz pomoć parfema ili cveća. Nastavnike je moguće potkupiti i manjim privilegijama u vidu besplatnih ekskurzija; tako što direktor i prosvetne vlasti žmure pred činjenicom da profesori daju privatne časove "rodjenim" djacima, ili ih bez ikakvog ustezanja "ukrštaju" sa kolegama iz škole.

Članovi nevladinih organizacija tvrde da je 80 odsto zaposlenih u osnovnim i srednjim školama uključeno u korupcionaški lanac. Prosvetne vlasti misle sasvim suprotno. Vigor Majić, zamenik republičkog ministra prosvete tu boljku ne vidi kod učitelja, nastavnika i profesora u školama.

Istina je da i sami istraživači prave razliku i kažu da je u odnosu na fakultetski i visokoškolski nivo korupcija u školama pravi "mačji kašalj". U akademskom svetu se odavno odomaćila deviza po kojoj "sve ima svoju cenu" i sve se može kupiti: indeks, potpis, ispit, seminarski rad, mesto u studentskom domu i abonentske knjižice, čak i diploma! Na nekim fakultetima su javno istaknuti cenovnici po kojima može da se promeni profesor na ispitu, ili pomeri datum propitivanja. U tome prednjači Pravni fakultet u Beogradu, ali i Pravni u Novom Sadu, gde za 1.500 dinara svaki student može da nabavi potpis, pa čak i sve potpise za upis u naredni semestar! Taj troškovnik je javno istaknut, bez ikakvih posledica ili reakcija prosvetnih vlasti.

Prema istraživanju Studentske unije Srbije postoji nekoliko modela po kojima se znanje može kupiti: parama, ali i dubokim deholteom, dugim nogama, vitkim strukom i lepim očima. Sve može da se uradi "u četiri oka", ali i preko trećih lica. Da je najnezgodnije davanje para "na ruke", uverili su se na svojoj koži pre nekoliko meseci profesori sa Fakulteta organizacionih nauka a i stomatologije, jer su uhvaćeni "in flagranti" sa obeleženim devizama. Dok je slučaj prvog profesora završio u policiji, njegov kolega se provukao samo sa ukorom i kaznom koju je iskijao tako što je jedan semestar bio udaljen iz nastave.Ni studenti koji podvaljuju do sada nisu mnogo patili, jer ih aktuelni zakon i fakultetski statuti sankcionišu udaljavanjem s fakulteta na najviše godinu dana.

Kod pojedinih profesora studenti mogu da zarade prelaznu ocenu i udarničkim radom na ranču. Oni rade na izgradnji vikendice ili već neki drugi farmerski posao, a za uzvrat ne moraju da "bubaju" gradivo. Neki "dublerski sistemi" su ipak provaljeni. Tako se nezvanično zna da ispit iz matematike na Ekonomskom fakultetu košta 500 nemačkih maraka, a iz računovodstva- 900. Razlika u ceni je zbog delovanja zakona tržišta-mnogo je više onih koji znaju matematiku u prste (sa Matematičkog fakulteta, na primer), nego što ima "eksperata" za računovodstvo. S druge strane, znalci sa Ekonomskog pripomažu u polaganju ispita na Višoj poslovnoj za 120 DM, a medicinari "odradjuju" poslove za difovce. Biznis cveta i na tehničkim fakultetima.

Studentska unija Srbije nedavno je započela anketu medju svojim kolegama na svim visokoškolskim ustanovama u državi ,sa stotinak pitanja o raširenosti mita i korupcije na univerzitetima. Do sada su samo fakulteti Univerziteta u Beogradu bili pod lupom. Anonimnom anketom medju studentima prošlog maja je utvrdjeno da su po korumpiranosti u vrhu prestoničke top liste Medicinski, Pravni i Ekonomski fakultet, koji spadaju i u najbrojnije visokoškolske ustanove u državi.

Rukovodstvo Ekonomskog je u medjuvremenu pokrenulo čitav sistem mera koje su već dale konkretne rezultate prilikom upisa brucoša. Ipak, dekan Branko Medojević upozorava da se ovoj pošasti ne može stati na put bez sveobuhvatnog hvatanja u koštac sa akademskom mafijom "koja se, za sada, nesmetano seli s fakulteta na fakultet".

Olga Nikolić (AIM)