AIM: start



MON, 21 JAN 2002 14:47:44 GMT

Bice li rata na prolece?

Decidnog dgovora na ovu enigmu koja se danima razglaba u makedonskoj javnosti nema. Nakon sve vecih neslaganja u drzavnom vrhu kojeg drzi VMRO-DPMNE cini se da je pravo pitanje "Ko to zeli ponovo rat i zasto mu je potreban?". Na jednoj strani se nalaze premijer Ljubco Georgievski i njegov verni ministar unutrasnjih Ljube Boskovski, na drugoj svi ostali.

AIM Skopje, 21.01.2002

Nece biti nikakve prolecne ofanzive u Makedoniji, izjavio je specijalni poslanik Evropske Unije za Makedoniju Alan Le Roa u Tetovu na susretu sa makedonskim blokom partija i rodbinom nestalih lica, samo dan nakon pres konferencije na kojoj je tvrdeci isto i on uzeo ucesce u horskom izjasnjavanju oko toga dali Makedoniji dolaskom proleca preti novi, zesci ratni sukob. U Tetovu je Le Roa ponudio i jace dodatne argumente: izjavio je da niti jedna zapadna obavestajna sluzba nije nasla elemente koji bi isli u prilog katastroficnim prognozama.

Prica o mogucim novim sukobima, ili drugacije receno o produzetku rata izmedju makedonskih bezbedonosnih snaga i ekstremnih Albanaca i nije tako nova. Ona je prisutna svo vreme nakon potpisivanja ohridskog sporazuma u gotovo svim spekulacijama oko moguceg razvoja dogadjaja, pogotovo od kad je postalo jasno da implementacija ovog okvirnog sporazuma, koji je doneo krhki mir, ne ide ni iz daleka onako kako ja zamisljena.

U danima pre Nove Godine u makedonskim medijima u nekoliko podvarijanti pojavila se prognoza o (sve)albanskoj prolecnoj ofanzivi. U svom novogodisnjem intervjuu MTV-u premier Ljubco Georgievski je izjavio da je u regionu sve moguce: od proletne ofanzive makedonskih Albanaca, do nemira povodom proglasenja nezavisnosti Kosova, obnavljanja sukoba na jugu Srbije i mogucih ustanaka Albanaca u crnoj Gori, ali i Grckoj. Dijametralno suprotne stavove imali su, i bukvalno istog dana, u intervjuima ovdasnjim novinama, predsednik parlamenta Sojan Andov i ministar odbrane Vlado Popovski - prvi je iskljucio mogucnost skoba na prolece, drugi je tvrdio suprotno, da bi koji dan kasnije izasao sa kompromisom u vidu "mogudi su sukobi, ali ne i vojna kriza". U igru je upletena i CIA. Ovde je kao dokaz da nemiri pretstoje eksploatiran jedan njen izvestaj koji govori o opasnosti od novih sukoba. Pretstavnik za stampu ovdasnje misije OSCE zato smatrao da je korisno potesetiti i medije i ljude koji su kao krunski dokaz o sigurnom prolednom ulasku u rat koristili i ovaj papir na jedan detalj koji se nalazi na samom pocetku izvornog dokumenta - da su prilikom njegove izrade korisceni podatci i saznanja do kojih je ova institucija dosla zakljucno sa petnaesetim avgustom prosle godine. I ideja ranijeg politickog pretstavnika rasformirane nacionalno oslobodilacke armije (NOA) Ali Ahmetija oko ujedinjenja albanskog politickog faktora dovedena je u kontekst prolecne albanske ofanzive. Dnevnik "Nova Makedonija", kojeg kontrolira VMRO-DPMNE, tim povodom obajio je komentar "Simptomaticno ujedinjenje" u kome se kaze i ovo: "Simptomaticno je to sto izjave o ujedinjenju dolaze gotovo istovremeno sa pretnjama rasformirane "NOA" i novoformirane "ANA" (Albanska nacionalna armija- p.n.) ya otvarawe novog rata sa "slavomakedoncima", tempiranog za prolecne mesece. Dali to znaci da partije Albanaca u Makedoniji imaju pripremljenu i rezervnu varijantu ukoliko njihovi zahtevi ne budu zadovoljeni u odredenom vremenskom roku? Sve nesto mirise da je realnija ova druga, rezervna varijanta, ako se ima u vidu dosadasnje iskustvo i aktuelni dogadaji na terenu".

I ovo pisanje "Nove Makedonije" je ilustrativno za dominantnu liniju u makedonskim medijima kada se anlaizira mogucnost novih prolecnih ratnih sukoba. Potencijalna opasnost, po pravilu dolazi s druge strane. I po pravilu nema veye s tim cto se ne ispunjavaju preduslovi za realiyaciju sporayuma, kao sto je donosenje Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je zakoceno u parlamentu ili zakonsko resenje amnestije bivsih pripadnika NOA, kome se suprotstavlja premijer, ali i opoyicioni Socijaldemokratski svaez (SDSM). Iako u konkretnom slucaju, cak u dva dana za redom u intervjuima datim makedonskim programima "Dojce velea" i "Slobodne Evrope" Ali Ahmeti smatrao korisnim demantirati vakve tvrdnje izjavom da je albanska proledna ofanziva samo fina prica o skretanju paznje domace i medunarodne javnosti.

U isto vreme u Makedoniji traje "unutar makedonski" sukob oko sprovodenja plana ulaska policiskih snaga u naseljima koje one nisu kontrolirale i pre pocetka rata, plana kojeg zajednicki provode makedonska vlada i OSCE i zarad cije sigurnosti postoji NATO misija "Kilibarne lisice". Naime na Savetu bezbednosti predsednika drzave Borisa Trajkovskog, koji je po makedonskom Ustavom savetodavno telo predsednika kojeg cine troje izabranika predsednika i po sluzbenoj duznosti predsednik parlamenta, premijer i ministri spoljnih i unutrasnjih poslova i odbrane, doslo je do otvorene polarizacije imedju predsednika, potpredsednice vlade Doste Dimovske s jedne i premijera i ministra unutrasnjih poslova Ljube Boskovskog s druge strane. Naime, prvi su bili da se proces ulaska policiskih snaga odvija onako kako je ranije dogovoreno, za sto su i MUP i vlada dali svoju saglasnost, sto je u momentu zahtevalo i povlacenje policiskih punktova sa pozicija u blizini naselja u kojima policija treba uci. Georgievski i Boskovski se energicno suprotstavljaju tome. Stvar se pokusala resiti tako sto je generalni plan o povratku policije trebao pretreti izmene, ali ocito i ovaj kompromis ne ide kako treba. Premijer je u zadnjem intervjuu TV Sitel, datog 17 januara uvece, povlacenje policiskih punktova nazavao veleizdajom.

Evropski specijalni poslanik Le Roa je ovih dana vise puta u diplomatskoj formi izjavio da ne razume makedonsku stranu koja ne prihvata 24 satno prisustvo policije u naseljima u kojima mesecima nije bila prisutna, a preferira opstanak policiskih punktova koji zbog "specifinog" policiskog stila ponasanja (registriranog u nekoliko izvestaja medunarodnih organizacija) iritira lokalano stanovnistvo. Stvar se komplikuje ako se zna da policiske punktove drze pripadnici "lavova" (naknadno legalizirana parapolicija u vidu etnicki cistih - makedonskih specijalaca), dok policiske snage koje trebaju uci u naselja cine etnicki mesani "obicni" policajci.

Intervju permijera Georgievskog TV Sitelu bilo je povod za ostavku sa svih drzavnih i partiskih funkcija Doste Dimovske, jedinog ostalog osnivaca partije i 11 godina najblizeg saradnika premijera i partiskog lidera VMRO-DPMNE. Naime, Georgievski se suglasio sa poentama u pitanju novinara da je predsednikov savet telo koje nema kompetencije i ne odgovara nikome, da Dosta Dimovska, kao sef vladinog koordinacionog tela o spravljanju s krizom se vise konsulira sa opozicionim Socijaldemokratskim savezom nego sa svojom partijom i sl. Dimovska je na to podnela ostavke u cijem je obrazlozenju remijeru i ministru unutrasnih poslova, koji sebe smatraju vecim patriotima od ostalih, pocelela uspeh u naporima za ocuvanje Makedonije. Svojim komentarom na ostavke Dimovske Georgievski se nije oglasio, a u javnosti krze cpekualcije da on reko posrednika trasi da Dimovska povuce ostavke, dok s druge strance neki mediji su plasirali scenario iducih dogadaja po kojem, eliminacija Dimovske nije i zadnji potez. Sledeci bi trebao biti prinuzivanje predsednika Borisa Trajkovskog da podnese ostavku da bi na predsednickim izborima nakon toga kandidat VMRO-DPMNE bio niko drugi no Ljube Boskovski. Iako ovaj razvoj dogadaja deluje pomalo suludo (i povodom toga da Trajkovski uziva podrsku medunarodne zajednice, a Boskovski se od iste smatra jednim od kocnicara mirovnog procesa) fakt je da je "Brat Ljube", kako iz miloste zovu ministra unutrasnjih poslova, veoma popularan kod "tvrdih" Makedonaca. Uostalom i premijer je u pomenutom intervjuu TV Sitelu izjavio je da ukoliko uspeju pritisci da Boskovski bude smenjen to ce biti prvi korak i definitivni dokaz o rasturanju Makedonije. Ova teza da bez Bockovskog kao branioca, Makedonija nije moguce opstati je nadopunjena premijerovom konsatacijom da je Boskovski heroj, a ne covek koji treba ici u Hag.

Tako pitanje moguceg prolecne obnove rata - pri cemu bi ovaj bio onaj pravi, sa nogo krvi, koji bi se odvijao i po gradovima - prakticno se pretace u novo: "Ko to zeli ponovo rat i zasto mu je potreban?".

ISO RUSI