AIM: start



SUN, 20 JAN 2002 08:11:41 GMT

U jamama Bora i Aleksinca, navodno, skladišten radioaktivni materijal

Život na nuklernom otpadu

Dok priča o skladištenju radioaktivnih materija u Aleksinačkim rudnicima može biti deo političkog folklora ili beg od stvarnosti, samim tim što je teško dokaziva, skandal u Rudarsko topioničarskom basenu Bor, ipak, ima više realnog pokrića

AIM,Beograd,20.1.2002.

Da li je bivša vlast koristila Aleksinačke rudnike i Borski basen za odlaganje nuklearnog otpada?Dok priča o skladištenju radioaktivnih materija u Aleksinačkim rudnicima može biti deo političkog folklora ili beg od stvarnosti ,samim tim što je teško dokaziva, skandal u Rudarsko topioničarskom basenu Bor, ipak ,ima više realnog pokrića.

Gotovo senzaciono je odjeknula prvi put javno izgovorena sumnja da je u Aleksinačkim rudnicima odložen nuklearni otpad naravno "za velike pare"."Režim Slobodana Miloševića u napuštenim jamama Aleksinačkih rudnika uskladištio je veće količine nuklearnog otpada sa Zapada za dobru finansijsku nadoknadu", tvrdi predsednik Okružnog odbora Narodne stranke Pravda(NSP) u Nišu Ninoslav Jovović.

Tvrdnja čelnika NS Pravda koju su pojedine partije ocenile kao deo predizborne kampanje pred ponovljene lokalne izbore u Aleksincu, dovela je i grupu eksperata na čelu sa Srdjom Popovićem, savetnikom srpskog premijera za pitanja zaštite životne sredine.Stručnjaci su uz veliku novinarsku pompu prošetali rudnikom prikupljajući uzorke i mereći direktnu radioaktoivnost koja je, kako je rečeno, bila u granicama normale."Priča da je u Aleksinačkim rudnicima skladišten nuklearni otpad je čista dezinformacija i laž. Od 1991. godine upravo zbog takvih informacija, a radi bezbednosti ljudi koji ovde žive ,radjena su ispitivanja i nikada nisu nadjeni tragovi fisialnih ostataka", tvrdi inspektor za ekologiju i zaštitu životne sredine u opštini Aleksinac Vesna Radivojević.

"Ma, sve je to stara stvar. Ovo je sada mala senzacija i skupljanje političkih poena", uz osmeh je komenatrisao predsednik mesne zajednice"Aleksinački rudnici" Nebojša Nedović pokušaje beogradskih eksperata da uvere najpre novinare, a potom i meštane da u jamama nema ničeg sumnjivog.

"Devedesetih godina uveče oko devet sati često je nestajala struja u naselju a potom bi se pojavili kamioni koji su išli prema rudniku. Nakon dva sata kamioni bi odlazili a u naselju bi odmah došla i struja. To kod normanog čoveka mora da izazove sumnju da se radi o nekoj tajni", objašjava Nedović.

Priča o kamionima i tajanstvenom tovaru kod gradjana dobija na verodstojnosti tvrdnjom čelnika NS Pravde da u Aleksinačkim rudnicima nema porodice koja nema bar jednog člana obolelog od karcinoma.Porast malignih oboljenja u Aleksincu potvrdjuje i direktor Zdravstvenog centra Ivan Srejić: "Tačno je da je broj u porastu ali treba dokazati koji je uzrok malignih oboljenja čiji je broj u čitavoj Srbiji u porastu. Na pojavu malignih oboljenja utiču uslovi života, a pre svega stres kojem sugradjani Srbije izlozeni u proteklih deset godina".

Ni nakon izveštaja sa Instituta Vinča o merenjima otpadnih voda i zemljišta u jamama Aleksinačkih rudnika u kojima se navodi da nije pronadjena radioaktivnost čelnik Pravde Ninoslav Jovović ne odustaje od svojih tvrdnji."Nemam razloga da verujem ovakvim izveštajima. Način merenja nije bio u skladu sa redovnim standardima, a ja sam dobio satisfakciju u telefonskom razgovoru sa jednim članom ekipe kada mi je rečeno da merenja nisu radjena adekvatnim uredjajima. Instit ’Vinča’ ili nema adekvatnu tehnologiju ili nije želelo da je primeni ukoliko ih ima", tvrdi Jovović.

Uslovi u kojima rudari žive u svom naselju u blizini zatvorenih jama zaista mogu da budu razlog za pojavu teških oboljenja. Iako priču o nukelarnom otpadu zvaničnici demantuju sami žitelji ne veruju previše instrumentima Instituta "Vinča" i kao i većina gradjana u Srbiji svoj težak život dovode u vezu sa” tajanstvenim” ,iako život na radioaktvnom otpadu ne zvuči previše tajanstveno.

U Boru, medjutim, problem izgleda ozbiljnije. Pozivajući se na izveštaje Instituta "Vinča" inžinjer borske Topionice bakra Boža Bogdanović tvrdi da je u RTB-u Bor od sredine 1986. do decembra 1987. godine topljen koncentrat sa sadržajem nuklearnog otpada."Insistiraću da se ceo slučaj ispita detaljno i uz posredstvo medjunarodnih organizacija, pošto su, naše institucije korumpirane. Moja koža je u pitanju, jer će me ili proglasiti ludim ili uhapsiti.Ukoliko se dokaže da sam bio u pravu, krivci za ovaj 'ekološki genocid' će morati da odgovaraju", kaže Bogdanović.

Dok stručnjaci još uvek utvrdjuju verodostojsnost tvrdnji inženjera Bogdanovića brine činjenica da se u RTB-u ni danas ne vrši kontrola na nuklearni sadržaj prilikom uvoza koncentrata."Kako naći para za kontrolu kada RTB nema novca ni za isplatu zarada",upozoravaju čelnici RTB Bor.

Problem opasnog otpada prisutan i u razvijenim zemljama, u Srbiji se očigledno svodi na problem siromaštva, čime se pojačava sumnja u mogućnost da pojedini delovi zemlje postanu skladište za prljavi otpad. Opasnost od zagadjenja životne sredine postajaće sve veća dok o njoj budu pričali jedino hrabri radnici, političari ili gradjani i dok Srbija u zaštiti životne sredine bude zaostajala 20 do 40 godina za evropskim zemljama, koliko procenjuje direktor republičke Uparve za zaštitu životne sredine Andjelka Mihajlov.Nakon godina u kojima je jedini problem bio kako preživeti ili izbeći ratove, pred gradjanima Srbije otvaraju se novi problemi koje nažalost neće moći da reše glasačkim listićem ili revolucijom.

Zoran Kosanović (AIM)