AIM: start



THU, 17 JAN 2002 18:34:11 GMT

Bugarska spasava svoju atomsku elektranu

AIM Sofija, 15.01.2002.

Zimski mrazevi počeli su da nas navode na mračna razmišljanja o budućem energetskom bilansu Bugarske i deset dana posle dočeka Nove godine resorski ministar Milko Kovačev rešio je da povede titaničnu borbu za odlaganje zatvaranja trećeg i četvrtog reaktora Atomske centrale kraj Kozloduja. On je pred agencijom Rojters izrazio kategorično mišljenje da kad je u pitanju treći reaktor zatvaranje treba da bude 2008.g., a četvrti reaktor treba da bude zatvoren 2010.g.

Evrokomesari u Briselu zinuli su od iznenađenja jer to donekle znači da odstupamo od već zaključenog sporazuma sa EU. Mada tamo stoji da do kraja ove godine Bugarska treba definitivno da utvrdi termine zatvaranja prva dva reaktora koja se smatraju problematičnim. Snagom tog istog sporazuma trebalo bi da se to dogodi najkasnije 2006. godine. U suprotnom EU ne isključuje mogućnost da dodeli samo polovinu novčane pomoći izglasane za zatvaranje 4 stara reaktora koja iznosi ukupno 200 mln evra. U prošlogodišnjem izveštaju o napretku Bugarske u procesu pristupanja EU Evropska komicija ponovo traži da definitivno zatvaranje bude najkasnije 2006. godine.

Sa svoje strane bugarski stučnjaci idu još dalje nego ministar energetike - oni insistiraju da se za dve godine odloži i zatvaranje prva dva reaktora NE Kozloduj. A prema potpisanom 1999. g. sporazumu između tadašnjeg premijera Ivana Kostova i komesara za proširuvanje EU Gintera Ferhojgena trebalo bi da se to dogodi do kraja ove godine. Eksperti obrazlažu svoj zahtev opasnošću od energetske krize dogodine zbog usporavanja zapadnih projekata o modernizaciji hidroelektrane Marica-Istok. Sem toga Bugarska pokriva 50% nestašice struje na Balkanu, tako da problem nije samo unutrašnji.

Sa ovim problemima upoznata je i Meglena Kuneva, glavni pregovarač Bugarske sa EU. Radi što veće ubedljivosti navedene su i mere koje se u poslednje vreme preduzimaju za povećanje bezbednosti nuklearnih reaktora.

Kuneva je diplomatski pokušala da ublaži napetost koja se stvara navodeći da je ministar Kovačev izrazio svoje lično mišljenje koje nije usaglašeno sa kabinetom premijera Simeona Sakskoburgotskog.

Ako je to stvarno tako, onda još gore za kabinet. Stvara se utisak da su "solistički nastupu" ministra Kovačeva "probni balon" koji treba da ispita reakcije u Briselu da bi se na toj osnovi doneo zvaničan stav vlade po tom pitanju. Iza njenih reči da "tek predstoji da se piše aktuelizovana energetska strategija" nazire se i takva zamisao. Postavljanje tog pitanja u javnom prostoru rezultiralo je stvaranjem Nacionalnog komiteta za zaštitu NE Kozloduj. Argumenti su da postoje naučni dokazi da prva četiri reaktora mogu da rade do kraja svog projektnog roka.

Ipak je Kuneva akcentovala na to da će odluka o tome kada da budu zatvoreni treći i četvrti reaktor biti doneta posle konsultacija i na osnovu već preuzetih od strane Bugarske čvrstih obaveza prema EU.

Uostalom, u sporazumu Kostova i Ferhojgena nisu dogovoreni tačni termini zatvaranja 3. i 4. reaktora. Formulacija navedena u saopštenju za štampu od 29. novembra 1999. g. glasi: "U vezi sa aktuelizacijom energetske strategije koja će biti završena 2002. g., Bugarska će doneti odluku o terminima definitivnog zatvaranja 3. i 4. reaktora koji će biti pomereni napred u odnosu na sada predviđene termine zatvaranja 2008. odnosno 2010. godine." U tom saopštenju se samo spominje da je g. Ferhojgen "izrazio razumevanje komisije da će ovi blokovi biti zatvoreni najkasnije 2006. g."

Ispada da sporazum pruža manevarski prostor u pogledu rokova. Mada, u celini posmatrano, ne može se pobeći od obaveze zatvaranja reaktora.

Uostalom, taj sporazum je postignut kao rezultat svojevrsnog ultimatuma od strane Brisela. To se dogodilo u trenutku kada je Bugarska očekivala da joj bude upućen poziv za otpočinjanje pregovora o članstvu u EU. U takvoj infarktnoj situaciji NE Kozloduj pretvorila se u žrtvenog jarca. Teško da bi se to dogodilo ako u Briselu nisu znali za sklonost tadašnje bugarske vlade da zalaže nacionalne interese zemlje zbog tesnopartijskih dividendi i tapšanja po ramenu.

Istina, rezultat tog sporazuma je da sada Bugarska pregovara sa EU što je bilo veoma važno za Sofiju. Ali se isto tako videlo da njene šanse za punopravno članstvo nisu baš toliko velike kako su to pokušavali da sugerišu činovnici iz Brisela da bi je samo i samo nagovorili da preuzme obavezu o NE Kozloduj. Na samitu EU u Lakenu, Belgija, dve nedelje uoči nove godine lideri EU ostavili su jedino Bigarsku i Rumuniju izvan grupe 12 zemalja koje pregovaraju o članstvu u EU i koje bi trebalo da budu spremne za to 2004.g.

Ima momenata kada je teško navesti dovoljno ubedljivih argumenata da bi se postigao željeni uspeh. Takav je bio slučaj u Lakenu. Međutim, kada je reč o NE Kozloduj, stvari ne stoje tako. Prema jednom od najvećih bugarskih eksperata za nuklearnu energetiku Janiju Janevu, NE Kozloduj je građena na izvanredan način i ne krije rizik od novog Černobilja. Osim toga sada centrala proizvodi jedan od malobrojnih konkurentnih proizvoda u zemlji. Uostalom, nuklearna energetika je zlatna kokoška Bugarske - njena godišnja zarada iznosi oko 1 mlrde dolara. Ona je garancija uspešnog razvoja privrede zemlje.

Istina je da postoji sporazum o prestanku rada nuklearke i on treba da bude ispoštovan. Međutim, čvrsta obaveza preuzeta je samo u pogledu 1. i 2. reaktora. Za 3. i 4. reaktor takva obaveza nije prihvatana. Tako da još uvek ima vremena za donošenje jedinstvene strategije zasnovane na konsenzusom postignutog stava o spasavanju 3. i 4. reaktora NE Kozloduj.

Istina je da nijedna vlada ne bi mogla da uživa poštovanje Zapada ako se odriče već preuzetih obaveza, bez obzira da li ih je dogovorila ona ili prethodna vlada. Isto se međutim odnosi i za vladu koja je spremna da žrtvuje svoje nacionalne interese, naročito ako ima priliku da to ne radi. Mnogi posmatrači koji izbliza prate opšeevropske procese smatraju da bi Sofija uživala mnogo veći ugled ako se nauči da brani svoje vlastite interese. Zato što će kao budući član EU morati da brani ne samo svoje nego i opšteevropske interese. A bez izrađenog refleksa opstanka to bi joj bilo dosta teško.

Plamen Kulinski (AIM)