AIM: start



MON, 14 JAN 2002 10:12:08 GMT

Euro u Tirani: "Welcome" sa nadama i sumnjama

Tirana, 12.01.2002.

Pomešana osećanja, skepticizam, nada i strah zajedno, to je psihologija koja je pratila ulazak eura u Albaniju. Nedelju dana nakon 3. januara kada se nova i elegantna evropska moneta pojavila po prvi put na šalterima banaka, Albanci joj i dalje prilaze veoma obazrivo kao što se ponašamo sa nekom nepoznatom životinjom. S druge strane, prirodnoj nesigurnosti koju pobudjuje nepoznanica pridružuje se i odjek mogućih falsifikovanja ili alarm da se u ovim trenucima Albanija može pretvoriti u jednu kolosalnu mašinu za pranje prljavog novca.

Iako 13 banaka drugog nivoa govore o svakodnevnom porastu navale ljudi koji se obraćaju šalterima za konvertovanje starih evropskih valuta sa eurom, većina Albanaca i dalje posmatra novu monetu kao stvar koja se tiče Evropljana. Ali, ne svi. Veći interes su u prvim danima pokazale agencije za konvertovanje valuta koje su počele da konvertuju nemačke marke, italijanske lire i grčke drahme u euro. Takodje, delovali su veoma brzo i ulični menjači. Ovi poslednji, kojih je nekoliko stotina i rade bez dozvole, godinama nastavljaju usred dana, usred glavnog grada i drugih velikih gradova u zemlji da vrše pozamašan obim valutnih transakcija privrede.

U prvim danima protoka, nova evropska moneta je kupovana od strane banaka po ceni od 116.33 leka, a prodavana je za 122 leka. Ali, postoji snažno ubedjenje da se usled još uvek sanjive trgovinske potražnje zbog novogodišnjih praznika još uvek nije ispoljila u svojoj punoći. Na šalterima banaka, ali i na uličnom valutnom tržištu iznose ubedjenje da će veoma brzo nastupiti nov talas potražnje eura od strane trgovaca. Očekivanje koje opravdanje nalazi u samoj privrednoj realnosti zemlje.

Albanija, još uvek jedna od najsiromašnijih zemalja kontinenta, nakon izlaska iz gvozdene komunističke izolacije počela je da povećava svoju nekako pasivnu integraciju u svetsku privredu. U stvari, evropska privreda je ta koja prodire svojim robama u Albaniju, jer obe ove poslednje veoma retko dospevaju na tržištima Evrope. Iz godine u godinu povećava se obim uvoza i to mnogo bržim ritmom u odnosu na izvoz, da bi trgovinski deficit krajem 2001. godine dostigao vrednost od milijardu američkih dolara. To je aktivnost koja, iako rezultira crvenim ciframa, u platnom bilansu države ostaje od životne važnosti za gradjane kao i za trgovce koji je vode.

Upravo se ovi trgovci nadaju da dobiju neke olakšice usled stavljanja u promet novog novca. Nakon neophodnosti početnih konvertiiranja kapitala u euro, oni više neće biti primorani da menjaju valutu, dobijajući tako ne samo na vremenu, već izbegavajući brojne skupe komisije. Prema ekspertima bankarskog sistema druga polovina januara će potvrditi pozamašan rast potražnje eura od strane trgovaca. Još uvek neodlučni da se pridruže euru ostaju oni koji u svojim novčanicima drže američke dolare. Primamljeni i nekako sumnjičavi u odnosu na spektakularni start eura, bilo je upravo ponovno oživljavanje dolara koji ih je podstakao da ostanu verni zelenoj moneti. U albanskoj privredi ostaje tako otvoreni dvoboj izmedju eura i američkog dolara.

Prema jednoj staroj albanskoj uzrečici veruje se da ujedinjenje čini snagu, ali u ovom slučaju budućnost će pokazati da li će ostvareno ujedinjenje sa eurom osnažiti monetarni uticaj Evrope ili će još više dolarizovati albansku privredu. Sve će zavisiti ne samo od ukrštene privredne situacije u Evropi i Americi, već i od čudnih odnosa ili paradoksa konvertiranja koje radja deformisana ekonomija i albansko neformalno tržište valuta. Analitičarima privrede je bilo teško objasniti zašto je u poslednje vreme američki dolar obezvredjen u odnosu na domaću monetu, albanski lek, dok je istovremeno dobijao poene u odnosu na euro.

S druge strane, velika potražnja za eurom očekuje se da će doći od strane porodica više od 400 hiljada emigranata zaposlenih u Grčkoj, Italiji, Nemačkoj ili Švajcarskoj. Prema statistikama Banke Albanije pošiljke emigranata njihovim porodicama su krajem 2000- te godine dostigle sumu veću od 438 miliona dolara, a samo u prvom šestomesečju 2001. godine te pošiljke su dostigle sumu od 200 miliona USD. Depozitovane u bankama ili čuvane pod jastukom, očekuje se da će se ova valutna masa – koja je u većem delu u nemačkim markama, italijanskim lirama i grckim drahmama veoma brzo konvertirati u euro. S druge strane, sve banke drugog nivoa, domaće i sa zajedničkim kapitalom ili strane, javno su objavile da su spremne da izadju u susret ovoj potražnji u porastu. Takodje, banke su izjavile da će biti veoma obazrive kako ne bi dozvolile konventiranje u euro starijh falsifikovanih evropskih moneta za koje se veruje da su prisutne i u albanskim kanalima van bankovnog protoka.

Medjutim, neugodna iznenadjenja može prirediti neformalno tržište (bez dozvole) koje ovdašnji ljudi nazivaju slobodnim tržištem valuta. U stvari on je slobodan u sva smisla. Slobodan od pravila, ali sa jeftinijom kursevima prodaje i kupovine novca u poredjenju sa licenciranim menjačnicama ili bankama. Izgleda da je ovo kao i visok stepen likvidnosti više od deset godina učinio ovo tržište veoma preferirano za brojne trgovce i pojedince. Prema jednom istraživanju Centralne banke Albanije godišnji obim transakcija valutama na “slobodnom tržištu” dostiže vrednost od 2, 4 milijarde dolara. I upravo su te razmere ovog vanbankovnog i neregulisanog tržišta koji bude strah da če on služiti kao velika mašina za menjanje u eure miliona prljavog novca koji su do danas bili u starim evropskim monetama i koje poseduju domaći šverceri. Ali ne samo to.

Brojni ilegalni biznisi u susednim zemljama sa Albanijom (kao što su Grčka ili Italija) u nemogućnosti “prevodjenja” na šalterima njihovih banaka evropskih novcanica kojima se priblizava cas smrti u euro, sumnja se da će tražiti spas za prevodjenje starih miliona na neregulisanom tržistu gde niko ne traži podatke o njihovom poreklu. i “slobodno tržište” sa srcem u centru glavnog grada Tirani i ograncima u brojnim drugim gradovima zemlje izgleda da nudi sve te mogućnosti. Ove sumnje koje su iznete i u domaćim medijima, bivaju potkrepljene i drugim tragovima.

Činjenica je da Albanija zbog slabosti njenih struktura kontrole sve više frekventira od strane švercera i trafikanata prljavog novca. Za svakom kafanskim stolom se obično može čuti o linijama transporta prljavog novca koji se spušta sa visina Švajcarske, dok je samo pre nekoliko meseci albanska policija u Tirani izvršila nekoliko hapšenja osoba optuženih za organizovanje mreže koja je imala za cilj pranje novca.

AIM Tirana, Andrea STEFANI