AIM: start



SUN, 13 JAN 2002 11:20:50 GMT

Evro krenuo I u Bugarskoj

Očekuje se oživljavanje biznisa u uslovima jedinstvene valute

AIM Sofija, 05.01.2002.

Istovremeno sa svojim zvaničnim debijem u Evropi nova zajednička valuta evro krenula je i u Bugarskoj. Nove banknote već šušte u rukama Bugarina i ako mu je donedavno to izgledalo kao neka virtuelna stvarnost, danas je već nešto potpuno realno i opipljivo.

Do 28. februara će se stare valute država evrozone koje izlaze iz opticaja menjati za evro sa taksom od 0,25% u 4 banke-partnere Bugarskoj narodnoj banci (BNB) - Biohimu, Udruženoj bugarskoj banci, Bulbanku i Poštanskoj banci. Već prvog radnog dana posle Nove godine pred njihovim vratima stvorili su se dugački redovi bez obzira što će se otkup starih valuta nastaviti i posle 28. februara. Razlika je što će se tada menjati za leve a provizija će biti nešto veća.

Prvog radnog dana nakon uvođenja evra 1. januara 2002. g. iz centralne filijale BNB izašlo je 243.000 evra, a iz 4 banke - partnera skoro 2 mln evra.

Skoro sve banke u Bugarskoj vrše zamenu 12 evropskih valuta za evro. Prema nepotpunim podacima BNB u okviru čitavog bankarskog sistema samo prva dva radna dana godine promenjena je valuta u vrednosti od preko 300 mln evra. Trenutno je posle nemačke marke valuta koja se najviše menja u Bugarskoj grčka drahma, navode podaci BNB.

Još uvek u većini menjačnica međutim nedostaje novog novca koji bi u principu trebalo da dobiju od banaka. Ogroman broj ljudi koji treba da opslužuju u prvim danima posle novogodišnjih praznika međutim, kao i nedovoljno jasno formulisana dogovorenost između menjačnica i komercijalnih banaka razlog su za nedostatak nove valute.

Prema dilerima usled uvođenja evra zanimanje za menjačnice će polako opasti ali teško da će to ozbiljno uticati na njihov biznis. U međuvremenu u trgovinskoj banci Biohim neki budan klijent otkrio je defektne novčanice. Tri novčanice od po 100 evra imale su fabrički defekat - odsustvo hologramnog znaka. Prema glavnom blagajniku banke Rumenu Popovu novčanice nisu falš nego samo defektne. Ti su slučajevi relativno retki, mada su u praksi poznati i drugi ovakvi slučajevi. Centralna banka Finske takođe je otkrila 7 defektnih novčanica nominala 500 evra bez hologramnog znaka.

Podupravnik centralne banke Martin Zaimov komentarisao je da nije ništa neobično da među proizvodenih 14 milijardi novčanica bude i nekih defektnih. Ako se desi da čovek naiđe na takvu banknotu jednostavno bi trebalo da je reklamira u BNB i da mu je tamo zamene.za novu.

Nisu preterane ocene da je uvođenje evra prava "valutna revolucija" imajući u vidu da je to prvi primer u svetskoj istoriji kada čitave nacije dobrovoljno odustaju od svog finansijskog suvereniteta. Kako će međutim ova "revolucija" uticati na penzije, plate, životni standard Bugarina, da li će biti problema sa bankarskim sredstvima i računima firme? I kako će uopšte uticati nova valuta na privredu? Sada ova pitanja zaokupljaju Bugare i oni uporno traže odgovor na njih.

Uvođenjem evra ne menja se apsolutno ništa sa tačke gledišta funkcionisanja valutnog borda u Bugarskoj. Bord je vezan za nemačku marku i istovremeno za evro tako da neće biti potrebno da se kurs ponovo fiksira jer se odnos lev - evro dosta odavno kotira. To da kurs nije okrugli broj kao što je bilo sa markom ( 1 lev = 1 DEM) ne bi trebalo da zabrinjava nikoga. Pojava novih novčanica ima jedino psihološki efekat za obične Bugare kojima taj devizni kurs nije bio poznat.

Istina je i to da za sada evro nije jaka valuta u odnosu na američki dolar, zato postpoje strahovanja da bi se mogao i dalje obezvređivati. Eksperti su međutim mišljenja da će evro konsolidovati svoje pozicije. Pitanje je pre psihološke prirode jer dolar ipak postoji već skoro 90 godina, dok je evro star svega tri godine a tek od pre dsetak dana može realno da se vidi.

Očekuje se da ulaskom rezervne valute bugarskog valutnog borda - evra i jačanjem poverenja prema njemu on će postepeno poskupeti prema dolaru. To bi automatski dovelo i do poskupljenja bugarskog leva, smatraju pristalice nove valute.

Prema njihovom razmišljanju bugarski biznis će dobiti u uslovima jedinstvene evropske valute. Evro će dovesti do veće transparentnosti u formiranju cena i smanjenja taksi za tranzakcije. Očekuje se da će evropski investitori pogledati na bugarsku privredu kao na solidnu privredu zbog odsustva valutnog rizika. Trebalo bi da to poveća atraktivnost objekata za privatizaciju.

Nema razloga očekivati da će se evro negativno odraziti na primanja i uopšte na životni standard Bugarina. Špekulacije o nekakvom povećanju cena ili inflatornom šoku su potpuno neosnovane, kategorični su eksperti jer je ipak bugarska privreda u levima a ne u evrima.

Prema predsedniku Bugarske trgovinsko-industrijske komore Božidaru Božinovu biznis će postati transparentniji, a Bugarska će kao turistička zemlja postati atraktivnija. Zahvaljujući evru biće mnogo lakše napraviti poređenje između cena u Bugarskoj i cena u zemljama evrozone.

Bugarska, bez obzira što nije članica EU, je kao privreda dosta jako vezana za zemlje Unije. Negde 60% bugarskog izvoza okrenuto je EU dok je uvoz iz tih zemalja opet negde između 55-60%. Tako da bi evro mogao jedino da stimuliše njene buduće trgovinske odnose sa EU. S druge strane, dodir sa jedinstvenom evropskom valutom povećava samopouzdanje Bugarina koji se svim snagama trudi da pristupi opšteevropskoj porodici. To će se međutim dogoditi tek kada su njegovi džepovi dovoljno puni evra. A bar za sada ova perspektiva je prilično udaljena.

Plamen Kulinski (AIM)