AIM: start



THU, 10 JAN 2002 23:14:03 GMT

Kosovo: Neuspeli izbor predsednika

Priština, 10.01.2002.

Kosovo nema ni predsednika ni Vladu, iako je pravo da osnuje te institucije dobilo 17. novembra na opštim izborima. Tri runde glasanja u periodu od mesec dana (koliko je trajala pauza izmedju dve seanse parlamenta Kosova) nisu obezbedile ''toliko željeni'' koncenzus izmedju albanskih zakonodavaca. Jedini kandidat za funkciju predsednika Kosova, predstavnik Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ibrahim Rugova, nije uspeo da obezbedi ni prostu većinu u trećoj rundi glasanja, odnosno 61 glas, koji bi ga ustoličili na mesto prvog čoveka Kosova. Nakon sednice od 13. decembra, gde je za njega glasalo 49 poslanika, na senasi od 10. januara organizovane su i dve prostale runde. Glasački listići su podeljeni prisutnim poslanicima (118 od ukupno 120) u sali, a predsednik parlamenta Nexhat Daci (LDK) je nakon prebrojavanja glasova saopštio da nisu svi poslanici ''respektovali proceduru glasanja''. U glasačkim kutijama bilo je 80 glasačkih listića, od kojih je 26 bilo nevažećih, i četiri apstinencije. Rugova je dobio samo jedan glas više nego u prvoj rundi. Na desetine novinara svih zajednica ali i van Kosova, umorni od dugog čekanja i uslova u kojima su radili, zbijali su i šale poput ''da ako se ovako nastavi glasanje, Rugovi će biti potrebno još 11 meseci da dobije dovoljan broj glasova kako bi bio izabran za predsednika''.

Kada je već izgledalo da će se nakon neuspelog glasanja u drugom krugu prekinuti sednica, predsednik parlamenta je ponovo stavio na glasanje kandidaturu dr. Rugove, koji je u trećoj rundi dobio samo još jedan glas više (51).

''Na žalost, imamo neke parlamentarne grupe ili partije koje su de facto bojkotovale glasanje. Oni treba da glasaju kao poslanici. Mi treba da se naučimo demokratskom životu, treba da prihvatimo rezultate izbora, treba da idemo napred'', kazao je Rugova nakon glasanja, pritom ne dajući nikakve signale da bi i nakon trećeg neuspešnog kruga glasanja po njega mogao promeniti stav ili partija na čijem je on čelu.

Poslanici ostalih rivalskih partija su izneli da Demokratski savez Kosova treba da promeni kandidata. Bajram Kosumi potredsednik Alijanse za budućnost Kosova (AAK), (koja je predstavljena u kosovskom parlamentu sa osam poslanika) izneo je da se ''i u ovom glasanju pokazalo da kandidat LDK Ibrahim Rugova ne uživa podršku većine u parlamentu Kosova. To nije samo moralni već i proceduralni neuspeh Ibrahima Rugove. On treba da se povuče'', kazao je Kosumi. Arsim Bajrami potpredsedik Demokratske partije Kosova (PDK), (26 poslanika), podvukao je da je ''sadašnja situacija stvorena u parlamentu posledica odbijanja saradnje partije koja je dobila najveći broj glasova, ali ne i potrebnu većinu da sama izabere sve institucije''. Po njemu, ponuda je bila da se izbor predsednika izvši na svečanoj i simboličnoj ceremoniji nakon postignutog koncenzusa za izbor predsednika i premijera. Po Bajramiju ova ponuda je odbijena od strane LDK i da je posledica toga upravo ovakva situacija.

Već pre početka treće sesije, stvari su bile prilično jasne. Nedostatak političkog sporazuma je učinio nemogućim ''pomirenje'' političkih partija i to je postalo jasno i u njihovim nastupima za skupštinskom govornicom koji su u celini bili prožeti patosom. Sabri Hamiti šef parlamentarne grupe LDK je izneo da ''kuca čas velike istine. Narod Kosova očekuje izbor predsednika Kosova, to žele i naši prijatelji'', rekao je Hamiti (stavljajući naglasak na pritisak stranih diplomata koji su danima zahtevali biranje institucija). Medjutim, poslanici političkih rivala u odnosu na LDK su stavili do znanja da neće glasati bez prethodnog sporazuma. Jakup Krasniqi, šef parlamentarne grupe PDK je izjavio da se nakon prekida prethodne seanse (što je ocenio arbitrarnim činom) njegova partija nadala da će partija ''koja ima ključ u rukama'', LDK - preuzeti inicijative, ali da to nije učinila. Muhamet Kelmendi (AAK) je takođe kritikovao LDK da nije preduzeo nikakve korake za postizanje sporazuma sa ostalim velikim albanskim partijama. I ''veliki'' su tako prepustili igru ''malima''. Sabit Rahmani, predstavnik kosovskih Aškalija se izjasnio protiv glasanja pre nego što albanske partije postignu medjusobni sporazum. Skoro identičan stav izneo je i predstavnik Koalicije Vatan Numan Balić koji je ukazao i na brojne dileme. Izmedju ostalog je istakao da su ovakvu situaciju kreirale glavne albanske političke partije te da nije u redu što se manjinske koriste za prevagu ove ili one struje.

''Koalicija Povratak će glasati, ali će glasati kao i prethodnog puta'', rekla je Rada Trajković šef poslaničke ove Koalicije, prethodno iznoseći pozitivne ocene oko razgovora sa Ramushom Haradinajem, Hashimom Thacijem i Ibrahimom Rugovom koji su pokazali spremnost za saradnju i zajedničko rešavanje problema. Medjutim Trajkovićeva je iskoristila priliku i pozvala da se Koalicija povratak prihvati kao jedan od četiri politička subjekta koji je dobio najviše glasova na opštim izborima. Albanske kolege je pozvala da se i ubuduće sastaju i razgovaraju, ali ne u organizaciji medjunarodnih predstavnika na Kosovu, već na sopstvenu inicijativu. Ovo je medju analitičarima prepoznato kao promocija stava jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice koji je u nekoliko navrata pozvao Rugovu na razgovor o problemima i budućnosti Kosova, bez posredništva medjunarodne zajednice...

Medjutim, najglasniji protiv dr. Rugove bio je (jedini) poslanik Narodnog pokreta Kosova Bedrush Collaku, koji je zatražio da se formira Komisija koja bi verifikovala figuru kandidata DSK Ibrahima Rugove, tj., kakva je bila njegova uloga tokom bombardovanja, njegova saradnja sa ratnim krilom, njegove posete tokom rata Beogradu'' (govor koji je propraćen smehom ne samo u skupštinskoj sali). Izgledalo je da je albanske partije kopkala sumnja da je Rugova već postigao neki dogovor sa Koalicijom Povratak, čiji bi glasovi bili više nego dovoljni za njegov izbor u trećoj rundi, te su zato istrajavali na stavu da se ''u slučaju izbora Rugove za predsednika učini transparentnim čijim je glasovima on izabran''... Njihove sumnje izgleda da su posebno podsticane odlukom o izmeni procedure glasanja. Dok su na prethodnoj seansi poslanici prozivani po imenu da glasaju, ovoga puta glasački lističi su im podeljeni s ciljem, kako su to izneli zvaničnici Misije OUN (UNMIK) da ''glasanje bude uistinu tajno i da se ne zna ko je glasao, a ko ne''. Epilog glasanja je ipak raspršio svaku nedoumicu o mogućem sporazumu LDK sa manjinskim partijama.

Bilo kako bilo, treća seansa kosovskog parlamenta samo je naznačila nastavak onoga što već domaći posmatrači karakterišu kao parlamentarnu krizu, a strane diplomate dramom koju treba prevazići. Šef Ureda američke misije na Kosovu Džon Menzis je pozvao kosovske političke snage da pronađu izlaz i izaberu institucije Kosova, uveravajući ih da će američki ured nuditi pomoć za pospešivanje procesa izgradnje tih institucija. Medjutim, on je zaključio da je na kosovskim političkim partijama da preduzmu inicijative i medjusobno se sporazumeju. ''Sada, nakon slobodnih izbora gradjani Kosova ne očekuju od ovog parlamenta odugovlačenja, već početak rada i završetak brojnih poslova koji čekaju Kosovo'', kazao je Menzis dodajući da će SAD podržati legitimu vladu ovog regiona i da će podržati bilo koju osobu koja bude stupila na funkciju predsednika Kosova.

Mnoge nepoznanice i dalje prate proces izgradnje institucija Kosova. Ustavni okvir (dokument koji zamenjuje pravu Ustav) do tančina je predvideo način izgradnje institucija, ali nije predvideo mogućnost da parlament prati ovakav tok rada. Zato, niko sa sigurnošću ne može reći šta će se dogoditi u narednom periodu: da li će se glasanje ponavljati ili se moraju predlagati novi kandidati, iako je portparol UNMIK-a Suzan Manuel dan pre skupštinskog zasedanja izjavila da ne postoje proceduralne i tehničke smetnje da LDK i dalje za svog kandidata ima I. Rugovu. Ustavni okvir takodje nije predvideo šta će se desiti u slučaju nesporazuma. Jedno je sigurno, Kosovom aktuleno niko ne vlada (ako se ne računaju predstavnici medjunarodne zajednice) i ono će u dogledno vreme nastaviti da živi u institucionalnom i pravnom vakuumu. Da li će se ovaj vakuum iskoristiti od strane političkih partija za oživljavanje ''mrtvog'' procesa razgovora, ostaje da se vidi. LDK je ponudio svojim političkim rivalima pet od ukupno sedam ministarstava koliko pripada albanskim partijama, kao i dva mesta zamenika premijera i potpredsednika Skupštine. Ovi poslednji, pak, zahtevaju podelu vlasti. Najveća neslaganja su izbila zbog funkcije predsednika Vlade, za koju je zainteresovana Thacijeva PDK. Identična situacija je bila i pre mesec dana...

AIM Priština, Besnik BALA