AIM: start



WED, 09 JAN 2002 02:48:31 GMT

Politička ubistva još nerazjašnjena

Ubice poznate, dokaza nema

"Kod slučaja Ćuruvija zaista smo u fazi proveravanja onih poslednjih detalja imajući u vidu, da su neki od aktera tih dogadjaja mrtvi. Nažalost, kod slučaja Stambolić situacija je nepromenjena i mislim da smo tu žrtve ona četiri meseca demokratskog trovlašća i 'statusa kvo' izmedju 5. oktobra i republičkih izbora, koji su iskorišćeni za brisanje ono malo tragova koji su ostali iza ovog zločina", zaključio je u svom obraćanju na kraju 2001. Dušan Mihajlović, prvi srpski policajac.

AIM, Beograd, 9.1.2002.

Znamo ko su ubice, ali nemamo dokaza. Srpski ministar policije Dušan Mihajlović, ponovio je ovu rečenicu najmanje pet puta od kada se ustoličio na funkciju glavnog "šerifa", pravdajući se za "status kvo" oko pitanja nerazjašnjenih zločina zaostalih još iz Miloševićevog vremena. Rešavanje slučajeva ubistva vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije, otmice bivšeg prvog čoveka Srbije Ivana Stambolića i zločina na Ibarskoj magistrali bili su sastavni deo svih predizbornih obećanja DOS-a, jer su izazvali veliku medijsku pažnju. Danas, godinu dana od postavljenja Mihajlovića za ministra, slučajevi Ćuruvija i Stambolić još uvek su misterija za javnost, dok je Ibarska magistrala za policajce navodno rešena, sudjenje traje, ali ni tu ništa nije do kraja obelodanjeno.

"Ono do čega smo došli jasno pokazuje da su ova tri slučaja politički zločini, ili zločini sa političkom pozadinom u čijoj realizaciji su učestvovali pripadnici Resora državne bezebednosti. Kod slučaja Ćuruvija zaista smo u fazi proveravanja onih poslednjih detalja imajući u vidu, da su neki od aktera tih dogadjaja mrtvi i ne bismo želei da napravimo ni najmanju grešku. Nažalost, kod slučaja Stambolić situacija je nepromenjena i mislim da smo tu žrtve ona četiri meseca demokratskog trovlašća i "statusa kvo" izmedju 5. oktobra i republičkih izbora, koji su iskorišćeni za brisanje ono malo tragova koji su ostali iza ovog zločina", zaključio je u svom obraćanju na kraju 2001. prvi srpski policajac.

Mihajlovićeva retorika, ne razlikuje se mnogo od one koju su koristili njegovi prethodnici iz doba Miloševi?a. I oni su pričali o nedostatku dokaza, da sve znaju, ali neće da kažu, podsećali su, kao i ovi sadašnji, da do danas nije rešeno ubistvo Džona Kenedija i Ulofa Palmea, pa što bi mi bili bolji.

Sadašnji ministar ima još problema. " Navedite mi jedno veliko organizovano ubistvo koje je policija rešila od 5. oktobra naovamo. Ista je stvar kao i ranije, hvataju se samo zločinci koji se sami predaju ili nekim čudom ostanu na licu mesta duže nego što je potrebno", objašnjava Dobrivoje Radovanović, direktor Kriminološkog instituta iz Beograda. Neefikasnost srpske policije u aktuelnim slučajevima, podgreva tezu da sadašnja garnitura ume samo lepo da priča i mistifikuje stvari, kako bi dobila na vremenu, jer nisu rešili niti jedno mafijaško ubistvo u Beogradu od 5. oktobra, a da se ne govori o zločinima iz prethodnog desetogodišnjeg perioda, kada je ubijeno stotine kriminalaca i par visokih državnih funkcionera.

Tako i teorija o poznatim ubicama, i nemanju dokaza pada u vodu. Iskusni policajci kažu da oni pri istragama dodju do mnogo takozvanih operativnih saznanja o mogućim izvršiocima, ali pre nego što slože kockice i prikupe uverljive dokaze ili svedočenja, ne pričaju okolo da je slučaj rešen. "Dok nemaš dokaz, ti i ne znaš ko su ubice, jer da znaš, dokazao bi", pričaju oni.

Nije trebalo puno pameti pa slučajeve Ćuruvija i Stambolić proglasiti zločinima sa političkom pozadinom, u kojima se oseća rukopis DB-a. To je bila pretpostavka svih novinara koji su o tome pisali kada su se desila. Osim zapisnika tajne policije o pra?enju Ćuruvije na dan likvidacije, do sada ni nova vlast ni policija nisu saopštili ništa novo, izuzev što su objavili foto-robot jednog od ubica. Za sad bez uspeha traje identifikacija te suvonjave kreature sa orlovskim nosom. Opravdano se sumnja da su izvršioci mrtvi, ali to može biti samo maska za što lakše rešavanje - optužiti nekog pokojnog kriminalca i slučaj ide ad akta. Ključ je u otkrivanju nalogodavaca, što predstavlja teži deo istrage. Naime, iako je sudjenje ubicama Željka Ražanatovića Arkana još u oktobru završeno, javnost je ostala uskraćena za glavno pitanje - koji su im bili motivi, i ko je naručilac. Isto je i sa sudjenjem za zločin na Ibarskoj magistrali. Priznanje dvojice saradnika DB-a koji su se policiji sami javili, da ih je u akciju poslao Rade Marković, bivši šef tajne policije, ovaj je demantovao, a onda su i oni odustali od prvobitnih izjava. Mada zastarelo srpsko pravosudje dopušta usmena svedočenja kao dokaz, ovaj sistem "rekla-kazala" može biti mač sa dve oštrice, ako nemate u rukama nešto opipljivije. Posebno u momentu kada policija želi da po svaku cenu povrati ugled rasvetljavanjem najtežih zločina iz "bogate zaostavštine". Tada može doći do kobnih grešaka, a i u javnosti ostaje gorak ukus. Mnogo je bolje kad nekog uhapsite i osudite na osnovu bilo čega "čvršćeg"- trake, video zapisa, DNK profila, otisaka, nekompromitovanih svedoka.

Nedostatak institucija nagodbe sa sudom i zaštićenog svedoka u srpskom pravosudju umnogome otežava stvari u ovim slučajevima. A i teško je verovati, kažu poznavaoci policije, da je DB dozvolio sebi da ostavi neki amaterski trag, ako je učestvovao u nekom od zločina.

Brzopletost pod pritiskom medija nove garniture u MUP-u Srbije već je postala tolika, da su sebi dozvolili ne samo intrigantne izjave, već i prilično smešne rasprave. Kada je jedan beogradski novinar pitao ministra zašto u saopštenju o leševima kosovskih Albanaca iz hladnjače piše da su ih preuzela "neidentifikovana službena lica", on je bio ljut: "Zaposlićemo vas, pa vi to istražite". Naravno, nije znao da odgovori - otkud znaju da su lica službena, ako ih nisu identifikovali.

U tom pravcu mogu se tumačiti i izjave "o dokazima i NN ubicama". Ko veruje ministru, čekaće mirno rasplet. Ko ne veruje uvek će ponavljati staro pravilo kriminalistike – ako zločin ne rešite za sedam dana, šanse su 50 posto. Ako ne rešite dve nedelje šanse su 90 posto. Ako ne rešite mesec dana, šanse za rasvetljavanje su nikave. Osim ako na trag ne natrčite sasvim slučajno. Uostalom, u Srbiji je i ovako sve slučajnost.

Dragoljub Petrović (AIM)