AIM: start



TUE, 08 JAN 2002 01:20:38 GMT

Načelnik Generalštaba VJ navodno pod istaragom Tribunala

Vojnici uz Pavkovića

"Kada se proziva da je ratni komandant Treće armije počinio nekakve zločine na Kosmetu, onda je to kao da su te zločine učinili i svi borci Armije, njih 130.000. Pozivanje na komandnu odgovornost podrazumeva kolektivnu odgovornost što je pravno nekorektno", saopštila je Treća armija

AIM, Beograd, 8.1.2002.

Pavković to smo svi mi - mogla bi da glasi reakcija pripadnika Treće armije, makar onih koji su jasno i dosta glasno komentarisali vesti iz Haga da je protiv ratnog komandanta Treće armije i načelnika Generalštaba VJ generala Nebojše Pavkovića pokrenuta istraga. "Pripadnici sadašnjeg sastava Treće armije posebno Prištinskog korpusa pokretanje istrage protiv svog ratnog komandanta doživljavaju kao optužbu protiv sebe, za heroizam koji su ispoljili braneći državne medje na Paštriku i Košarama i za obezbedjivanje mira i vraćanje državnog i nacionalnog dostojanstva na jugu Srbije", ocenila je komanda Treće armije.

"Kada se proziva da je ratni komandant Treće armije počinio nekakve zločine na Kosmetu, onda je to kao da su te zločine učinili i svi borci Armije , njih 130.000. Pozivanje na komandnu odgovornost podrazumeva kolektivnu odgovornost što je pravno nekorektno", saopštila je Treća amrija uz opasku da istraga za zločine može da se vodi isklju?ivo za pojedinačnu odgovornost. Iako princip komandne odgovornosti u potpunosti odgovara kada su u pitanju nekadašnji komandanti Oslobodila?ke vojske Kosova, na primeru srpskih vojnih komandanata komandna odgovornst se naprasno isključuje kao dokaz krivice, jer "tako nešto ne postoji u domaćem zakonodavstvu".

"Ne znam da li je najava o istragama u Hagu protiv pripadnika VJ hajka, politika ili opravdanje za nevidjenu agresiju protiv naše zemlje 1999. godine. Lično nisam očekivao da će se voditi istrage protiv pripadnika Treće armije jer znam šta smo sve radili tokom rata", tvrdi ratni komandant Prištinskog korpusa general Vladimir Lazarević. Ističući ponos za sve što je Treća armije uradila na Kosovu, Lazarević objašnjava da vojniku pod komandom generala Pavkovića princip vojničke efikasnosti nikada nije bio iznad principa humanosti i etike. "Tokom 1999. godine više stotina albanskih terorista bilo je zarobljeno u sukobima ali ni jedan nije likvidiran već su svi predati nadležnim državnim organima. Ako je nekome bilo do etničkog čišćenja niko od njih ne bi dočekao svetlost dana", slikovito objašnjava Lazarević.

I sam jedan od onih iz VJ za koje je Hag zainteresovan, Lazarević, zaključuje da pripadnici Treće armije sa velikim ogorčenjem reaguju na pasivnost, a od dela zvaničnih državnih organa i na podgrevanje napada na Treću armiju i Prištinski korpus za navodne zločine na Kosmetu".

Čelnici Treće armije ne propuštaju priliku da na svakoj konferenciji za novinare javnost upoznaju sa gomilom pisama koja svakodnevno stižu od boraca Treće armije, boraca svih ratova, organizacija vojnih starešina i drugih udruženja koji "sa ogorčenjem reaguju na optužbe protiv Pavkovića i generala policije Sretena Lukića". Argument VJ je da je brinula o ratnom parvu na Kosovu. Stotine optužnica podignutih protiv svojih pripadnika čelnici vojske nikada ne pominju. U tim optužnicama zapravo je veoma mali broj optuženih za najteža krivična dela. Ni sama činjenica da je protiv pripadnika VJ podignuto preko 200 optužnica pred ratnim vojnim sudovima ne govori previše o nameri VJ da kazni one koji nisu poštovali medjunarodne norme ratovanja.

Podizanje optužnice svakako da ne mora da znači i da su krivice dokazane, o cemu govore i brojni postupci koji su obustavljeni zbog nedostatka dokaza ili nedostupnosti svedoka sa Kosova.

I niški vojni sud pronašao je solomonsko rešenje te se proglasio nenadležnim nakon što je ukinuto ratno stanje, pa je slučajeve vojnih obveznika jednostavno prosledio ionako pretrpanim civilnim sudovima.

Dok pripadnici VJ, po oceni generala Vladimira Lazarevića, stiču blagi utisak da ih je država ostavila na cedilu, srpski policajci ne moraju da brinu, bar za sada, da će ih Srbija pustiti niz vodu pravo do Haga. "Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) mora da zaštiti svoje radnike kada su ugroženi. Objavljivanje spiska je znatno uznemirilo policajce i da li će oni da zatraže pravnu zaštitu, to je njihova stvar ali stav MUP je da im se pruži zaštita", tvrdi načelnik niške policije Radisav Gvozdenović povodom tužbi 13 niških policajaca protiv glavnog i odgovornog urednika "Blica" Veselina Simonovića zbog objavljivanja spiska sa imenima 362 policajaca za koje je navodno zainteresovan Haški tribunal, a koji je prethodno objavio magazin "Reporter". Iako Gvozdenović negira da je na odluku niških policajaca uticao bilo ko iz MUP-a, njegov stariji kolega i savezni ministar policije Zoran Živkovi? tvrdi da "zna da je MUP Srbije ohrabrio one koji misle da tužbom treba da zaštite integritet ličnosti".

Uživali podršku države ili ne, nekadašnji ratnici iz ratova širom bivše Jugoslavije mogu jedino da se nadaju da neće završiti u Hagu sve dok deo pomoći ili podrške iz sveta ne bude zaustavljen jednim glasom protiv, onih koji su nezadovoljni "tempom i kvalitetom saradnje sa Tribunalom u Hagu".

Nakon toga neko će ostati neobavešten, neko će se skrivati iza Statuta suda u Hagu, neki će čekati ljude sa crvenim beretkama na ulici, a ratnici će verovatno praviti društvo svom nekadašnjem vrhovnom komandantu. Obični gradjani u čitavoj priči moći će da ocenjuju da li su taoci nekog "hrabrog komandanta" kome je domaći sud miliji od Haškog ili taoci politike onih koji svoj rejting popravljaju preko Haga.

Zoran Kosanović (AIM)