AIM: start



THU, 20 DEC 2001 14:41:40 GMT

Vestacki "lov u mutnom"

Malo je ko ocekivao da ce nemacka marka, decenijama evrovaluta broj jedan u Makedoniji, na desetak dana pre odlaska u istoriju, spasti na tako niske grane i izazvati turbulencije na trzistu. Marku ovde sada niko nece. Oni koji je jos imaju, u vrecama ili manjim kolicinama, ne mogu da je zamene za kes novac druge vrste, jer su gramzivi dileri izazvali vestacku nestasicu denara. Najavljena mogucnost pojave falsifikovanih eura i onako prisutnu neizvesnost u zemlji cini jos vecom.

AIM Skopje, 20.12. 2001

Posve neocekivano, na samo desetak dana pre odlaska nemacke marke sa javne scene u istoriju, u Makedoniji se pojavili problemi. Guzve i dugi redovi na salterima poslovnih banka. Privatne menjacnice takoreci prazne. Ljudi cak u platnenim vrecama donose kes novcanice raznih velicina koje su do sada cuvali na svoj nacin i zbunjuju nadlezne. Znali su da kod gradjana ima dosta deviza, ali su ipak ovom pojavom iznenadjeni. Tvrde da su sve neophodne pripreme za zamenu marke novom evropskom valutom eurom obavili kvalitetno i na vreme i da nema nikakvih razloga za paniku. Eura ce, kada dodje vreme, od Nove godine, biti u dovoljnim kolicinama. Koliko i da li su nove novcanivce vec stigle u zemlju je ovde drzavna tajna. Iz bezbednosnih razloga.

Ono sto zbunjuje gradjane je to sto "njeno visocanstvo DM" ovde vise ne otkupljuje niko. Svoju nekada najtrazeniju i najcenjeniju valutu koju su brizljivo cuvali "za crne dane" moraju da deponiraju na knjizice kao stedni ulog, jer samo na taj nacin mogu da je bez provizije zamene za eura. Mnogi bi inace, iz razumljivih razloga i nepoverenja, a i licne sigurnosti radi, svoju ustedjevinu hteli pretvoriti u razne vrste dolara, svajcarskih franaka ili funti. Medjutim, posto su, navodno, zakasnili, sreca im je okrenula ledja. Na makedonskom trzistu novca zadnjih dana decembra 2001 godine vlada nestasica ne samo trazenih konvertibilnih valuta, vec i domace nacionalne- denara!

Usled toga se registruju pojave za koje se mirne duse moze reci da su dostojni Ginisa. Verovali ili ne, radnicu u Makedoniji zaposleni u privatnom sektoru su od svojih gazda poslednje isplacene plate primili u markama! Cesta je i pojava da trgovci u prodavnicama kusur musterijama vracaju u nemackoj valuti "na umiranju". Da li je u pitanju pogresna procena nadleznih drzavnih institucija, ili vestacki lov u mutnom u reziji domacih dilera deviza za gradjane nije najvaznije. Bitno je i mnogo im smeta to sto upravo oni, ni krivi ni duzni, oped placaju ceh necijih manipulacija!

Guverner Narodne banke Makedonije Ljube Trpeski, posredstvom elektronskih i pisanih medija, uverava gradjane da nemaju razloga za brigu, jer ce registrovane anomalije ubrzo nestati. Kategoricno izjavljuje da ce od prvog januara 2002 godine biti dovoljno eura, kao i drugih trazenih konvertibilnih valuta za sve zainteresovane. Makedonski bankari, kaze guverner, odlicno saradjuju sa svojim kolegama u Evropi. Sakupljene nemacke marke redovno isporucuju tamo gde treba, a vecinu stednih uloga gradjana ne cuvaju kod kuce, vec na racunima uglednih banaka u inostranstvu. Izazvana kriza na trzistu novca je, prema oceni glavnog drzavnog bankara, vestacka. Glavni argument je cinjenica da poslednih deset godina u zemlji nije bilo toliko kes novca u opticaju kao sada. Krivicu prebacuje na privatne menjacnice koje kalkuliraju sa kursom marke. Spao je na najnize grane, cak ispod trideset denara za marku, sto je logicna posledica povecane ponude i smanjene potraznje. To za privatne dilere znaci cisti, dvostruki gubitak.

Na optuzbe guvernera vlasnici menjacnica odgovaraju tvrdnjom da je nestasica nacionalne valute posve realna, jer je otkup marke zadnjih nekoliko meseci povecan 100%. Navode podatke da su, unazad dva meseca, otkupljivali po oko 50 hiljada DM dnevno. Sada dnevni otkup iznosi vise od sto hiljada. Njihova "biznis logika" je tesko prihvatljiva, ako se uzme u obzir cinjenica da gradjani ne traze samo denare, vec ih mnogo vise zanimaju ostale zive inostrane valute, kao i to da problema te vrste nemaju komercijalne banke koje, takodje, rade turbo u odnosu na prethodni period.

I dok se bankari utrkuju ko ce privuci vise stedisa i zadrzati njihove uloge duze, i nude, ovde do sada ne pojmljive usluge i benificije, kao na primer visoke kamate koje se isplacuju unapred, dotle privatni devizni dileri i dalje "pevaju svoju pesmu". Namerno i laicima je jasno, ne otkupljuju marke, a cuvaju denare. Nakon Nove godine ce kupiti eura, pa ce ih klijentima prodavati uz proviziju i tako ostvariti bolji profit! Stavri postaju jasnije ako se zna da menjacnice u Makedoniji, zakonski poput komercijalnih banaka, ne mogu narucivati devize iz trezora Centralne banke, vec ih, kako i ostali gradjani, moraju kupovati na salterima. Finta je, dakle, u izbegavanju placanja provizije!

Igre ovakve vrste u Makedoniju nisu novost. Naprotiv, reklo bi se, a to potvrdjuje i novonastala situcaija, postaju stalna praksa kada se bilo sta krupno u zemlji dogadja, bilo na politickom, ili ekonomskom planu.

Povecanju nervoze i neizvesnosti je znatno doprinelo upozorenje Europola o aktivnostima raznih kriminalaca koji su, navodno, vec pripremili velike kolicine falsifikovanih eura i teren u Makedoniji i na Kosovu za njihov plasman. Pozivajuci se na strane obavestajce novine su prenele da ce Makedonija nakon novogodisnjih i bozicnih praznika naprosto biti preplavljena falsifikovanim banknotama od100 i 200 eura, i to veoma kvalitetnim.

Makedonska policija, posredstvom portparopla, je ovakve informacije ekspresno demantovala. Vasko Sotarov kaze da se s povecanom pozornoscu prati sve sto se u zemlji dogadja i istice da za sada nema saznanja da domaci sverceri poseduju bilo kakve banknote nove evro valute.To medjutim ne znaci, podvlaci, da falsifikovana eura kasnije nece biti uvezena. Stoga je makedonska policija povecala budnost pripadnika na svim granicnim prelazima i patrola u unutrasnjosti zemlje.

I bankari su ubedjeni da u Makedoniji nema para da bi se organizovalo i sprovelo falsifikovanje nove evropske valute. Ekonomska moc gradjana ni izdaleka nije tako velika da bi se mogla kupiti skupa hartija i masine za takvu izuzetno slozenu operaciju. Pogotovo sto je euro, kako se tvrdi, da sada najbolje izradjena valuta u svetu, sa mnogo posve specificnih zastitnih elemenata koji su poznati siroj javnosti i mogu se lako prepoznati. Ipak, sigurnosti radi, jer se na Balkanu nikada ne zna sta se sve moze zaista dogoditi, upozoravaju gradjane da eura kupuju iskljucivo u bankama. Zaposleni u njima, to se posebno podvlaci, poseduju specijalne aparate da utvrdjivanje identiteta svih novcanica. Gospodja Jadranka Mrsic, direktor Sektora za likvidnost i trezor u Komercijalnoj banci, jednoj od najvecih u zemlji, kaze da su svi bankarski sluzbenici u Makedoniji licno dobro obuceni cak i za i rucno prepoznavanje falsifikata, te da su podaci sa objasnjenjima zastitnih znakova instalirani u sve kompjutere na bankarskim salterima. Strucnjaci u bankarskim krugovima su jedinstveni u kanstataciji da falsifikovana eura ne mogu doci u banke i da pretnja te vrse dolazi iskljucivo iz menjacnica i od ulicnih dilera.

No, to ce pokazati dani koji dolaze. Zbog svega navedenog, gradjani Makedonije se sa svojom decenijama omiljenom nemackom markom, za koju je inace vezana i nacionalna valuta, oprastaju gorko, uz onaj poznati refren: "Bila je tako lepa". Sasvim sigurno ce je pamtiti i spominjati jos dugo dok se budu navikavali na novu evropsku valutu euro koje ocekuju nestrpljivo i sa izvesnim podozrenjem.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA