AIM: start



SUN, 16 DEC 2001 20:31:44 GMT

Da li distrikt Brčko podriva budžet entiteta?

Banjaluka, 16. Decembar 2001. (AIM)

Zvaničnici Republike Srpske (RS) optužili su distrikt Brčko da 'šteti razvoju BiH' (premijer Mladen Ivanić), te da je u poslednjih godinu I po dana izveo 'finansijski udar na RS veći od 50 miliona konvertibilnih maraka'(ministar finansija Milenko Vračar).

Mali verbalni rat počeo je prije mjesec dana, a optužbe se za sada razmjenjuju u javnim istupima zvaničnika I saopštenjima za javnost, iz kojih nije posve jasno u čemu je problem I da li on zaista postoji.

Kuriozitet cijele priče jeste činjenica da je optužba na račun distrikta Brčko došla iz kancelarije direktora Transparensi interacional za BiH Borisa Divjaka, koji je istovremeno član antikorupcionog tima, koji je formirao predsjednik RS. Naime, Divjak je polovinom prošlog mjeseca optužio distrikt Brčko da uvozi onoliko energenata koliko uvoze oba entiteta u BiH, te da tako uvezena nafta ne završava u distriktu. >Na taj način Brčko ne samo da šteti razvoju BiH, nego košta dvostruko sve poreske obveznike u oba entiteta, pošto moraju namirivati budžet Distrikta iz budžeta entiteta<, izjavi je Divjak za banjolučke 'Nezavisne novine'.

Odmah sutradan oglasilo se na gotovo identičan način saopštenjem za javnost Ministarstvo trgovine u Vladi RS. Neki medijski analitičari vidjeli su u ovoj 'koincidenciji' dokaz da je Divjak u službi 'nekih centara političke moći' u RS, koji ga koriste za napade na zvaničnike međunarodne zajednice. Kao dodatni argument uzimali su nedavno istraživanje Transparensi internacional o korumpiranosti međunarodnih organizacija u BiH, koje je Divjak gromoglasno najavljivao, a koje se završilo nejasnim I paušalnim procjenama.

Divjaku je prilično žestoko odgovoreno iz kancelarije supervizora, ali se priča o podrivanju budžeta entiteta valjala poput snježne lavine. Premijer RS Mladen Ivanić ustvrdio je da se Brčko nameće kao treći entitet, koji kreira svoje zakone. >Naše je mišljenje, I na tome ćemo stajati, da Brčko mo že samo ili da primjenjuje usaglašene zakone, ili da bira između zakona dva entiteta one koje smatra za sebe povoljnijim<, kaže Ivanić. Ivanića su argumentima podržavali njegovi ministri. Ministar finansija Milenko Vračar tvrdio je da se od aprila prošle godine carinska sredstva od roba uvezenih preko Brčkog usmjeravaju na račun Distrikta, bez obzira gdje roba završava, te da na taj način izvorna sredstva RS I Federacije BiH završavaju u kasi Brčkog.

Kancelarija Visokog predstavnika (OHR) u Brčkom demantovala je tvrdnje zvaničnika RS. Istina, OHR priznaje da je u poslednje vrijeme na međunarodnom graničnom prelazu u Brčkom znatno povećan promet I da većinu čini gorivo. >U potpunosti je zakonito da uvoznici uvoze gorivo I drugu robu preko Brčkog I prodaju širom Bosne. To je koncept jedinstvenog ekonomskog prostora<, stoji u saopštenju za javnost Kancelarije OHR u Brčkom.

Ono što OHR ne navodi, a što objašnjava povećan uvoz preko graničnog prelaza Brčko, jeste činjenica da je ovaj granični prelaz za Federaciju BiH najbliži Mađarskoj I SR Jugoslaviji, a osim toga, najmanje je opterećen putničkim saobraćajem. Uvoznici tvrde da su na ovom prelazu najbrže granične procedure I da su manje gužve nego na ostalim prelazima.

Odgovarajući na optužbe da izvorna carinska sredstva entiteta završavaju u kasi distrikta, OHR odgovara da je BiH jedinstvena carinska teritorija I da svaki uvoznik ima pravo da uđe I plati carinske dažbine gdje god to želi. >U prosjeku polovina kamiona koji uđu u Brčko opredjeljuju se za konačno carinjenje u RS. U takvim slučajevima RS zadržava I carinske dažbine I akcize<, tvrdi OHR I podsjeća da je Carinska uprava RS u februaru 2000. godine sklopila sa distriktom Brčko prelazni sporazum, a u avgustu ove godine potpisala I ugovor, po kome se RS složila da sve carinske dažbine koje se prikupe u Brčkom I ostaju u Brčkom. Ovakav način prikupljanja carinskih obaveza regulisan je I Zakonom o carinskoj politici BiH I Statutom Brčko distrikta.

OHR, dalje, tvrdi da Brčko ni u kom slučaju ne oduzima novac od RS, te da vlada Brčko distrikta nikada nije tražila finansijsku pomoć iz budžet entiteta, iako ima to pravo. >Zapravo, distrikt neposredno I posredo pruža finansijsku podršku entitetima<, kaže se u saopštenju za javnost OHR-a I navodi da distrikt daje najmanje 12 miliona KM godišnje entitetskim fondovima penzijskog osiguranja I oslobođa sisteme zdravstvene zaštite entiteta troškova zdravstvene zaštite za više od 80 hiljada stanovnika distrikta. Osim toga, distrikt obezbjeđuje plate I doprinose za 7o službenika I plaća RS 7 posto carinskih prihoda naplaćenih u Brčkom na ime operativnih troškova, te snosi dugove koje institucije RS nisu izmirile prema distriktu. Od ovih dugovanja, OHR navodi sumu od 10 miliona KM, koju distriktu duguje banjolučka 'Kristal banka'.

OHR nije propustio da odgovori na negodovanje premijera Ivanića zbog toga što distrikt 'kreira svoje zakone'. >Prema Konačnoj odluci (Arbitražna odluka o Brčkom, pri.a.), Brčko distrikt ima pravo I obavezu da izradi vlastite nove zakone, odnosno da uskladi zakone entiteta. U slučajevima kada se entiteti ne mogu složiti oko određenog zakona, kao što je trenutno slučaj sa obrazovanjem, distrikt mora sam djelovati<, navodi se u saopštenju OHR-a.

Nakom prvobitnih načelnih optužbi distrikta, zvaničnici RS su na kraju prešli na činjenice. Prvo su tvrdili da se u Brčko uvozi ogromna količina lož-ulja, koje potom švercerskim kanalima završava u RS, a potom su optužili distrikt za manje cijene goriva I mogućnost odgođenog plaćanja carine, što smatraju nezakonitom privilegijom koja šteti njihovim interesima. OHR ove činjernice nije osporio, ali je vrlo jasno obrazložio da su cijene goriva u RS postale veće od onih u Brčkom nakon što je RS uvela dvostruko oporezivanje akciznih roba I monopol na distribuciju goriva. Što se tiče odgode plaćanja carinskih obaveza, OHR tvrdi da takvu mogućnost pruža Zakon o carinskoj politici BiH, da se takva mogućnost koristi širom Evrope I da to može da koristi I RS.

Činjenice oko uvoza lož-ulja, OHR ilustruje brojkom od 39.051.576 litara, uvezenih od 1.januara do 30. Novembra ove godine I ukupno 119.308.721 litar uvezen preko graničnih prelaza Federacije BiH. >Sve dok se uvoznik pridržava zakona on je slobodan da uvozi koliko želi kroz granični prelaz koji sam izabere. Carine I akcize su iste na svim graničnim prelazima. Prema ideji o jedinstvenom ekonomskom prostoru, treba mu biti omogućeno da svoj proizvod prodaje bilo gdje u BiH gdje ima kupca<, odgovara OHR, podsjećajući da problem uvoza lož-ulja I njegova kasnija prodaja kao dizel goriva predstavlja problem neefikasne interne kontrole, koji postoji u BiH od 1996. Godine.

Po svemu sudeći, optužbe na račun distrikta uslijedile su nakon loših efekata odluke vlade RS da uvoz lož-ulja prebaci na režim dozvola. Jedan broj privatnih firmi, koje su se bavile uvozom naftnih derivata, zatražio je nakon poslednjih odluka vlade RS, intervenciju OHR-a, tvrdeći da je vlada uvela monopol na uvoz lož-ulja za firme koje su pod kontrolom vladajućih političkih partija. Očigledno je jedan broj uvoznika, kojima je uskraćena dozvola uvoza, pronašao legalne mehanizme za uvoz naftnih derivata preko distrikta.

Spor pokazuje da je u složenoj strukturi BiH potrebno usaglašavati ekonomsku I fiskalnu politiku, a odluke donositi sa mnogo više opreza. Umjesto sporenja I beskonačnog optuživanja, bilo bi dobro da entiteti napokon usaglase carinske propise I mehanizme oporezivanja, ali I da se pomire sa činjenicom da jedinstven ekonomski prostor podrazumijeva slobodu izbora graničnog prelaza I mjesta carinjenja robe.

Branko Perić (AIM)