AIM: start



SUN, 16 DEC 2001 16:01:40 GMT

Najveće srpske banke pred likvidacijom

Jedna riba za hiljadu bankara

Beobanka, Beogradska banka, Jugobanka, Investbanka i Vojvođanska banka u gubitku od 8,7 milijardi DM.Do sada je 19 banaka ugašeno,18 su se spojile, tako da je od 83 ostalo 53 banke,a guverner NBJ Mladjan Dinkić kaže da Srbiji ne treba više od 30 banaka. Guverner je javno obećao Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) da će do juna sledeće godine 99 odsto reforme banaka biti završeno

AIM, Beograd,16.12.2001.

Guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić baš nema talenta za diplomatiju .Prvo, nije hteo da se rukuje sa delegacijom sindikata finansijskih organizacija, pristiglih kod njega u ime radnika u propalim bankama, koji su za to vreme protestovali ispod prozora NBJ. Potom, nije hteo da im kaže da li će četiri najveće (i najviše propale) srpske banke biti zatvorene, ili sanirane. Reč je o Beobanci, Jugobanci, Investbanci i Beogradskoj banci. "Ja znam, Narodna banka zna, Vlada Srbije zna šta će sa tim bankama biti, ali neću da vam kažem pre proleća", odgovorio im je guverner, prema svedočenju Milana Alempijevića, predsednika Samostalnog sindikata radnika banaka.

Nekoliko stotina, od deset hiljada radnika četiri pomenute banke, koji mogu ostati bez posla ako sanacija ne uspe, ali i radnici JIK banke koja je godinama unazad klinički mrtva, protestovali su na ulicama Beograda i tražili od guvernera Dinkića da njihove banke ne likvidira. Oni kao glavne krivce za svoju propast vide strane banke koje su došle i imaju, prema njihovim rečima, "povlašćen položaj u odnosu na domaće banke koje su ovu zemlju izgradile". Od guvernera radnici traže da im omogući da nastave rad i da im pomogne da naplate potraživanja od (takođe propalih) preduzeća.

"Protest radnika u bankama je totalni apsurd", prokomentarisao je Dinkić ovu pojavu. "Nigde u svetu ne postoji protest bankarskih radnika. To je po definiciji profitabilna delatnost. Ako banka u svetu ostvaruje profit ona radi, ako ne ostvaruje, ona se zatvara i tu nema dileme. Ovi radnici trebalo bi da pitaju ostale građane Srbije da li su spremni da za njihova radna mesta izdvoje 5,3 milijarde maraka. Centralna banka obezbedila je 350 miliona maraka i više od toga nije moguće naći za sanaciju banaka" tvrdi Dinkić.

Poznati ekonomista Ljubomir Madžar, sadašnji rektor Univerziteta "Braća Karić", a nekadašnji Dinkićev mentor, tvrdi da je pokušaj da se banke saniraju sa 350 miliona maraka ravan pokušaju da se "nahrani hiljadu hrišćana jednom ribom". Guverner Mlađan Dinkić naravno, nije u stanju da od banaka i dalje pravi socijalne ustanove za zbrinjavanje radnika koji već deset godina nemaju posla. Za socijalni program zbrinjavanja ovih radnika iduće godine biće potrošeno 50 miliona maraka. Predviđene su tri mogućnosti: da prekobrojni odu na biro rada uz nadoknadu, da odu na prekvalifikaciju uz nadoknadu, ili da dobiju otpremninu od oko 5.000 DM i raskinu radni odnos. "Ko će mene ovako matorog da primi i u šta da se prekvalifikujem – da li ću sad da šijem pantalone, ili da krečim po kućama. Ja znam da radim u banci, 30 godina samo to radim", prokomentarisao je, sav očajan, jedan od bankarskih službenika u protestu. Posla nema, to priznaje, ali smatra da to nije njegov problem – njegovo je, kaže, da radi, a država neka mu obezbedi posao. Ideja da se lično pobrine za svoju sudbinu nije mu bliska, a nove okolnosti ne idu mu na ruku. Guverner je najavio i dalje oštre mere prema bankarskom sistemu u Srbiji.

Poslovne banke u Srbiji prinuđene su da se navikavaju na sasvim novu poslovnu filozofiju – moraju da žive isključivo od svoje zarade. Do sada je NBJ odobravala kredite iz primarne emisije bankama, one su te kredite prosleđivale preduzećima (uz prethodnu podelu plata svojim radnicima), a ova su, opet, od tog novca isto delila plate, bez ikakve namere da novac vrate. Kamate su pripisivane glavnici, dug se naduvao kao balon, a banke su faktički knjižile gubitke zbog nenaplativih potraživanja.

Ove godine, NBJ poslovnim bankama nije odobrila ni jedan dinar kredita. Tako su one praktično prepuštene same sebi. One koje to izdrže opstaće, a koje ne uspeju idu pod led, jer inače samo i dalje gomilaju gubitke. Zato će četiri najveće banke biti ugašene, ako se utvrdi da je trošak likvidacije manji od troška sanacije. Ovde se radnici, zapravo, bez razloga i ljute i uzdaju u guvernera Dinkića. Sve i da hoće, on ne može banke koje ne ispune uslove održati u životu, jer je to jedan od sasvim jasnih naloga MMF-a, ako država hoće da na proleće sklopi novi stend-baj aranžman.

Guverner Dinkić je, uostalom, u godišnjem izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) dobio čistu jedinicu zbog sporog raščišćavanja bankarskog sistema. Guverner im je javno obećao da će do juna sledeće godine (kad se inače prave izveštaji) 99 odsto reforme banaka biti završeno i da će on jedinicu popraviti. Tu, dakle, milosti nema i to nema veze sa guvernerom – on je državni službenik koji mora voditi državnu politiku. To što je država u poziciji da zavisi od tuđih kredita i pomoći, pa mora da sluša i tuđe naloge, druga je priča. Odnosno, takozvano nasleđe prošlosti.

A nasleđe ovako izgleda: samo pet najvećih banaka u zemlji (nabrojane četiri zajedno sa Vojvođanskom bankom koja jedina nije u Agenciji za sanaciju već samostalno posluje) akumulirale su 5,3 milijarde maraka gubitaka, bez dugova prema Pariskom i Londonskom klubu. Zajedno sa tim dugovima, njihovi gubici penju se na 8,7 milijardi DM. Do sada je 19 banaka ugašeno (prvi put posle Drugog svetskog rata) 18 banaka se spojilo (merdžovalo) , tako da je na kraju od 83 ostalo 53 banke. Guverner kaže da se očekuje dalje spajanje banaka jer Srbiji ne treba više od 30 banaka.

Sada se u kategorijama A i B nalazi 31 banka, 8 treba dokapitalizovati, jedna je u administraciji i 8 banaka nalazi se u Agenciji za rehabilitaciju. Od stranih banaka licence za rad dobile su HVB, Rajfajzen, Majkrofajnans, Nešnel benk of Gris I Sosiete Ženeral, koja jedina ovde posluje čitavih deset godina. Predstavnici Citi banke bili su nedavno na razgovoru kod guvernera Dinkića. On ne želi da daje informacije šta je dogovoreno, ali smo nezvanično saznali da ova banka razmatra mogućnost da kupi jednu od najjačih srpskih banaka. Takođe, Nova ljubljanska banka preuzeće Kontinental banku iz Novog Sada.

Svi koji nisu ozbiljno shvatili guvernerovo upozorenje, dato početkom godine, da "bankarski sistem za godinu dana neće moći da se prepozna" i za sebe na vreme nisu potražili neki novi posao, izgleda da su grdno pogrešili. Štrajkujući na ulici, samo dalje gube dragoceno vreme.

Biljana Stepanović (AIM)