AIM: start



SAT, 15 DEC 2001 11:57:08 GMT

Koštunica pomilovao lidera albanskih studenata sa Kosova

Kurti oslobodjen, ali nije srećan

Albin Kurti, osudjen na 15 godina zatvora, pušten je posle dve godine izdržane kazne.Na Kosovo je stigao u vozilu Medjunarodnog Crvenog krsta, ispraćen iz Srbije bez novinarske pompe koja ga je pratila tokom sudjenja u Nišu, kada je svojim revolucionarnim stavovima oduševljavao i istovremeno zgražavao jugoslovesnke i strane novinare

AIM,Beograd,15.12.2001.

Par dana pre medjunarodnog dana ljudskih prava predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica odlučio je da tim povodom oslobodi jednog od lidera albanskih studenata sa Kosova Albina Kurtija, i tako ga poštedi još jednog vikenda u zatvoru. Po mraku, pred vikend, Kurti je u vozilu Medjunarodnog Crvenog krsta stigao na Kosovo, ispraćen iz Srbije bez novinarske pompe koja ga je pratila tokom sudjenja u Nišu, kada je svojim revolucionarnim stavovima oduševljavao i istovremeno zgražavao jugoslovesnke i strane novinare.

"Povodom medjunarodnog dana ljudskih prava, na predlog Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) upućenog saveznom Ministarstvu pravde, predsednik SRJ Vojislav Koštunica doneo je odluku o oslabadjanju Kurtija...", saopštio je Kabinet predsednika SRJ. Svakako da Kabinet nije zaboravio ni sudbinu nestalih i otetih gradjana SRJ, pa je oslobadjanje Kurtija video u svetlu nade da će "takva odluka doprineti ojačavanju dijaloga koji će omogućiti bezbedan povratak Srba, Roma, Bošnjaka i drugih raseljenih sa Kosova i Metohije i ubrzati utvrdjivanje sudbine nestalih i otetih gradjana SRJ i njihov povratak najmilijima".

Odluku o oslobadjanju Kurtija Koštunica je doneo u pravo vreme I očito sa namerom da takvim "nevažnim stvarima" ne opterećuje srpsku naciju. Nacija je tada mogla da se oduševljava uspesima jugoslovenske inostrane politike prateći posetu francuskog predsednika, ali i da se užasava nad tužnom sudbinom predsednika srpskog parlamenta.Tempirano oslobadjanje Kurtija, bilo ili ne pod pritiskom medjunarodne zajednice i predsednika Francuske, samog Kurtija nije previše oduševilo te je bez imalo doze zahvalnosti rekao novinarima u Prištini da on nikakvo pomilovanje nije tražio i da nije srećan jer su u srpskim zatvorima ostali njegovin drugovi.

"Dogodilo se ono što sam najmanje želeo da se dogodi. Oslobodjen sam samo ja, a moji drugovi ostaju i dalje u srpskim zatvorima", rekao je Kurti i istakao da "nikada nije tražio amnestiju ili pomilovanje", već samo poštovanje medjunarodnog prava, kao i prava njegovog naroda. "Pseudodemokratski režim u Beogradu je moje oslobadjanje upotrebio kao sredstvo kako bi produžio drugim zatvorenicima ropstvo.U ovim trenucima više mi nedostaju oni nego moja porodica" uzvratio je Kurti režimu koji ga je oslobodio.

Oni čiji je zahtev predsednik SRJ uvažio, ipak su skromno ocenili da iza oslobadjanja Kurtija stoje malo jači politički zahtevi. "Ukoliko je Kurti sada oslobodjen na naš zahtev, onda bi to bio dokaz da je ova država najzad pokazala da je demokratska. Mada lično smatram da je Kurti oslobodjen i zbog nekih drugih političkih zahteva", kaže predsednica JUKOM-a Biljana Kovačević Vučo, uz ocenu da je Kurti bio "simbol političkog zatočeništva u Srbiji".

"Amnestija je pravedan čin, jer je svima jasno da su to bili najobičniji namešteni politički procesi, o čemu svedoče i evidencije čitavog niza povreda koje su činjene u tim političkim procesima", kazala je predsednica JUKOM-a.

U nizu sudjenja kosovskim Albancima, uglavnom optuženim da su pomagali Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK), pred niškim Okružnim sudom sudjenje Kurtiju bilo je zapaženo jer se optuženi nije ni osvrnuo na optužnicu, već je iskoristio priliku da ponovi svoje političke stavove. Za razliku od svojih sunarodnika koji su pred niškim sudom negirali sve navode optužnice Kurti je u stilu mladog revolucionara najpre rekao da ne priznaje srpki sud, kao što ne priznaje ni državu Srbiju da bi se potom izjasnio kao državljanin Republike Kosovo. "Ovaj sud ne priznajem, ja odgovaram samo pred sudom svog naroda. Ovaj sud je u službi dnevne politike režima Slobodana Miloševića", objasnio je Kurti koji je odbio angazovanje advokata.

Odbijajući da se izjašnjava o optužnici, Kurti je odrzao kratk politicki govor u kome je naveo da je kao član predsedništva Nezavisne unije studenata Univerziteta u Prištini organizovao demonstracije sa ciljem da se oslobode prostorije Univezriteta, iz kojih su prema njegovim rečima albanski studenti silom proterani ."Demonstracije su bile i sredstvo za ostvarivanje cilja- Nezavisne Republike Kosova za koju se albanski narod izjasnio na referendumu 1991. godine. Mi smo bili protiv srpskog režima koji je svojim vojnim i policijskim snagama vršio teror i sistematsku represiju nad albanskim narodom", rekao je tada Kurti. Govoreći na albanskom jeziku uz cesto ispravljanje sudskog tumača na tečnom srpskom jeziku, Kurti je kazao da je OVK vodila oslobodilački rat i pravednu borbu koja je imala sveti cilj – nezavisno Kosovo i oslobadjanje Albanaca od fašističkog režima Miloševića.

Nekadašnji dobitnik nagrade beogradskog dnevnika “Naša borba” za tolernciju, iznoseći svoje revolucionarne stavove pred sudom nikome nije ostavio mogućnost iznenadjenja presudom. Osudjen je na 15 godina zatvora zbog narušavanja teritorijalne celovitosti SRJ i udruživanja radi neprijateljske delatnosti u vezi sa terorizmom. Nakon dve godine u zatvoru politički osudjenik pušten je odlukom o pomilovanju koju nije tražio. Ali, odluka je dobro došla kao dokaz kooperativnosti Jugoslavije, makar doneta od predsednika SRJ, koji opet svojim stavovima ne ostavlja utisak prevelike kooperativnosti.

Zoran Kosanović (AIM)