AIM: start



SAT, 15 DEC 2001 08:54:30 GMT

Kurti I Koštunica

Priština, 14.12.2001.

Ova dva imena možda ne bi imala nikakve medjusobne veze da ovaj poslednji nije došao u poziciju da potpiše pismo kojim će prvome vratiti slobodu, a sebi nade za obezbedjivanju koncesija. Albin Kurti, kosovski studentski lider I Vojislav Kostunica, nekada opozicioni lider u Srbiji moguće je da su se medjusobno poznavali iz intervjua u sredstvima informisanja, a kao jedinu zajedničku tačku su mogli da imaju stavove protiv Slobodana Miloševića, bivšeg jugoslovenskog predsednika sada optuženog za ratne zločine. Medjutim, ništa ih drugo nije vezivalo. Obojica su imali različita stremljenja I tražili su različite puteve za svrgavanje Miloševića. Kurti, mladi student koji je organizovao protest dok se Koštunica borio da sebi obezbedi birače za izbore koji su predstojali.

Medjutim, rat koji se isprečio izmedju njih uspostavio je I veze medju njima. Albin Kurti je tokom konflikta na Kosovu počeo da deluje kao sekretar Ureda političkog predstavnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Adema Demaqija. Mladi student duge kose, kojeg je bio glas "urbanog buntovnika" jedan od vodja studenstkih protesta iz 1997. godine na kojima je zatraženo vraćanje objekata Univerziteta u Prištini, odakle su albanski profesori I studenti proterani 1991. godine, postao je "miljenik gospodina Demaqija". Ipak, njegova duga kosa je ostala znak raspoznavanja do 28. parila 1999. godine kada je uhapšen od strane srpskih snaga bezbednosti. Prebacivanje istoga dana u zatvor u Lipljanu, predstavljao je početak njegovih skoro trogodišnjih putešestvija zajedno sa oko 2000 drugih Albanaca jednostavno odvedenih od strane policije tokom NATO bombardovanja I tokom osvetničke kampanje Miloševića protiv Albanaca. Kao I njegovi "drugovi", I on je prebačen u zatvor u Srbiji 10.juna 1999. godine, dan nakon što su jugoslovenski oficiri potpisali kapitulaciju u Kumanovu pred oficirima NATO. Svi oni su postali ratnim taocima koje će Miloševićev režim koristiti za politički "pazar" koji je tek započeo nakon povlačenja njegovih trupa sa Kosova. Ime Kurtija je bilo jedno medju mnogima, sve dok ga sud u Nisu nije osudio na 15 godina zatvora pod optužbom "udruživanja radi neprijateljstke delatnosti I terorizma". (Pod tom optužbom su već bili osudjivani mnogi kosovski Albanci, a beogradski režim je OVK tretirao kao terorističku organizaciju). Ipak jedan od najpoznatijih zatvorenika, postao je ponovo aktuelan tokom posete jedne grupe novinara srpskim zatvorima, kada je istakao da ne priznaje srpske sudove, a sebe je okarakterisao kao ratnog taoca. Takavog sličnog stava, držali su se I ostali albanski zatvorenici, ali je Kurti imao mogućnost da to kaže pred TV kamerama. Ipak, nakon toga je započeo talas pritisaka na režim u Beogradu za oslobadjanje Kutija, a s druge strane I na Kosovu je otpočela kampanja sa zahtevom za njegovo oslobadjanje. Mladi su nosili majice sa natpisom "free Albin Kurti" I okupljali su se na koncertima rok grupa koje su izvodile njegove omiljene pesme. Kurti je postajao idol, a Miloševićev režim je već započeo selektivno oslobadjanje Zatvorenika, čiju su slobodu u stvari kupovele novcem njihove porodice.

Medjutim, Kurtija I veliki broj njegovih drugova, od kojih su mnogi studenti, nasledila je nova vlast u Beogradu nakon svrgavanja Miloševićevog režima. Njihov tretman se nije mnogo razlikovao I oni su I dalje tretirani kao "neprijatelji", jednako kao I u prethodnom režimu. Ali sada, oni su već postali deo donekle sofisticiranijeg "pazara". Novi jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica je tako nasledio dobar "kapital" od njegovog prethodnika I izgleda da je naumio da ga iskoristi bolje nego on. Sa glasom "demokratskog predsednika" Koštunica je nastavio tamo gde je stao Milošević, sa selektivnim oslobadjanjem tj. u zavisnosti od političkog trenutka. Kratko nakon opštih izbora na Kosovu, Koštiunica je započeo diplomatsku turneju u centre svetskog odlučivanja I po povratku je potpisao odluku o oslobadjanju iz zatvora Albina Kurtija. Dobra karta za period kada je on dobijao "hvale" zbog izlaska kosovskih Srba na opšte izbore na Kosovu, ali I kada se istovremeno suočavaao sa pristiskom za ispunjavanje preuzetih obaveza u periodu kada je tražio podršku medjunarodne zajednice I u vreme kada budućnost njegove države zavisi od političkih poteza u Crnoj Gori.

Medjutim, sam gospodin Kurti je bio taj koji je svoje oslobadjanje okarakterisao kao nastojanje za "političku trgovinu". Odmah nakon ulaska na Kosovo, dečko kratko ošišane kose I sa govorom zrelog političara pozvao je da se njegovo oslobadjanje ne prtvara u praznovanje. Više od 200 albanskih zatvorenika I dalje se drže u srpskim zatvorima, I prema Kurtiju oni se nalaze u veoma teškom stanju. Veliki broj njih pati od tuberkuloze, ostali od posledica zadobijenih rana tokom rata koje nikada nisu lečene. Iz tog razloga Kurti je izneo da je "najteži trenutak u njegovom životu bio dan oslobadjanja".

Njegov povratak kući pretvorio se u buran medijski dogadjaj, a bivši Kurtijev šef Adem Demaqi je izjavio da se "vratila jedna politička snaga", nisu nedostajali ni komentari koji su išli linijom tvrdnji njegovog bivšeg šefa koji je već proglasio da je spreman da "sledi Albina". I kao što se obično dešava u takvim slučajevima, ime Kurtija je polako postalo deo političke svakodnevice I time se ispunjavalo ono što on sam nije želeo da se desi: "Veličanje koraka Vojislava Koštunice". Samo je jedna humanitarna organizacija iz Beograda tražila hitno oslobadjanje svih Albanaca iz srpskih zatvora, jer je "oslobadjanjem Kurtija završeno sa svim razlozima za držanje u zatvoru ostalih".

Oslobadjanje Kurtija je ponovo pokrenulo u novinskim naslovima retoričko pitanje: "Koliko je uradjeno za albanske zatvorenike"? Ali I odgovori su bili retorički I već dobro poznati: "Uradjeno je veoma malo". Ipak, ova tema je stalno tretirana nakon rata na Kosovu. I dok se u vreme Miloševića čekalo na njegovo svrgavanje da se to pitanje reši, nakon njegovog pada čekalo se na povoljne političke trenutke. U razgovorima izmedju šefa Misije OUN na Kosovu (UNMIK) Hansa Haekkerupa sa zvaničnicima iz Beograda oko uključivanja Srba u opšte izbore, pomenuto je I to pitanje I prema Haekkerupu postignuta je neka vrsta sporazuma o transferu albanskih zatvorenika na Kosovo, gde bi im sudile medjunarodne sudije. Medjutim, srpska Vlada je podigla "cenu" zahtevajući recipročno oslobadjanje zatvorenika. U zamenu, izgleda da su traženi Srbi koji su optuženi za ratne zločine I "Srbi koji se drže u tajnim zatvorima I kampovima", teza koju je lansirao Koštunica I koju su opovrgli u više navrata čak I najviši zvaničnici NATO.

Oslobadjanje Albina Kurtija predstavlja pozitian potez, tvrde posmatrači konstatujući da ne bi trebalo da ostavi u senci sve one koji su iza rešetaka pratili njegov put kući.

AIM Pristina, Besnik BALA