AIM: start



WED, 12 DEC 2001 23:56:12 GMT

Borba za predsednika koji odlazi u Muzej

Priština, 12.12.2001.

U centru Prištine pada u oči zgrada žute fasade I mermernim stepenicama, ogradjena metalnom ogradom na kojoj se vijori zastava EU. Brojna vozila parkirana u krugu objekta I telohranitelji skrivaju (nenamerno) jedan zaboravljeni natpis " Muzej Kosova". Nekada mesto za čuvanje I izlaganje vrednih eksponata (koji su nakon rata prebačeni negde u Srbiju), ova zgrada je do sada služila kao ured EU, a narednih dana ona će služiti kao rezidencija predsednika Kosova. Izgleda da je ona iz tog razloga postala mestom koje priželjkuju politički lideri koji su želeli položaj za sebe. Medjutim, raspodela rukovodećih položaja nakon opštih izbora od 17. novembra na Kosovu izgleda da se pretvorila u jabuku razdora izmedju albanskih političkih partija, koje su dobile najveći broj glasova na ovim izborima. Ustavni okvir koji je donela Misija OUN maja ove godine je odredila parlament od 120 poslaničkih mesta koji treba da bira predsednika I predsedništvo parlamenta, predsednika Kosova I Vladu od devet ministarstava I premijerom. Iako sa veoma ograničenim kompetencijama, domaći predstavnici sada imaju mogućnost da postanu deo zakonodavnih I izvršnih struktura. Rezultati glasanja bili su takvi da nisu omogućili nijednoj političkoj partiji da vlada sama I zato su rasprave oko stvaranja vladinih koalicija započele odmah nakon proglašenja rezultata. Demokratski savez Kosova (LDK) koji je obezbedio 47 mesta u skupštini bio je taj koji je trebalo da započne razgovore sa ostalim političkim partijama I iznese svoje "ponude" za zajedničko vladanje (fraza koja se aktuelno najviše ponavlja na Kosovu), za koje su se obavezali svi. Rivali LDK su čak pomislili da je nastupio povoljan trenutak da primoraju tu partiju "da im pokuca na vrata". Medjutim, lider ove partije Ibrahim Rugova izgleda da je odlučio da igra na drugu kartu: kupovinu vremena. Njegovo dokazano "strpljenje" poslednjih 12 godina bilo je snažnije nego njegovih rivala koji nisu mogli da čekaju toliko dugo. Upozoravajući na činjenicu da su predstavnici srpske yajednice na Kosovu treća snaga u parlamentu, dakle snaga koja se ne može ignorisati, oni su zatražili da albanske političke partije stvore široku vladinu koaliciju. "Ulogu posrednika" je preuzela na sebe partija koja ima samo osam poslanika u skupstini, Alijansa za budućnost Kosova. Njen lider Ramush Haradinaj pozvao je na susret dva ostala lidera Ibrahima Rugovu, predsednika LDK I Hashima Thacija predsednika Demokratske partije Kosova (PDK). Medjutim, to se nije ostvarilo. Dr. Rugova je čekao da sam pozove prvo g. Haradinaja I ponudi mu koaliciju. Medjutim, ovaj poslednji je već sklopio sporazum sa g. Thacijem - da nijedan od njih ne stupi u dvočlanu koaliciju već samo u zajedničko vladanje tri politička subjekta. Nakon ovog susreta, dr. Rugova je pokazao znakove "omekšavanja", pozvavši na razgovore u četiri oka lidera PDK Hashima Thacija u sedištu Misije OUN u Prištini. Ovaj susret, nakon kojeg su dvojica lidera izjavila da su se "usaglasila da nastave razgovore" I njihovi osmesi pred novinarima, stvorili su utisak otopljavanja "leda" izmedju pacifiste Rugove I bivšeg političkog direktora OVK Hashima Thacija. Njihova medjusobna netrpeljivost dostigla je najviši stepen tokom rata I odmah nakon njega, zbog činjenice što pripadnici OVK nikada nisu oprostili dr. Rugovi njegov sumnjičavi stav prema njima, dok ovaj poslednji njima nikada nije oprostio ocenu koju su oni izneli nakon njegovog "susreta" sa Miloševićem, tokom kampanje NATO bombardovanja.

Ovaj susret je bio prvi korak pre trilateralnih susreta u američkom uredu u Prištini, pod gostoprimstvom ambasadora John Menzies. Zajedno sa diplomatskim predstavnicima Velike Britanije Andrew Lloydom I Nemačke Michael Shmunkom odigrali su aktivnu ulogu u nastojanjima za postizanje nekog sporazuma izmedju albanskih političkih partija. Oni su stalno zahtevali sveobuhvatnu Vladu, dok su albanski lideri s druge strane tvrdili da je "sa etničkog aspekta" ona već takva, pošto će dva od devet ministarstva pripasti nacionalnim manjinama koje imaju svoje predstavnike I u predsedništvu parlamenta. S druge strane, moguća koalicija sa srpskim poslanicima bila je isključena već u samom startu. Manje od tri godine od krvavog rata rano je govoriti o tome, objašnjavali su albanski politički predstavnici.

Medjutim, i njihovi medjusobni razgovori čini se da su unapred bili osudjeni na neuspeh. Već pre samog istinskog početka, izneti su zahtevi I uslovi koji su otežavali postizanje bilo kakvog sporazuma. Ipak, pre njihovog zvaničnog početka lideri su izjavljivali da ulaze u proces stvaranja zajednicke vlade bez uslovljavanja. I razgovori su stali tu gde su I započeli. LDK je ponudio svojim mogućim partnerima pet ministarstava, zadržavajući za sebe samo dva kao I mesta predsednika Kosova, premijera I predsednika parlamenta. Medjutim, dve ostale partije su zahtevale da se izvrši podela čitave I "predsedničke izvšne I zakonodavne" vlasti što u prevodu znači da LDK dobije mesto predsednika Kosova, da mesto premijera pripadne PDK, a mesto predsednika Skupštine AAK. Medjutim, za LDK to je bilo nemoguće. Prema Ustavnom okviru predsednik skupštine se bira iz partije sa najvecim brojem dobijenih glasova I ta partija je požurila da to realizuje odredjujući I osobu koja će biti na toj funkciji. S druge strane, kandidatura dr. Rugove za mesto predsednika Kosova bila je neosporiva za njegovu partiju. Tako, u jednoj fazi razgovora izgledalo je da je mesto premijera jedino oko kojeg se može pregovarati. No, LDK nije odustala ni od te funkcije - nudeći rivalskim partijama mesta zamenika premijera I potredsednika skupstine, mesta koje je ona bila spremna da ostvari promenom ustavnog okvira Kosova (uz pretpostavljenu saglasnost Hans Haekkerupa) kako bi "pomogli" zajedničkom vladanju. Razgovori koji su započeli oko ove tačke su tu I okončani I političke partije su ušle u skupštinsku salu bez prethodno postignutog sporazuma. Odmah nakon prve skupštinske seanse, koja se gotovo pretvorila u skandal, dr. Rugova je jasno izjavio da su "razgovori okončani I da će LDK stvoriti sam isntitucije".

PDK je iznela da "nije izgubila nade za postizanje nekog sporazuma", dok se "beznadežnijom" pokazala AAK čiji se predsednik Ramush Haradinaj dan kasnije sastao sa šefom američkog ureda ambasadorom John Menzies, izgleda u cilju traženje poslednje mogućnosti da se spasu "nade za zajedničko vladanje".

Neuspeh nastojanja za postizanje političkog sporazuma izneo je na površinu (više po kuloarima) brojne optužbe I protivoptužbe. Glasanje srpskih poslanika za predsedništvo skupštine Kosova (oni su glasali za svoje kandidate) gde nije učestvovala PDK, iskorišćena je od strane ove poslednje da iznesu tvrdnje da "LDK ulazi u koaliciju sa srpskom Koalicijom Povratak". S druge strane, predstavnici LDK su izneli da "stav PDK vodi nju u iste pozicije sa Povratkom, u element opstrukcije skupštine". Ipak, ovoga puta ni jednoj ni drugoj strani nije mnogo pomogao "nacionalistički folklor" jer se njihovi nesporazumi ovoga puta uopšte nisu ticali Srba.

Ipak, odnos snaga u skupštini Kosova će u velikoj meri otežati stvaranje buduće Vlade I ciničniji posmatrači su već sada počeli da se klade u mogući početak funkcionisanja Vlade, kladjenja koja predvidjaju I čitave mesece rasprave. Izgleda da će na scenu stupiti ucenjivanje glasovima. LDK- u je potreban 81 glas da u dva prva kruga glasanja izabere predsednika Kosova, dok mu je u trećem - poslednjem krugu - potreban najmanje 61 glas. Ako drugih razgovora ne bude (što je malo verovatno), onda izgleda da će se borba preneti na teren "kupovine" dodatnih glasova koji su potrebni LDK jer u skupštini ima samo 47 poslanika.

Do tada, izgleda da će maratonske I tako brojne latinoamerčki TV novele na ovdašnjim televizijskim kanalima pasti na drugo mesto po gledanosti. Ako termocentrale (koje se svakodnevno kvare I kako izgleda tesko da će doći na dnevni red) budu u stanju da proizvedu struju, gradjani Kosova ce pratiti najnepredvidljiviju seriju- skupštinu Kosova.

AIM Priština, Besnik BALA