AIM: start



THU, 06 DEC 2001 11:42:22 GMT

Blokada kanistra

**Makedonija ne samo sto je gladna, vec je sve vise i zedna. Zbog suse i politikanstva ove godine, izrazenije nego ikada pre, kuburi s vodosnabdevanjem. Nakon Kumanova letos, sada se stanovnici Prilepa za normalizaciju snavdevanja vodom bore blokadama saobracajnica. Zitelji Skoplja strahuju da ce im najavljena privatizacija javnog preduzeca "Vodovod i kanalizacija" uz ucesce investitora iz inostranstva, tek zagorcati zivot. Strucnjaci upozoravaju da je voda dragoceno nacionalno bogatstvo i da njom ne mogu gazdovati stranci. Ustavni sud treba da odluci ko je u pravu - gradski oci, ili eksperti!

AIM Skopje, 06.12.2001

Uz sve muke kojima su izlozeni politicko-bezbednosnom krizom, gradjani Makedonije ovih dana mnogo trpe i zbog nedostatka vode za pice. Ne samo sto su gladni, prema poslednjoj analizi svetske organizacije za hranu FAO- stavljeni su, kao jedini iz Evrope, u drustvo Avganistana, Etiopije, Bangladesa, vec su i sve vise zedni. Zemlja zbog suse i politikanstva, trenutno, izrazenije nego ikada pre, uveliko kuburi s vodosnabdevanjem. Na kraju ove najsusnije godine, unazad pola veka, najteze je stanovnicima Prilepa. Ovaj grad sa sto hiljada ljudi danima vapi da mu se pomogne, ali nema ko da ga cuje. Ogorceni prilepcani traze spas od Sobranja Makedonije, apeliraju i mole vladu da za trenutak bar zaboravi "visoku" politiku i da se zainteresuje za njihov goruci problem. Gradonacalnik Sasa Pirganoski najavljuje tuzbu protiv drzave koja ne postuje vlastite zakone, a gradjani koji se samoorganizuju, svakodnevne blokade glavnih magistralnih saobracajnica. I to kanistrima i drugim posudama u kojima skupljaju vodu za pice i licnu higijenu! U pojedinim delovima grada vec petnaest dana su cesme potpuno suve, a dostava vode sa par cistreni izaziva ogromnu nervozu i frustracije. Otkazuju se operacije u bolnicama, pacijenti se salju kucama, zatvraju se vrtici i skole. Zivotni ritam je poremecen, proglasena je elementarna nepogoda, a i tuce u dugim redovima pred cisternama nisu retkost. Gradu, upozoravaju strucnjaci, preti epidemija.

Sistem za vodosnabdevanje "Studencica" koji je gradjen samodoprinosom mestana nekoliko opstina odavno ne funkcionira kako treba. Svojevremeno je bio izvor brojnih nesuglasica, medjunacionalnih tenzija, svadja lokalnih rukovodstava, strajkova, pa i politickih obracuna. Drzavni celnici su obecavali pomoc, aktuelizirali je pred svaki izborni ciklus, ali problem,do dana danasnjeg, nisu uspeli da rese. Nasuprot svim zakonima koji prednost daju ljudima, i moralnim normama, u ovim kriznim trenutcima, dragocena tecnost se ne usmerava u cevi gradskog vodovoda, vec se i dalje koristi za hladjenje turbina termoelektrane Oslomej kod Kiceva! Vlada je, tvrde dobro upuceni, u velikoj dilemi. U rukama ima mac sa dve ostrice. Ne zna da li da uslisi molbe zednih gradjana, ciji su zivoti u opasnosti, ili da izazove jos vece nevolje druge vrste. Naime, ukoliko iskljuci Termocentralu, po oceni Elektoprivrede Makedonije, oko 200 hiljada stanovnika, pretezno Albanaca, ce ostati bez struje. Za njenu kupovinu iz inostranstva treba, izracunato je, dati dva miliona americkih dolara mesecno, koje, navodno, nema!

U ocekivanju odluke vlade svi se mole, pogleda uprtih u nebo, ocekujuci kisu i spas od boga! Ako ga ima! Inace, za resenje akutnog problema vodosnabdevanja Prilepa ima vise predloga, ali za svaki od njih treba ne samo mnogo para i vremena, vec pre svega politicke volje!

Dok se voda u Makedoniji koristila samo za pice, umivanje i pranje, problema nije bilo, ubedjeni su analiticari. Tvrde da se ona sada, otkako je stavljena u kandje politike, koristi za sve, a najmanje za zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba. Apeluju na politicare da se osveste i da shvate da voda ne zavisi od vlasti, ne poznaje partije, ili izbore, ona je sirovina koja se ne moze obnavljati i sama diktira prirodna pravila koja se moraju postovati, dok za to jos ima mogucnosti.

Da apsurd bude veci, u zemlji se vec danima realizuje kampanja sa sloganom: "Zivot zavisi od vode-sve zavisi od nas" u koju Javno vodoprivredno preduzece pokusava da natera ljude na stednju te dragocene tecnosti i za to trosi ogroma sredstva. Novac je dobijen od USAID, Americke Agencije za medjunarodni razvoj, kao podrska kreditu EBRD namenjenom poboljsanju vodosnabdevanja u pet opstina u zemlji. To su Veles, Kumanovo, Strumica, Stip, Ohrid i Struga. Vise od 200 hiljada maraka je dato za propagandni materijal i spotove koje, veliki je znak pitanja koliko ko shvata i da li uopste imaju efekata. Kod nas na Balkanu, ocenjuje direktor makedonskog Fonda za vode Aleksandar Lepavcov, tesko ide sa prevaspitavanjem ljudi putem reklama! Bilo bi mnogo bolje, dodaje, da se taj novac investirao za resavanje konkretnih problema u vise komuna, u Prilepu, na primer, koji nije na tom spisku, jer, koje li ironije, njegov grdonacalnik pripada partiji opozicije!

Sa "bogate" liste problema kao najteze, Lepavcov navodi starost vodovodne mreze, koja u proseku iznosi 25 godina. Tvrdi da 50% mreze ne odgovara svetskim standardima, da je 30% jos ne zavrseno, iako je izgradnja pocela pre desetak godina, da na putu od izvora do potrosaca nepovratno nestaje oko 30% vode koja se u ovoj zemlji, navodno, jos ne smatra trzisnim artiklom.

Vodu u Makedoniji svi koriste, retko se ko za nju brine, a jos manje placa obaveznu nadoknadu propisanu zakonom. Ne samo sto sluzi za pice, vec se njome, kao nigde u normalnom svetu, peru ulice, polivaju zelene povrsine, mesa malterů Sve tece u stilu one narodne: "mnogo babica-kilavo dete". U eksploataciji voda ucestvuje pet Ministarstava: za poljoprivredu, sumarstvo i vodoprivredu, za transport i veze, za ekonomiju, za ekologiju i za zdravstvo, kao i druge manje drzavne institucije u koje spada i pomenuti Fond za vode. Svi, naravno koriste vodu da ugase zedj, ili obave neki vazan posao, ali nazalost, tvrde u Javnom vodoprivrednom preduzecu, niko za to ne daje ni denara. Naplata vodarine se jedva ubire od svega 30% korisnika. Medju najvecim duznicima su razne drzavne institucije i mnogi poslanici. Stoga je pravo cudo kako ova institucija ima samo 20 miliona maraka gubitaka i kako opstaje kao privredni subjekat. Mozda bi bilo bolje, kazu nasi sagovornici, da se likvidira, jer i onako, nema nikakvog autoriteta i uticaja u resavanju problema vodosnabdevanja.

Parlament je doneo 1998 godine novi zakon o vodama, ali je on ostao "mrtvo slovo na papiru". Sprovodjenje u praksi je zakocila politika i mocnici sa vrha drzavne hijerarhije. Izostala je planirana organizaciona reorganizacija, svaka komuna je sa vodom gazdovala samostalno, sa kapitalom koji se na nivou zemlje procenjuje na dve milijarde maraka, bez ikakve kontrole, osim- partijske! Za svaki investicioni projekat u ovoj oblasti gde ima dobrih para, unazad tri godine, su formirana nova preduzeca, a za direktore naznaceni vojnici partija koalicije na vlasti. To je slucaj sa hidrosistemima "Kozjak", "Lisice", "Ilovica", ili sa projektom za rehabilitaciju i prestruktuiranje voda u zemlji, "teskom" 32 miliona dolara za koji se drzava proslog meseca zaduzila kod Svetske banke. U igri su, tvrde dobro upuceni izvori koji su zeleli zadrzati anonimnost, ogromne finansijske malverzacije, pocev od oprosta dugova uz naplatu licne provizije, do svesnog pranja novca, za koje niko ne odgovara!

Vrhunac skandala koji privlaci paznju javnosti je najavljena privatizacija skopskog Javnog preduzeca "Vodovod i kanalizacija", kojim se, kako su ubedjeni mnogi, oped krsi Ustav. Naime, celnici glavnog grada Makedonije su naumili da gazdovanje ovim preduzecem i glavnim gradskim vodovodom narednih deset godina ustupe, na medjunarodnom tenderu, nekom privatnom operatoru. Izabran je vec i konsultant iz Austrije, koji marljivo radi na postavljenom zadatku i za koncesiju ponudjeno 51 % akcija. Ostalih 49% ce zadrzati gradska uprava. Gradonacalnik Skoplja Risto Penov tvrdi da je ovakva odluka doneta, navodno, po preporuci Svetske banke koja pozajmljuje novac za izgradnju nove vodovodne i kanalizacione mreze u gradu i njegovoj okoliniino i za nabavku opreme za odrzavanje gradskih zelenih povrsina, te kopanja bunara sa tehnickom vodom za tu svrhu. Strani operator nece upravljati izvorom Rasce, zasticen zakonom o vodama, kao prirodno bogatstvo, vec ce samo vodu koristiti i za to placati nadoknadu. Cenu vode ce, tvrdi Penov, odredjivati gradska uprava, a stranci ce rukovoditi naplatom i odrzavanjem infrastrukture. Prilikom transformacije preduzeca, naglasava skopski gradonacalnik, niko od zaposlenih nece ostati bez posla?!

Sve ovo lepo zvuci, ali je za mnoge dobre poznavaoce prilika u vodoprivredi, kao i za mnoge gradjane, krajnje neprihvatljivo, jer je u suprotnosti i sa Zakonom o vodama i sa Ustavom. Nacionalno bogatstvo se mora cuvati, a ne davati strancima na koriscenje, ma koliko god da oni deklarativno imali dobre namere, istice Petar Bocvarov, bivsi direktor skopskog preduzeca "Vodovod i kanalizacija" koji je odluku grada o privatizaciji te javne institucije od posebnog drzavnog interesa obzalio pred ustavnim sudom. Ubedjen je da grad nema prava "prodavati" nacionalno bogatstvo strancima, da ce cak 800 od 1200 zaposlenih biti otpusteni kao tehnoloski visak, da ce u roku od tri godine cena vode koju ce placati gradjani biti povecana za vise od 30 %.

Ustavni sud treba da odluci ko je u pravu - gradski oci, ili eksperti. Zitelji Skoplja strahuju da ce im najavljena privatizacija javnog preduzeca "Vodovod i kanalizacija" uz ucesce investitora iz inostranstva, tek zagorcati zivot!

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA