 |
THU, 06 DEC 2001 11:42:22 GMT
Blokada kanistra
**Makedonija ne samo sto je gladna, vec je sve vise i zedna. Zbog suse i
politikanstva ove godine, izrazenije nego ikada pre, kuburi s
vodosnabdevanjem. Nakon Kumanova letos, sada se stanovnici Prilepa za
normalizaciju snavdevanja vodom bore blokadama saobracajnica. Zitelji
Skoplja strahuju da ce im najavljena privatizacija javnog preduzeca
"Vodovod i kanalizacija" uz ucesce investitora iz inostranstva, tek
zagorcati zivot. Strucnjaci upozoravaju da je voda dragoceno nacionalno
bogatstvo i da njom ne mogu gazdovati stranci. Ustavni sud treba da
odluci ko je u pravu - gradski oci, ili eksperti!
AIM Skopje, 06.12.2001
Uz sve muke kojima su izlozeni politicko-bezbednosnom krizom, gradjani
Makedonije ovih dana mnogo trpe i zbog nedostatka vode za pice. Ne samo
sto su gladni, prema poslednjoj analizi svetske organizacije za hranu
FAO- stavljeni su, kao jedini iz Evrope, u drustvo Avganistana,
Etiopije, Bangladesa, vec su i sve vise zedni. Zemlja zbog suse i
politikanstva, trenutno, izrazenije nego ikada pre, uveliko kuburi s
vodosnabdevanjem. Na kraju ove najsusnije godine, unazad pola veka,
najteze je stanovnicima Prilepa. Ovaj grad sa sto hiljada ljudi danima
vapi da mu se pomogne, ali nema ko da ga cuje. Ogorceni prilepcani traze
spas od Sobranja Makedonije, apeliraju i mole vladu da za trenutak bar
zaboravi "visoku" politiku i da se zainteresuje za njihov goruci
problem. Gradonacalnik Sasa Pirganoski najavljuje tuzbu protiv drzave
koja ne postuje vlastite zakone, a gradjani koji se samoorganizuju,
svakodnevne blokade glavnih magistralnih saobracajnica. I to kanistrima
i drugim posudama u kojima skupljaju vodu za pice i licnu higijenu! U
pojedinim delovima grada vec petnaest dana su cesme potpuno suve, a
dostava vode sa par cistreni izaziva ogromnu nervozu i frustracije.
Otkazuju se operacije u bolnicama, pacijenti se salju kucama, zatvraju
se vrtici i skole. Zivotni ritam je poremecen, proglasena je elementarna
nepogoda, a i tuce u dugim redovima pred cisternama nisu retkost. Gradu,
upozoravaju strucnjaci, preti epidemija.
Sistem za vodosnabdevanje "Studencica" koji je gradjen samodoprinosom
mestana nekoliko opstina odavno ne funkcionira kako treba. Svojevremeno
je bio izvor brojnih nesuglasica, medjunacionalnih tenzija, svadja
lokalnih rukovodstava, strajkova, pa i politickih obracuna. Drzavni
celnici su obecavali pomoc, aktuelizirali je pred svaki izborni ciklus,
ali problem,do dana danasnjeg, nisu uspeli da rese. Nasuprot svim
zakonima koji prednost daju ljudima, i moralnim normama, u ovim kriznim
trenutcima, dragocena tecnost se ne usmerava u cevi gradskog vodovoda,
vec se i dalje koristi za hladjenje turbina termoelektrane Oslomej kod
Kiceva! Vlada je, tvrde dobro upuceni, u velikoj dilemi. U rukama ima
mac sa dve ostrice. Ne zna da li da uslisi molbe zednih gradjana, ciji
su zivoti u opasnosti, ili da izazove jos vece nevolje druge vrste.
Naime, ukoliko iskljuci Termocentralu, po oceni Elektoprivrede
Makedonije, oko 200 hiljada stanovnika, pretezno Albanaca, ce ostati bez
struje. Za njenu kupovinu iz inostranstva treba, izracunato je, dati dva
miliona americkih dolara mesecno, koje, navodno, nema!
U ocekivanju odluke vlade svi se mole, pogleda uprtih u nebo, ocekujuci
kisu i spas od boga! Ako ga ima! Inace, za resenje akutnog problema
vodosnabdevanja Prilepa ima vise predloga, ali za svaki od njih treba ne
samo mnogo para i vremena, vec pre svega politicke volje!
Dok se voda u Makedoniji koristila samo za pice, umivanje i pranje,
problema nije bilo, ubedjeni su analiticari. Tvrde da se ona sada,
otkako je stavljena u kandje politike, koristi za sve, a najmanje za
zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba. Apeluju na politicare da se
osveste i da shvate da voda ne zavisi od vlasti, ne poznaje partije, ili
izbore, ona je sirovina koja se ne moze obnavljati i sama diktira
prirodna pravila koja se moraju postovati, dok za to jos ima mogucnosti.
Da apsurd bude veci, u zemlji se vec danima realizuje kampanja sa
sloganom: "Zivot zavisi od vode-sve zavisi od nas" u koju Javno
vodoprivredno preduzece pokusava da natera ljude na stednju te dragocene
tecnosti i za to trosi ogroma sredstva. Novac je dobijen od USAID,
Americke Agencije za medjunarodni razvoj, kao podrska kreditu EBRD
namenjenom poboljsanju vodosnabdevanja u pet opstina u zemlji. To su
Veles, Kumanovo, Strumica, Stip, Ohrid i Struga. Vise od 200 hiljada
maraka je dato za propagandni materijal i spotove koje, veliki je znak
pitanja koliko ko shvata i da li uopste imaju efekata. Kod nas na
Balkanu, ocenjuje direktor makedonskog Fonda za vode Aleksandar
Lepavcov, tesko ide sa prevaspitavanjem ljudi putem reklama! Bilo bi
mnogo bolje, dodaje, da se taj novac investirao za resavanje konkretnih
problema u vise komuna, u Prilepu, na primer, koji nije na tom spisku,
jer, koje li ironije, njegov grdonacalnik pripada partiji opozicije!
Sa "bogate" liste problema kao najteze, Lepavcov navodi starost
vodovodne mreze, koja u proseku iznosi 25 godina. Tvrdi da 50% mreze ne
odgovara svetskim standardima, da je 30% jos ne zavrseno, iako je
izgradnja pocela pre desetak godina, da na putu od izvora do potrosaca
nepovratno nestaje oko 30% vode koja se u ovoj zemlji, navodno, jos ne
smatra trzisnim artiklom.
Vodu u Makedoniji svi koriste, retko se ko za nju brine, a jos manje
placa obaveznu nadoknadu propisanu zakonom. Ne samo sto sluzi za pice,
vec se njome, kao nigde u normalnom svetu, peru ulice, polivaju zelene
povrsine, mesa malter… Sve tece u stilu one narodne: "mnogo
babica-kilavo dete". U eksploataciji voda ucestvuje pet Ministarstava:
za poljoprivredu, sumarstvo i vodoprivredu, za transport i veze, za
ekonomiju, za ekologiju i za zdravstvo, kao i druge manje drzavne
institucije u koje spada i pomenuti Fond za vode. Svi, naravno koriste
vodu da ugase zedj, ili obave neki vazan posao, ali nazalost, tvrde u
Javnom vodoprivrednom preduzecu, niko za to ne daje ni denara. Naplata
vodarine se jedva ubire od svega 30% korisnika. Medju najvecim duznicima
su razne drzavne institucije i mnogi poslanici. Stoga je pravo cudo kako
ova institucija ima samo 20 miliona maraka gubitaka i kako opstaje kao
privredni subjekat. Mozda bi bilo bolje, kazu nasi sagovornici, da se
likvidira, jer i onako, nema nikakvog autoriteta i uticaja u resavanju
problema vodosnabdevanja.
Parlament je doneo 1998 godine novi zakon o vodama, ali je on ostao
"mrtvo slovo na papiru". Sprovodjenje u praksi je zakocila politika i
mocnici sa vrha drzavne hijerarhije. Izostala je planirana organizaciona
reorganizacija, svaka komuna je sa vodom gazdovala samostalno, sa
kapitalom koji se na nivou zemlje procenjuje na dve milijarde maraka,
bez ikakve kontrole, osim- partijske! Za svaki investicioni projekat u
ovoj oblasti gde ima dobrih para, unazad tri godine, su formirana nova
preduzeca, a za direktore naznaceni vojnici partija koalicije na vlasti.
To je slucaj sa hidrosistemima "Kozjak", "Lisice", "Ilovica", ili sa
projektom za rehabilitaciju i prestruktuiranje voda u zemlji, "teskom"
32 miliona dolara za koji se drzava proslog meseca zaduzila kod Svetske
banke. U igri su, tvrde dobro upuceni izvori koji su zeleli zadrzati
anonimnost, ogromne finansijske malverzacije, pocev od oprosta dugova
uz naplatu licne provizije, do svesnog pranja novca, za koje niko ne
odgovara!
Vrhunac skandala koji privlaci paznju javnosti je najavljena
privatizacija skopskog Javnog preduzeca "Vodovod i kanalizacija", kojim
se, kako su ubedjeni mnogi, oped krsi Ustav. Naime, celnici glavnog
grada Makedonije su naumili da gazdovanje ovim preduzecem i glavnim
gradskim vodovodom narednih deset godina ustupe, na medjunarodnom
tenderu, nekom privatnom operatoru. Izabran je vec i konsultant iz
Austrije, koji marljivo radi na postavljenom zadatku i za koncesiju
ponudjeno 51 % akcija. Ostalih 49% ce zadrzati gradska uprava.
Gradonacalnik Skoplja Risto Penov tvrdi da je ovakva odluka doneta,
navodno, po preporuci Svetske banke koja pozajmljuje novac za izgradnju
nove vodovodne i kanalizacione mreze u gradu i njegovoj okoliniino i za
nabavku opreme za odrzavanje gradskih zelenih povrsina, te kopanja
bunara sa tehnickom vodom za tu svrhu. Strani operator nece upravljati
izvorom Rasce, zasticen zakonom o vodama, kao prirodno bogatstvo, vec ce
samo vodu koristiti i za to placati nadoknadu. Cenu vode ce, tvrdi
Penov, odredjivati gradska uprava, a stranci ce rukovoditi naplatom i
odrzavanjem infrastrukture. Prilikom transformacije preduzeca, naglasava
skopski gradonacalnik, niko od zaposlenih nece ostati bez posla?!
Sve ovo lepo zvuci, ali je za mnoge dobre poznavaoce prilika u
vodoprivredi, kao i za mnoge gradjane, krajnje neprihvatljivo, jer je u
suprotnosti i sa Zakonom o vodama i sa Ustavom. Nacionalno bogatstvo se
mora cuvati, a ne davati strancima na koriscenje, ma koliko god da oni
deklarativno imali dobre namere, istice Petar Bocvarov, bivsi direktor
skopskog preduzeca "Vodovod i kanalizacija" koji je odluku grada o
privatizaciji te javne institucije od posebnog drzavnog interesa obzalio
pred ustavnim sudom. Ubedjen je da grad nema prava "prodavati"
nacionalno bogatstvo strancima, da ce cak 800 od 1200 zaposlenih biti
otpusteni kao tehnoloski visak, da ce u roku od tri godine cena vode
koju ce placati gradjani biti povecana za vise od 30 %.
Ustavni sud treba da odluci ko je u pravu - gradski oci, ili eksperti.
Zitelji Skoplja strahuju da ce im najavljena privatizacija javnog
preduzeca "Vodovod i kanalizacija" uz ucesce investitora iz
inostranstva, tek zagorcati zivot!
AIM Skopje
BRANKA NANEVSKA
|
|
