AIM: start



THU, 29 NOV 2001 22:03:30 GMT

"Bum ispraznjenih slamarica"

Najavljena zamena raznih deviza u opticaju za novu evropsku valutu - euro u Makedoniji daje izuzetne rezultate. Prilivom vecim od milion maraka dnevno iznenadjeni i najveci optimisti. Potvrdjene pretpostavke da tradicionalno stedljivi gradjani Makedonije, kod kuce ispod slamarica, ili jastuka, cuvaju vise od milijaradu maraka, "belih para, za crne dane". One, ukoliko ostanu na stednjim knjizicama, mogu bolje pomoci kolabiranoj domacoj ekonomiji od bilo koje donatorske konferencije, ocenjuju eksperti.

AIM Skopje, 29.11.2001

Uprkos slozenoj politicko-bezbednosnoj situaciji, top tema razgovora gradjana u Makedoniji ovih dana je kako najbrze, najbolje i najsigurnije zameniti svoju deviznu ustedjevinu novom evropskom valutom - eurom. Godinama je nemacka marka ovde bila jedina sigurna investicija za spas od losih poteza vlasti, od inflacije, rezervna valuta koja se, nakon monetarnog osamostaljivanja drzave, realno pretvorila u paralelno sredstvo placanja. O tome ima bezbroj pokazatelja. Pocev od privrednih transakcija koje se realizuju u DM, preko predstavljanja vrednosti roba cenama izrazenim u markama, do nominalnog sidra nacionalne valute- denara koje je vezano za marku.

Saznanje da tradicionalno prisutna i voljena marka odlazi u istoriju, a da od 1 januara 2002 godine vazece sredstvo placanja u 12 zemalja Evropske Unije postaje euro, za koje ce biti vezan i denar, je najpre primljeno sa nepoverenjem, negodovanjem i strahom. Mnogi se jos uvek pitaju kako ce test ovih finansijskih novina izdrzati domaca valuta i standard. Tesko se ljudi navikavaju na nepoznato, glasila je ocena strucnjaka. Medjutim, na opste zadovoljstvo, praksa ih je demantovala.

Za kratko vreme sada postignuti rezultati, s obzirom na neslavno ranije iskustvo stednje, iznenadili su i najvece skeptike. Samo u oktobru su, na primer, gradjani u komercijalne banke i stedionice ulozili oko 50 miliona maraka. Bankari tvrde da je tokom novembra na njihove devizne racune, radi zamene u eura, svaki dan ulagano po milion maraka!!!

Inace, devizna ustedjevina gradjana, koja je krajem juna ove godine jedva dostizala 218 miliona maraka (100,9 milona dolara) krajem septembra se, prema podacima Narodne Banke Makedonije, popela na blizu 490 miliona maraka. Zasluga za preokret nesumljivo pripada ne samo nemogucnosti izbora, vec i drzavnim i komercijalnim finansijskim institucijama, te medijima. Njihovi strucnjaci su seli i "dobro zasukali rukave". Odstampano je vise raznih brosura, uputstava, napisano raznih informativnih tekstova, analiza i komentara u dnevnoj i nedeljnoj stampi, snimljeno i emitovano prigodnih spotova na drzavnoj i privatnim televizijama. Kako su pripreme za primenu eura intenzivirane, tako je nestajalo negativnih emocija.

Svi koji su hteli su mogli saznati kakve im sve mogucnosti stoje na raspolaganju: da pretvore svoje marke u denare ili dolare, odnosno svajcarske franke ili funte, da ih uloze u neku od komercijalnih banaka do 31 decembra 2001 kako bi konverziju dobili automatski i besplatno, ili da najkasnije do 25 februara iduce godine svoju ustedjevinu donesu na salter, zamene uz proviziju i oped u kesu cuvaju kod kuce, u nekoj slamarici, jastucnici, ispod duseka, u sefu i slicno. Visina provizije jos u svim bankama nije precizirana, ali se pretpostavlja da ce biti najmanje 0,5% do kraja prvog roka zamene, odnosno troduplo vise, nakon toga.

Komercijalne banke, rekonstruisane po medjunarodnim standardima, pod okriljem neke od svetskih banaka, su ponudile razne pogodnosti kojima pokusavaju da povrate poverenje gradjana izgubljeno proteklih godina tranzicije. Nastoje da ih trajnije ubede da je stednja i u Makedoniji, kao uostalom u citavom normalnom svetu, ponovo isplativ, a ne rizican posao! Uporno objasnjavaju da novac od domacih usteda ulozen u kolabiranu makedonsku privredu moze biti najefikasnija finansijska infuzija od bilo koje donacije.To bi znatno umanjilo potrebu za novim inostranim kreditima.

Stopanska banka na primer, za orocene devizne depozite na tri i sest meseci nudi kamate od 4,5%, odnosno 4,35 % mesecno i isplacuje ih unapred. Ukoliko klijent odluci da kamatu podigne na kraju roka, dobija vise novca 4,7 %, ili 4,55%. Po istom principu, kamatne stope su vece i za dugorocnije orocena sredstva. Za godinu dana 4,75%, a za dve godine 5 procenata mesecno.

U drugoj po velicini banci u zemlji, Komercijalnoj, koju je ugledni evropski casopis "Bankar" proglasio najboljom ove godine, kamate za stednju u eurima se krecu od 2,8% do 5%, zavisno od vrste ulozenog depozita, po vidjenju ili orocenju. Odavno se sredstva gradjana evidentiraju u eurima, a sve konverzije, kako za stedne knjizice, tako i za doznake ili kreditne kartice, su za njihove klijente besplatne.To im je, tvrde, vratilo stare stedise i zadovoljno podvlace da je njihov broj svakim danom sve veci.

Jedna od glavnih novina u Makedonskoj banci, inace pod kontrolom vladajuce VMRO-DPMNE, za pridobijanje poverenja gradjana je isplata kamata u devizama stedisama koji je podizu nakon isteka roka. Za euro depozit po vidjenju koji se moze podici u svako doba, kamata iznosi 3,10%. Kod ostalih, zavisno od vremena trajanja ukazanog poverenja, stope se krecu od 3,5% do 4,5% za kratko orocene uloge, odnosno od 5,5% do 7% za one koji su dati banci na cuvanje od jedne do tri godine. Za dugorocni rentirani devizni depozit, gde se kamata podize svakog meseca, kao i za uloge omladine stope iznose 5%, 6% i 7%.

Tutunska banka, u kojoj su dominantni akcioneri Nova Ljubljanska Banka i nemacka LHB, svojim klijentima nude dvojezicne stedne knjizice, cuvanje depozita u inostranstvu radi, kako se tvrdi, njihove vece sigurnosti i njihovo oplodjivanje putem perspektivnih investicija u privredi. To je pionirski poduhvat koji ceka odobrenje Centralne vlasti. Celnici Tutunske banke se raduju povecanju stednje, ali i strepe da ce gradjani vrlo brzo nakon Nove godine, zbog pogorsane politicko bezbednosne situacije, ponovo svoj novac sa stednih knjizica prebaciti kuci. Kamtne stope i kod njih, kao i kod ostalih banaka koje nismo pomenuli, se krecu na pribliznom nivou, od 3,10 do 5% mesecno.

Da nije operacije uvodjenja jedinstvene euro valute, tesko da bi banke u dogledno vreme i ovakvim bezbednosnim uslovima uspele da privuku vecu paznu gradjana. Naime, makedonske stedise su zadnjih deset godina prosle kroz nekoliko golgota, od raspada SFRJ u cijim stednim ulozima su ucestvovali sa 14%, iako su bili medju najsiromasnijima, pa do propalih domacih piramidalnih stedionica u kojima je "izgorelo" oko milijardu i po tesko stecenih DM. Godinama je drzava, koja je preuzela obavezu vracanja opljackanih usteda, bezuspesno pokusavalada da kod ljudi ukloni strah od banaka. Oni i dalje, sasvim opravdano, i "na hladno duvaju".

Mnogi su nezadovoljni nacinom na koji im se u vidu obveznica vraca blokirani novac, koji je tokom godina znatno obezvredjen. Ipak, zracak nade daje, pre pet godina formiran Fond za obestecenje stednih uloga, iza kojeg je drzava stala tek lane. Fond danas raspolaze novcem kojim moze pravedno obestetiti klijente svih petnaest stedionica u zemlji i osam manjih privatnih banaka. Za tri najvece, koje rade sa inostranim kapitalom i za koje retko ko veruje da mogu doziveti ozbiljniju havariju, ukoliko se ona, kojim slucajem ipak dogodi, bi trebala da se trazi pozajmica, izjavila je nedavno, na proslavi svetskog dana stednje, direktorica Fonda Ljiljana Bozinovska. Od osnivanja u dva navrata Fond, koji ima 32 clana, je dokazao opravdanost svog postojanja. Pravilnikom ove zastitne finansijske institucije, potpuno obestecenje u denarskoj protiv vrednosti je garantovano svakom licu koje ima depozit do 1500 eura, odnosno do 3000 DM. Ukoliko ulozeni novac u banci ili stedionici iznosi izmedju 1500 i 7500 eura (oko 15 hiljada maraka) nadoknadjuje se 90% njegovog iznosa, takodje, u denarskoj protiv vrednosti. Maksimalni iznos koji se na ime obestecenja moze dobiti od Fonda, u slucaju bankrota neke banke ili stedionice, clanice Fonda, je 15.000 DM. Stoga se gradjanima savetuje da ne ulazu vece kolicine novca u jednu banku, vec da ustedjevinu usitne i ponude na vise saltera. Bez ikakvog dokazivanja nacina na koji su do viska para dosli moci ce da ih ulazu na stedne knjizice do prvog marta iduce godine.Tada, naime stupa na snagu Zakon o sprecavanju pranja novca koji je Sobranje Makedonije najzad, nedavno usvojilo.

Prognoze o tome koliko deviza poseduju gradjani Makedonije i koliko ce od njih, nakon zavrsetka operacije zamene maraka u eura ostati u zvanicnim baknarskim kanalima su razlicite. Naveci optimisti, direktori vecih banaka u zemlji, su uvereni da bi cifra mogla dostici 1,5 do dve milijarde maraka, ukoliko se do kraja februara nastavi tempo ulaganja realizovan u oktobru i novembru. Pesimisti, uglavno nadlezni u drzavnim finansijskim institucijama, su ubedjeni da suma koja ce u Makedoniji biti zamenjena novom evropskom valutom, nece biti veca od 700 miliona DM. U to racunaju i uloge registrovane pre oktobarsko-novembarskog " buma stednje". Nezavisni analiticari, profesori skopskog ekonomskog fakulteta, odavno tvrde da od stedljivih makedonskih gradjana treba ocekivati oko milijardu maraka.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA