AIM: start



THU, 29 NOV 2001 12:12:34 GMT

Vojvodjani traže autonomiju

Referndum o imovini

Zahtevi Vojvodine za precizno definisanje identiteta, novčanih osnova i zakonske zaštite njene autonomije teško da će, ponovo, moći da budu jednostavno diskvalifikovani kao separatizam, niti će moći lagodno da budu gurnuti pod tepih

AIM, Beograd, 29.11.2001.

Priča o razgovorima pokrajinske i republičke vlade u stvari je razgovor u kome se izdaju direktive kako dalje da se opstruira samobitnost Vojvodine, pre svega u njenom ekonomskom smislu. Tim rečima je predsednik vojvođanskog parlamenta Nenad Čanak definisao svoju nevericu u obećanja republičke Vlade da će pojedine nadležnosti biti vraćene Vojvodini: "Prvo što ćemo videti, od tog dizanja stepena autonomije, desiće se kada se rasproda vojvođanska imovina. Jer, Vladi u Beogradu ne ide u prilog da Vojvodina ima bilo kakve ingerencije dok ne rasproda našu imovinu i izmakne joj se ekonomsko tlo pod nogama..." Nešto ranije Čanak je najavu Vlade Srbije o navodnom vraćanju ingerencija vojvođanskoj administraciji prokomentarisao rečima: "Čini nam se da će republička vlada imati volju, Skupština Srbije neće imati želju, a mi ćemo imati praznu ljušturu, bez mogućnosti da građanima Vojvodine obezbedimo bolji život".

U međuvremenu je, posle nedavnog sastanka u Subotici lidera 14 vojvođanskih političkih, mahom građanskih, partija i nevladinih organizacija objavljeno da se prisutupa pisanju Ustava Vojvodine i da se razmišlja o referendumu; da izjašnjavanje neće biti o državnom nego o imovinskim pitanjima.Jožef Kasa, predsednik Saveza vojvodjanskih Madjara (SVM) i potpredsednik Vlade Srbije smatra, medjutim, da je prerano govoriti o referendumu.

Procene rasproloženja javnog mnjenja, govore da Vojvodina misli kako je "došla na red": više od polovine (52,5 odsto) Vojvođana, po istraživanju prestižne agencije "Scan", smatra da je "bilo vreme" da se "končno pokrene" pitanje povećanja nadležnosti Vojvodine. Ovog oktobra, agencija "Scan", pouzdan procenitelj stanja i tendencija, zabeležila je najveći procenat autonomaški raspoloženih Vojvođana u deset godina sistematičnih provera javnog mišljenja. Po "Scanovim" oktobarskim rezultatima 76 odsto punoletnih stanovnika Vojvodine traži za pokrajinu veći stepen autonomije; u martu se procenat tako opredeljenih kretao oko 60 odsto. Istraživanje je rađeno posle skandala kada je Upravni odbor RTS, ignorišući odluke pokrajinskog parlamenta, imenovao upravu Novosadske televizije.

Novembarsko sondiranje javnog mnjenja agencije "NS medija" pokazalo je da 84 odsto ispitanih smatra da je Vojvodini potrebna vojvođanska vlast, a "nedostatak autonomije" najčešći je odgovor na pitanje šta je najveći problem Vojvodine. Tek potom se kao problem navodi - siromastvo. Vojvođani, naime, svoje siromaštvo doživljavaju kao posledicu sveopšte centralizacije - koju je sproveo Slobodan Milošević, a nova vlast se ne odriče lako te tekovine. Po "Scanovim" podacima 70 odsto smatra da se Vojvodina pljačka tako što joj se uskraćuje pravo na finasiranje iz sopstvenih poreza i javnih prihoda; gotovo svaki peti (18,5%) misli da bi sav poreski i javni prihod sakupljen na teritoriji Vojvodine trebalo da ostane u vojvođanskom budžetu; taj procenat raste, jer je u martu tako mislilo 15,8 odsto ispitanih. Sabrano, čak 77,8 odsto traži za Vojvodinu polovinu i više izvornih prihoda; i to je više nego u martu (75,6%) .

Autonomaši su, očito, zadali tempo i ne odustaju. Politički ujedinjeni oko platforme ("o autonomiji Vojvodine u novoj demokratskoj Srbiji i Jugoslaviji") koju je, u avgustu, potpisalo 14 mahom građanskih partija i nevladinih organizacija nastavili su da insistiraju na onome što traže. Prvi među "neophodnim i neodloživim" poslovima u "Platformi..." je navedena priprema i predlaganje građanima Vojvodine da o novom ustavnom položaju Vojvodine ("u okviru republike Srbije") odluče sami, demokratskim putem, "uz očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije". Već tada je natuknuto da bi referendum mogao biti način provere vojvođanske volje. Povoda ima mnogo. Jedna od kontroverzi je privatizacija i činjenica da se stranim kupcima nudi imovina u Vojvodini, novac od prodaje ide u centralnu kasu, a pokrajini se ostavlja bakšiš od pet odsto. Dvovlašće u Novosadskoj televiziji - uprave koju je imenavala pokrajinska Skupština i uprave koju je postavio Upravni odbor RTS - otvorilo je, takođe, mnoštvo pitanja. Jedno je: ko sve ima pravo i mogućnost da ospori odluku jednog parlamenta.

U međuvremenu, predsedniku vojvođanskog parlamenta Nenadu Čanku, i pored začuđujućeg pritiska sa vrha vlasti u Srbiji, nije izglasano nepoverenje. Njegovu smenu je - sasvim "miloševićevski" sa ekrana državne televizije - zatražio lično premijer srbijanske Vlade Zoran Đinđić, a demokrate su u pokrajinskom parlamentu rizikovale da "kijaju zato što je neko u Beogradu prehlađen" i tako izgubile brižljivo - naročito pri izborima - negovan imidž beogradske stranke koja ima senzibilitet za interese autonomne Vojvodine. Ovde se više , ni kroz ironičnu sprdnju, ne pominje takmičarski uzvik Zorana Đinđića -"Ja sam veći autonomaš od Čanka!"- izrečen koliko prošle godine.

Ubrzanje kojim su centralne vlasti pokušale da prikažu kako se "traže mehanizmi" i za finasiranje, moguće vraćenih, nadležnosti pokrajine nije umanjulo skepsu. Pošto republički ministar finasija Božidar Đelić i predstavnici vojvođanskih vlasti nisu postigli konkretan dogovor oko finansiranja i prenošenja niza ingerencija sa republičkog na pokrajinski nivo, formirana je radna grupa koja bi za desetak dana trebalo da reši sporna pitanja. Đeliće je svestan da je njegova želja, da pre usvajanja budžeta za 2002. bude usvojen i zakon kojim su jasno podeljene ingerencije pokrajinskih vlasti i novac kojim one raspolažu, ipak ograničena: "Mislim da se taj plan realno može ispuniti, ali treba imati u vidu brzinu rada našeg parlamenta". Ministar finansija je, uz to, priznao da "nemamo večeras konkretnih cifara za to, niti koliko to znači novca u prihodima i rashodima, ali ustanovili smo metodologiju i radnu grupu koja će u sledećih deset dana raditi na konkretnom mehanizmu finansiranja novih ingerencija Vojvodine. Tako da za deset dana imamo ne samo ono što je na papiru, nego da imamo i neke cifre i neki mehanizam".

U tom objašnjenju je matrica dogovoranja republičke i pokrajinske administracije: više se ne zna šta je sve odloženo na deset dana ili dve nedelje, koliko puta će još biti odloženo i koliko puta Skupština Vojvodine treba da potvrdi jednu svoju odluku da ona - kao u slučaju prenošenja ovlašćenja nad novosadskom televizijom - ne bi bila prihvaćena niti "postala izvršna"... Čanak je upozorio da su najave Vlade Srbije jedno, da su novac koji se iz Vojvodine odliva i suštinska autonomija nešto drugo, a realizacija "paketa vladine milostinje" nešto treće, što tek treba da dobije svoj epilog u Skupštini Srbije. Sve to, sažeo je u ocenu da je u pitanju "novi ček bez pokrića", kojim se "baca magla" pred građane pokrajine.

"Silno ću se zauzeti za referendum na kojem će svih 2,5 miliona građana Vojvodine moći da kaže svoje mišljenje o tome čija je naša imovina, ali Skupštini nećemo predavati predlog bez konsultacija sa našim stranačkim partnerima",izjavio Čanak .On je upozorio da protivnici ideje o autonomiji Vojvodine iz beogradskih centara moći više ne biraju sredstva u napadima na nosioce te ideje koristeći metodima prethodnog režima. Moguće je da će Nenad Čanak, ili neko drugi, i dalje morati da ponavlja, odgovarajući na nemaštovite optužbe, da nije za otcepljenje Vojvodine od Srbije, već za pravo građana pokrajine da raspolažu svojom imovinom i da tvrdi "nikada nisam bio za otcepljenje, niti znam nekoga ko je za to".

Zahtevi Vojvodine za precizno definisanje identiteta, novčanih osnova i zakonske zaštite njene autonomije teško da će, ponovo, moći biti jednostavno diskvalifikovani kao "separatizam". To je, od ustavnog prevarata posle tzv. antibirokratske revolucije (1988.) bila omiljena mentalna disciplina vlasti i dela opozicije - koja je sada na vlasti. Karakteristična misao iz te "riznice" je u stavu predsednika novosadskog odbora Demokratske stranke Srbije (DSS) Dejana Mikavice: "Autonomija koju zagovaraju vojvođanske autonomaške stranke ugrožava interes srpskog naroda i ukida Srbe kao konstitutivan narod u pokrajini". On insistira da "će DSS uvek biti protiv onog oblika pokrajinske samostalnosti koja podrazumeva elemente državnosti" i analizira da ono što zagovaraju autonomaške stranke, "osim prizvuka separatizma, nema veze sa interesima Vojvođana u Srbiji".

Ti zahtevi teško da će, i dalje, moći biti ni lagodno gurnuti pod tepih u čemu se, još dok je bila u opoziciji, izveštila beogradska politička opcija koja (raštrkana po dominantnom mnoštvu raznih stranaka vladajuće Demokratske opozcije Srbije- DOS) svoj odnos prema pragmatičnoj demokratiji ne uspeva da odvoji od centralističke ideje-prakse nacionalne države, bez obzira na trenutno tekuću retoriku. Karakteristično za tu školu mišljenja je da polemiše sa scenskim likovima: šef poslaničke grupe DOS u republičkoj Skupštini Čedomir Jovanović ocenio je da predsednik vojvođanske Skupštine Nenad Čanak "bespotrebno radikalizuje situaciju na području Vojvodine te da od toga jedinu korist ima on zbog toga što je medijska zvezda". Zanimljivo je i Jovanovićevo tumačenje da, u okviru važećeg Ustava, "mi ćemo, u meri u kojoj je to moguće" izaći u susret zahtevima vojvođanskog parlamenta i Izvršnog veća, "ali sigurno nećemo ići u pravcu u kome želi Čanak".

Po novembarskoj sondaži ("NS medija") raspoloženja Novosađana, kad bi, na eventualnim izborima, vojvođanske stranake izašle zajedno dobile bi čak 41,2 odsto glasova; u takvim okolnostima DOS bi dobio 7,7 procenta, a rejting bi značajno opao Koštunicinoj stranci (13,9 posto). "Scanovo" oktobarsko ispitivanje javnog mnjenja Vojvodine beleži slične odnose: vojvođanske partije dobile bi glas svakog četvrtog u Vojvodini (25,4 odsto), DOS bi dobio 15,6 odsto glasova, a DSS 13,2 odsto.

Milena Putnik (AIM)