AIM: start



THU, 22 NOV 2001 05:25:05 GMT

Novi elementi u odnosima sa Tiranom nakon kosovskih izbora

Tirana, 21.11.2001.

Zahtev upućen od strane predsednika pobedničke partije na izborima od 17. novembra na Kosovu Ibrahima Rugove da svet treba da prizna nezavisnost Kosova, nije naišao na pozitivan zvaničan i javan odjek ni u državi gde se uopšte smatra da se sa tim slaže, dakle u Albaniji. Vlada i premijer Ilir Meta su u svom pozdravu nakon objavljivanja rezultata parlamentarnih izbora na Kosovu pozitivno ocenili demokratski razvoj i učešće manjina na ovim izborima, kao i značaj demokratskih institucija koje će se konstituisati nakon ovih izbora. Vlada je čak spomenula i primenu Rezolucije 12 44 Saveta bezbednosti OUN i potrebu izgradnje jednog demokratskog i evropskog Kosova. Samo je predsednik Rexhep Maidani, koji je u stvari stalno išao korak napred u zvaničnim stavovima Albanije prema Kosovu, otišao još dalje 17. novembra uveče, izjasnivši se u prilog volje naroda Kosova koji će voditi samoopredeljenju na putu prema nezavisnosti.

Od glavnih političkih partija samo je Sali Berisha, predsednik glavne partije opozicije, Demokratske partije, koja je i saveznik Demokratskog saveza Kosova, izneo da je pobeda Rugove pobeda nezavisnosti. S druge strane, veliku zbunjenost je izazvao predsednik Socijalističke partije Fatos Nano koji je svakodnevno održavao političke mitinge i susrete i koji nije našao za shodno ni jednom rečju da pozdravi izbore od 17. novembra na Kosovu.

Uzdržani entuzijazam koji je u Albaniji usledio nakon okončanja parlamentarnih kosovskih izbora, daleko je od trijumfalizma koji je u vezi njih zapažan na Kosovu. Sve značajnije institucije, od predsednika, premijera, ministarstva inostranih poslova i parlamenta, pa do svih političkih partija u Tirani, uistinu su požurili da pozdrave izbore na Kosovu, kao pobedu demokratije, ali svi oni izgleda da osećaju da sada odnosi između Albanije i Kosova nakon tamošnjih izbora ulaze u jednu novu fazu i da će imati drugačiji karakter, što će zahtevati i drugačiji tretman u institucionalnom smislu ovih odnosa. I štampa u Tirani, koja je prvog dana nakon izbora posvetila čitave prve stranice odvijanju parlamentarnih izbora na Kosovu, već drugoga dana izbore na Kosovu nije imala na prvim stranicama. Čak i zahtev Ibrahima Rugove iznet na njegovoj prvoj Konferenciji za štampu nakon izbora, da svet sada treba da prizna nezavisnost Kosova, nije naišao na odjek u ovdašnjoj štampi.

Postoji nekoliko razloga za ovaj uzdržani entuzijazam u Tirani oko parlamentarnih izbora na Kosovu. U stvari, treba priznati da to ne dolazi zbog promena u strategiji Tirane kao ni Prištine oko budućeg statusa Kosova. Jednako, kako u Prištini tako i u Tirani, ljudi su mišljenja da je najbolji put razvoja Kosova njegova nezavisnost od Srbije. Ali zvanični krugovi u Tirani su skloni da to ne izražavaju javno, jer žele da budu na istim talasima sa međunarodnom zajednicom koja se izjasnila da nije za nezavisnost Kosova.

Parrlamentrani izbori od 17. novembra na Kosovu donose jedan novi element u bilateralnim odnosima između Albanije i Kosova. Ovaj elemenat se tiče novih zakonodavnih i izvršnih struktura koje će se sada izgraditi na Kosovu. Do sada, odnosi između Albanije i Kosova su se gradili na partijskoj osnovi i čak i Vlada i predsedništvo i parlament Albanije su bili primorni da održavaaju veze sa kosovskim političkim partijama i svim krilima kosovske politike. Nakon sadašnjih izbora na Kosovu, postojaće jedan predsednik, jedna vlada i jedan parlament, koji su na kraju krajeva državne institucije i homologne institucije u Albaniji će uspostaviti veze upravo sa njima.

To će na jedan ili drugi način ovim odnosima dati novu intonaciju koja će se približavati odnosima državnog karaktera. Uistinu, Kosovo neće imati ministarstvo inostranih poslova ili odbrane, ali će ono uspostaviti odnose u oblasti privrede, finansija, nauke, trgovine, obrazovanja, kulture itd., koja će pokrivati nova ministarstva. Ovi odnosi će biti bilateralni i direktni između određenih resora i šef UNMIK-a, koji je realni predsednik kosovske administracije nema razloga da ih ne ohrabruje. Utoliko pre što će se, polazeći od glavnog cilja Rezolucije 12 44 Saveta bezbednosti OUN tj. transfera vlasti od šefa UNMIK-a na kosovske institucije, prostor i intezitet bilateralnih odnosa između Albanije i Kosova stalno širiti.

Efekti ovog novog elementa u odnosima između Albanije i Kosova nakon uspostavljanja novih institucija na Kosovu očekuje se da budu pozitivni u stabilizaciji situacije na Kosovu, i posebno u projektima njegovog ekonomskog razvoja. Sve tri glavne političke partije na Kosovu, Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove, Demokratska partija Kosova Hashima Thačija i Alijansa za budućnost Kosova Ramusha Haradiunaja su tokom predizborne kampanje iznele kao jedan od glavnih programskih prioriteta izgradnju puta koji povezuje Prištinu sa lukom Drač u Albaniji. Istovremeno, Demokratski savez Kosova je planirao da zatraži od Tirane da dodeli slobodnu zonu za Kosovo u luci Drač.

Razumljivo je da ovi novi odnosi između Albanije i Kosova nakon izbora, koje će imati svoje zakonodavne i izvršne institucije, mogu doneti neku vrstu nove brige u odnosima između Albanije i Beograda koji, kako se zna, nije odustao od vraćanja svoje kontrole i suvereniteta nad Kosovom. Tirana se nalazi u teškoj poziciji, jer svako njeno unapređenje u odnosima sa Kosovom može stvarati probleme u odnosimma sa Beogradom, kao što i svako unapređenje odnosa Tirane sa Beogradom, može izazvati nezadovoljstva i zategnutost u odnosima sa Kosovom. Prva proba o stavu i politici Tirane u tom pravcu, mogla bi biti poseta albanskog premijera Ilira Mete Beogradu koja bi se prema izvorima pri albanskoj Vladi mogla ostvariti narednog meseca.

Međutim, analizirajući dosadašnje stavove Vlade u Tirani, izgleda da je ona odlučna da ide napred u oba pravca, jer koliko god da to izgleda čudno na prvi pogled, u njenom je interesu da unapredi odnose kako sa Kosovom tako i sa Beogradom.

AIM Tirana, Arjan LEKA