AIM: start



MON, 19 NOV 2001 15:13:38 GMT

Prevremeni lokalni izbori bez velike političke težine

Blago testiranje unutar DOS-a

DOS je demonstrirao da ne zavisi od Vojislava Koštunice. DSS je privukao glasače bivšeg režima i pokazao se kao najjači u 17 opština, a socijalisti su zadržali samo Lebane

AIM, Beograd,19.11.2001.

Za gradjane Srbije 4. novembar nije bio poseban dan, niti su oni tog dana više razmišljali o istoriji. To što se u 18 opština ponovo glasalo za lokalnu vlast nije bio razlog za posebno uzbudjenje. Samo su birani novi opštinski odbornici, nakon što je Vlada Demokratske opozicije Srbije ( DOS) letos zavela prinudnu upravu. Istovremeno, to je bila prva veća provera snaga, pre svega, unutar vladajuće koalicije. Sve se završilo tako što su Demokratska opozicija Srbije, Demokratska stranka Srbije (DSS ) i Socijalistička partija Srbije ( SPS) osvojile približan broj glasova i mandata I sve se proglasile pobednicima.

Na prevremenim lokalnim izborima, DOS je odlično prošao u tradicionalno neprijateljskim sredinama, demonstriravši da ne zavisi od lika i dela Vojislava Koštunice. DSS je privukao glasače bivšeg režima i pokazao najjaču snagu u 17 opština (Bosilegrad, Knjaževac, Dimitrovgrad, Žitište, Irig, Titel, Aleksinac, Crna Trava, Sićevac, Petrovcac na Mlavi, Majdanpek, Kladovo, Lajkovac, Batočina, Negotin, Bela Palanka i Kuršumlija),a socijalisti su zadržali samo Lebane, uz pomoć grupe gradjana-tajkuna.

Iako nije vodjena ozbiljna kampanja (beogradski mediji su se ponašali kao da se ništa ne dogadja) odziv je premašio 50 odsto registrovanih glasača. Većinski jednokružni sistem, predvidjen Zakonom o lokalnoj samoupravi iz 1999. godine, pomogao je DSS-u , ali i DOS –u da se odluče na samostalni izlazak pred birače. Tako je izbora gladna DSS stavila na papir i računicu da će birači u pomenutim opštinama, koji su ranije bili naklonjeni Miloševiću, ponovo glasati za vlast, odnosno svoju današnju viziju vlasti. Lider DSS i predsednik SRJ Vojislav Koštunica je već nekoliko puta pokazao želju da privuče bivšu Miloševićevu publiku, pominjući čak važnost očuvanja SPS kao opozicione partije.

Prema kredibilnim istraživanjima, Koštuničin rejting nije ispod 25 odsto, a logično je pretpostaviti da je on još veći u sredinama u kojima je Milošević pobedjivao. DSS je bio rešen da tuče SPS i DOS Miloševićevom metodom, na krilima demokratskog legitimiteta Vojislava Koštunice. Njihov rezultat kombinacija je stvarnog rejtinga na lokalnom nivou i percepcije grupacije koja uvek glasa za vlast.. Za relativno malu partiju, ili bar do prošle godine relativno malu, sa slabo izgradjenom infrastrukturom, vrh DSS doneo je hrabru odluku. Što se rezultata tiče, nije omanuo.

Pitanje je samo kakve će posledice proizići iz njihovog samostalnog izlaska na izbore? Može se analizirati i da li bi raspoloženje birača bilo drugačije da su sve članice DOS zajedno nastupile? Jednostavno zbrajanje rezultata sugeriše da bi vladajuća koalicija, zahvaljujući nasledjenom izbornom sistemu, osvojila upola više mandata. DOS identifikovan sa Zoranom Djindjićem, pored svih cepanja, dobro se pokazao u sredinama koje mu baš nisu naklonjene. Izbori su, ipak, potvrdili da je DSS snažan faktor na političkoj sceni. Potvrdjeno je takodje da će ova stranka morati da se drži sa ostalim članicama DOS, radi formiranja proste većine (osim u Knjaževcu, gde su kandidati DSS i Narodne stranke Pravda Borivoja Borovića, otpadnika iz SPO, osvojili 24 od 40 mandata).

Prevremeni lokalni izbori u jednom delu Srbije teško da su nešto promenili, osim duge vladavine SPS u 17 opština. Uzorak biračkog tela je mali (svega šest odsto), uzorak odborničkih mesta takodje (malo manje od deset odsto), da bi se mogao bez velikih odstupanja projektovati na čitavu Srbiju. Tim pre nije reprezentativan, pošto je uglavnom reč o seoskom stanovništvu, a starost birača i nisko obrazovanje su prenaglašeni. Ovi izbori su, ipak, doneli ohrabrenje snagama kojima reforme nisu na srcu. To za sada nije zabrinjavajuća činjenica, ali se, svakako, o njoj mora povesti računa.

Kandidature za ove izbore odredili su koliko okolnost ko sedi s kim u kafani, toliko i partijska srodnost koja bi mogla doživeti napredak u vremenu koje dolazi. Nije tajna da DSS već duže vreme pokušava da oko sebe okupi blok stranaka nacionalističkog usmerenja. Oni su u Knjaževcu nastupili sa NS Pravda, a u Batočini i Petrovcu na Mlavi sa Novom Srbijom Velimira Ilića, takodje otpadnika iz SPO. NS Pravda je mlada stranka, ali je za kratko vreme uspela da okupi dosta advokata, postavši pomalo esnafska organizacija, što i te kako ima uticaja u malim sredinama. Sa druge strane, Nova Srbija i njen kontroverzni lider Velja Ilić, koji još uvek nosi oreol heroja 5. oktobra, predstavljaju populističku strukturu okrenutu ruralnom stanovništvu, iz kojeg dolazi i jedan deo radnika. Ovaj blok mogao bi se sa još nekim drugim ultranacionalističkim strukturama ozbiljno kandidovati za preuzimanje vlasti, ako bi se izbori održali naredne godine.

Bojan al Pinto-Brkić (AIM)