AIM: start



SUN, 18 NOV 2001 13:39:25 GMT

Sta sada?

Makedonki parlament je za nepunih 13 sati, duboko u noc, usvojio i sveceno proglasnio ustavne amandmane. To sto su parlamentaci ekspesno zavrsili posao kojeg su razvlacili dva meseci govori da do juce nije postojala politicka volja da se ostvari glavni deo ohridskog mirovnog sporazuma, te da spiker Andov koji je to sproveo posredno priznao da je bie glavni akter ranijeg razvlacenja. A da stvari se ne popravljaju, vec nastavljaju starim putem, simbolicno govori to sto je iste veceri oduzet mandat albanskom parlamentarcu Hisni Saciriju.

AIM Skopje, 17.11.2001

Radeci gotovo citavog dana, makedonski parlament, u cetvrtak do kasno uvece i u petak u ranim jutarnim satima, je utvrdio i usvojio i zatim sveceno proglasio 15 ustavnih amandmana, cime su oni odmah stupili na snagu. Odluka je bila donesena sa 93 glasa "za" (od ukupno mogucih 120). Za promene ustava glasala je vecina poslanika VMRO-DPMNE, kompletne polanicke grupe Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), Partije za demokratski prosperitet (PDP), Demokratske patije Albanaca (DPA) i ostalih manjih partija, dok je protiv bilo 13 parlamentaraca Demokratske alternative (DA), Nove demokratije, liberalne partije i VMRO- Prave. Nije bilo uzdrzanih, a sednicu je u znak protesta napustilo dvoje poslanika albanske Nacionalno demokratske partije.

Ukratko Ustav makedonije dobio je novu preambulu u kojoj se pominju "gradjani Republike Makedonije", "makedonski narod" i "i gadjani koji zive u njenim granicama, koi su deo albanskog naroda, turskog naroda, vlaskog naroda, srpskog naroda, romskog naroda, bosnjackog naroda i drugi". Kao verske zajednice odvojene od drzave i jednake pred zakonom pored Makedonske pravoslavne crkve pomenuti su i Islamska verska zajednica, Katolicka i Evangelisticko-metodisticka crkva i evrejska zajednica. Ustanovljen je komitet za odnose medju zajednicama od 19 clanova (po sedam poslanika Makedonaca i Albanaca i po jedan clan iz redova parlamentaraca Turaka, Vlaha, Roma, Srba i Bosnjaka) i predvidjena posedna procedura donosenja pojedinih zakona pri cemu je potrebna i dvotrecinska vecina i vecina glasova poslanika pripadnika narodnosti.

Odmah nakon sednice predsednik drzave Boris Trajkovski izjavio je da su parlamentarci svojim glasanjem "pokazali da su nase demokratske vrednosti i deali pobedili politiku nasilja" i da izlasavanje ustavnih promena "pretstavlja pobedu koja pripada svim gradjanima". Strani posrednici - poslanik americkog predsednika Djems Perdju i pretstavnik Evrpske Unije Alen Le Roa - ocenili su da izglasavanje ustavnih promena "pretstavlja vazan korak napred za zemlju" i "da su promene Ustava osnova buduceg mirnog i uspesnog razvoja drzave", te da se time "otvaraju mogcunosti za intenzivnu saradnju i poddrsku EU i SAD Makedoniji". Generalni sekretar NATO Djordj Robertson je poddrzao "istorisku odluku poslanika makedonskog parlamenta" cime "Makedonija ulazi u novu eru, koja obecava stabilnost i prosperitet citavom stanovnistvu". Njegov partner u dugom ubedjivanju ovdasnjih politicara da nadju mirno resenje i da se drze dogovorenog, prvi covek EU za spoljnu politiku i pitanja bezbednosti Havier Solana odluku parlamenta je oznacio "odlukom za mir i pomirenje, za odbacivanje nasilja i potvrdu mesta ove zemlje u evropskoj porodici naroda".

Onako kako je i obecao poslanicima albanske PDP specijalni poslanik EU AlenLeRoa, istog dana kada su ustavne promene izglasane, predsednik Trajkovski je poslao pismo evropskoj trojki - Robertsonu, Solani i predsedavajucem OBSE Mircea Djoani povodom njegove i vladine izjave o amnestiji pripadnika Nacionalne oslobodilacke armije (NOA) u kome se preciznije definira nacin na kome ce amnestija biti provedena. Za raliku od prvobitne izjave predsednika i vlade pismo sadrzi i dopunu koja predvidja obuhvat i svih pripadnika NOA ciji su predmeti u bilo kojoj fazi postupka. Predsednik je preuzeo obavezu da pored generalne amnestije, na osnovu spiska kojeg ce mu dostaviti ministar pravde pojedinacno osobodi i one pripadnike NOA protiv kojih se vodi istraga ili su vec osudjeni. To bi trebalo znaciti da ce nadlezna tuzilastva prekinuti i istragu o 11 vodja NOA (medju kojima su Ali Ahmeti, Fazli Veliu, Djavid Asani i Gzim Ostreni). O vojnim zlocinima i ostalim povredama medjunarodnog humanitarnog prava odlucivace Haski tribunal.

Kometarisuci pismenu izjavu Trajkovskog, ambasador NATO Robert Seki, novi direktor briselskog biroa NATO za Balkan, kojeg ovdasnje novine prestavljaju kao coveka "koji ne krije da ima ulogu da se pobrine da amnestija terorista uspesno bude implementirana u praksi", izjavio je da sada amnestija nije pitanje dogovora izmedju Trajkovskog i Robertsona "vec se prosiruje na celu medjunarodnu zajednicu i sve makedonske vladine autoritete". Po Sekiju vec je postignut dogovor da nema novih hasenja, osim za dela za koje ce biti dokazano da su atni zlocini o kojima ce raspravljai Haski tribunal, te da u najkracem mogucem roku resi sudbina stotinjak privedenih i 18 lica kojima se sudi za terorizam. Usput Seki je potvrdio da izmedju amestiranim ce se naci i Ali Ahmeti, za kojeg je rekao da "mu je u proteklim danima mnogo pomogao u smirivanju situacije nakon nedeljne situacije i hapsenja sedam Albanaca, pogibije troje policajaca i serije kindapiranja".

Ali, istog dana svojom izjavom medijima javio se i drzavni tuzilac Stavre Djikov u kojoj potencira "nas obavezuje zakon, a ne politicke izjave", sto je na liniji izjave premijera Ljubco Georgievskog, date proslog petka da vlada ne namerava da parlamentu predlaze zakon o amnestiji. Premijeru blizak ministar za unutrasnje poslove istg je dana izjavio da njegovo ministarstvo istupa iz vladinog koordinacionog tela za suocavanje sa krizom kojeg vodi potpredsednik vlade Ilija Filipovski, a kojeg pored eksperta iz vise oblasti cine i nekoliko vaznih ministra u vladi. Vladin portparol je isto koordinativno telo dan ranije optuzio da se "vise bavi teroristima nego resavanjem krize".

Sam cin ekspersnog donosenja ustavnih promena za jednu sesiju, duboko u noc ili rano ujutru, govori da gotovo dvo mesecno razvlacenje iste procedure u parlamentu jeste i najlbolji dokaz da nije postojala preovladjujuca politicka volja sa makedonske strane da se realizira najvazniji deo ohridskog okvirnog i mirovnog sporazuma. Covek koji je svojim umecem vodjenja parlamentarnih sednica uspeo da proceduru provede za trinaesetak sati, predsednik parlamenta Stojan Andov je time posredno priznao da on i njegovo umece su i glavni akteri vse dnevnog razvlacenja iste te procedure u parlamentu.

Istog dana kada su utrdjeni, usvojeni i sveceno proglaseni ustavni amandmani, negde oko dva sata ujutru u petak, parlament jena insistiranje spikera Andova nastavio 86 sednicu, i to ne tamo gde je stao, vec preskocivsi par tocaka dnevnog reda, da bi oduzeo mandat poslaniku Hisni Saciriju. Ovaj poslanik je pocetkom proleca odlucio da se prikljuci pripadnicima NOA, zamenivsi svoj politicki angazman vojnickim. Sa formalne strane stvar je potpuno jasna i nesporna: poslanik nije krocio u parlament vise od sest meseci i to je jedan od predvidjenih uslova za gubljenje poslanickog mandata. Uostalom tu proceduru na svojoj kozi, u prethodnom parlamentarnom sazivu iskusio je drugi Albanac, Arben Xhaferi, lider DPA, koji je mandat tako izgubio, da bi se nakon dopunskih izbora vratio u parlament. U konkretnom slucaju najmanje dva elementa su sporna. Prvo, mandat Saciriju se mogao po istom osnovu oduzeti i ranije, kada je ispunjen preduzlov, a i tajming sada se nije nepotrebno morao da poklopiti s vremenom u kome je amnestija pripadnika NOA, prvi korak njihove resocijalizacije i reintegracije u drustvo. I drugo, z kratke raspave o tome dali da se na tom nastavku raspravlja o Saciriju ile ne, videlo se da postoji neki dogovor koordinatora parlamentarnih grupa, neka vrst trgovine, dila tome da je glasanje makedonskih parlamentaraca za ustavne promen kupljeno i pristankom albanskih da se ne suprotstavljau razresenju Sacirija.

Sve to zajedno kao da "nosi vodu na mlin" koji vise pokazuje da u Makedoniji problemi u makedonsko albanskim odnosima se ne prevazliaze, vec nastavljaju istim putem.

AIM SKOPJE

ISO RUSI