AIM: start



FRI, 16 NOV 2001 11:02:54 GMT

Prvanov iznenadio Stojanova na predsedničkim izborima

Slabi odziv birača pobrkao prognoze sociologa i račune političara

AIM Sofija, 13.11.2001.

To da će na predsedničkim izborima u Bugarskoj 11. novembra doći do neke senzacije bilo je skoro sigurno obzirom na oštru kampanju u poslednjim danima pre glasanja. Međutim, očekivanja su bila potpuno drugačija a prognoze sociologa i politikologa uopšte nisu nagoveštavale ono što je na kraju ispalo.

Jedino što su registratori raspoloženja birača pogodili bilo je da će biti i druga runda. Inače, oni su proricali da će dvoboj 18. novembra biti između dosadašnjeg šefa države Petra Stojanova koji se kandidovao kao nezavisni i lidera Građanske partije za Bugarsku i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Bogomila Boneva. Pretpostavljalo se da umesto Boneva na drugo mesto može izbiti kandidat Koalicije za Bugarsku i lider Bugarske socijalističke partije (bivših komunista) Georgi Prvanov. Niko međutim nije dopuštao da će nakon prve runde predsedničke trke Georgi Prvanov pokupiti najviše glasova. Što je uostalom ništa manje iznenadilo i njega samog.

Dakle, 18. novembra odmeravaće snage Petar Stojanov i Georgi Prvanov. Prema politikolozima uzrok takvog neočekivanog odnosa glasova je krajnje slabi odziv birača kao i odsustvo jedinstva u desnocentrističkom političkom krilu koje je na izborima lansiralo 5 kandidata: Petra Stojanova, Bogomila Boneva, Žorža Gančeva (Partija "Blok Žorža Gančeva"), Petra Berona (Partija "Savez Bugarska") i Renetu Indžovu (Demokratska alijansa).

Bilo kako bilo, posle prve runde sociolozi su pognuli glave i postiđeno priznali da su doživeli pravi fijasko. Posle 5 parlamentarnih i 2 predsedničke trke poslednjih 12 godina to je bilo prvo glasanje kod kojeg su se njihove prognoze radikalno razišle sa stvarnošću.

Par dana pre izbora slika koju su prikazivale sociološke agencije izgledala je ovako: za Stojanova će glasati oko 45%, za Prvanova i Boneva ' po oko 25%, pri čemu podrška za Boneva raste, a za Prvanova je stabilna. Prema njima vodio je Stojanov, a Bonev je u zadnjem trenutku trebalo da pretekne Prvanova.

Istina, ove prognoze bile su sračunate kod odziva birača oko 60%. Međutim, 11. septembra on je pao na oko 40% i u krajnjoj liniji slika se iskrivila do neprepoznatljivosti.

Sada svi to objašnjavaju promenjenom situacijom u poslednjih 3-4 dana pre izbora. Upravo u tom periodu koji je umakao sociolozima, odigrao se skandal između Boneva i Stojanova na privatnoj nacionalnoj televiziji BTV. Šok je došao zbog iznenadne promene imidža aktuelnog predsednika koji je sebi dozvolio da pripreti svom oponentu poverljivim izveštajem specijalnih službi koji optužuje Boneva za dalavere i korupcije. Ljudi koji su navikli da vide Stojanova kao jednog vaspitanog i umerenog čoveka koji ume da se vlada videli su sasvim drugačij lik. Upravo to je okrenulo stvari pa je usledilo masovno odustajanje od glasanja. Što je sa svoje strane dovelo do radikalne promene slike.

Naravno, bilo je i niz drugih stvari. Praktično posle vlade Saveza demkratskih snaga (SDS) koja je doživela katastrofalan poraz na parlamentarnim izborima 17. juna, šamar je dobio i njehov naslednik - Nacionalni pokret Simeon II (NDSV). Jer tako zvani carski pokret nije istakao svog kandidata za predsednika nego je stao iza Petra Stojanova. To je razočaralo pristalice NPSD koje su smatrale da nije moguće da parlamentarna većina koja je na vlasti da nema svoju vlastitu kandidaturu. U krajnjoj liniji apel Simeona Sakskoburgotskog pokazao se uzaludnim. Da je car-premijer naveo svog kandidata, postojala bi motivacija za izlazak na izbore i pravo takmičenje ideja i politike.

Iznenađujući uspeh Georgija Prvanova dao je razloga pristalicama socijalista da govore o nadimanju levog talasa. Ali je sadašnji rezultat u stvari nastavak negativnog glasanja protiv celokupne političke klase. Birači su pokazali da im se predsednički kandidati ne dopadaju. Na oblik elektoralnog ponašanja Bugara uticalo je i dosadašnje upravljanje NDSV koje je pokazao da su pružena obećanja nerealna.

Očekivanja su da će se birači aktivirati za drugu rundu. Logika je da ne bi trebalo da se predsednik izabere na bazi glasova manje od polovine Bugara - to bi učinilo tu instituciju prilično nereprezentativnom.

Izgleda međutim da će ova logika ispasti kriva. Očekivati jako mobilisanje birača je nerealno. Pa ipak sada, uoči presudne druge runde izbora pitanje je kako osvojiti nove glasove i nove saveznike i koliko će ubedljivi biti pretendenti za visoki položaj u kratkom vremenu koje im preostaje.

Neočekivana pobeda Prvanova u prvoj rundi ulila je samopouzdanja pristalicama levice koje su se do pre nedelju dana osećale potištene zabog neprestižnih ideja koje ispovedaju. One će svakako izaći na izbore.

Prvanov bi mogao da računa u velikoj meri i na protesno glasanje protiv aktuelnog predsednika. Tim pre što se linija koju bi on sledio kao šef države ne razlikuje od ove njegovog rivala: Evropa, NATO, integracija u EU.

Povrh svega toga i car je nagovestio da ne namerava ponovo da priziva svoje pristalice da glasaju za Stojanova kako je učinio pre mesec dana. On je otputivao u posetu SAD i "propustio" tu priliku.

Očigledno da je Simeon uzeo u obzir da je dosadašnja podrška pružena aktuelnom predsedniku bila ogromna politička greška. Rezultati glasanja 11. novembra bili su očigledan dokaz šarolikosti biračkog tela NDSV koje je ujedno i dosta čudne naravi i suzilo se do neprepoznatljivosti. Ono najbolje što je mogao da učini bilo je da prepusti svojim biračima da glasaju kako im savest nalaže.Tim više da su 11. novembra oni učinili upravo to, ne slušajući šta im je on rekao.

Sada su perspektive pred Petrom Stojanovim dosta složene. Porazom u prvoj rundi on je izgubio psihološku prednost. Čak i da se tvrde pristalice SDS mobilišu, one mu neće biti dovoljne. Ipak, ostaje dosta nejasnih stvari pred drugu rundu. Prava zagonetka je kako će glasati onih skoro milion birača koji su glasali za Boneva, Gančeva, Berona i Indžovu. Izgleda da će im se podjednako udvarati oba predsednička kandidata.

Međutim, najviša će biti cena Pokreta za prava i slobode (DPS). U prvoj rundi partija bugarskih Turaka stala je iza kandidature Renete Indžove. Pošto je međutim ona izostala iz predizborne trke, pokret je rešio da stane iza Prvanova. Dogan je još od samog početka bio kategoričan da je Bugarskoj potreban novi predsednik, a rezultati prve runde izbora pružili su mu šansu da ponovo igra svoju omiljenu ulogu balansera.

Istina, postoji mogućnost da ovog puta inače disciplinovano biračko telo DPS neće poslušati svog lidera i podržati Stojanova. Jer je još uvek živa uspomena na t.zv. preporodilački proces kada je 80-ih godina izvršena nasilna promena njihovih imena za vreme vladavine komunista.

Ahmed Dogan je međutim svestan da je jedini koji može da reši ishod izbora i neće se pokolebati da izvuče korist od toga stavljajući određene uslove. Tako da bez obzira ko će biti sledeći predsednik, on će u neku ruku biti talac Ahmeda Dogana.

Plamen Kulinski (AIM)