AIM: start



WED, 14 NOV 2001 09:56:19 GMT

Parlamentarni izbori na Kosovu I Tirana

Tirana, 9.11.2001.

Na dan kada su Nebojša Čović u ime SRJ I Hans Hekerup u ime UNMIK-a potpisali u Beogradu zajednički dokument o izborima na Kosovu, u Tirani je parlament na plenarnoj sesiji usvojio posebnu deklaraciju kojom podvlači da izbore na Kosovu smatra veoma značajnim trenutkom izražavanja volje naroda Kosova za samoupravu. To je jedan veoma značajan pokazatelj ne samo ne baš pozitivnog raspoloženja koje u Tirani izaziva učešće Beograda u procesu kosovskih parlamentarnih izbora, već I neke vrste konfuzije u načinu kako Tirana gleda na izbore 17. novembra na Kosovu. Istupanje parlamenta posebnom deklaracijom je jedan od malobrojnih slučajeva izjašnjavanja visokih zvaničnih institucija u Tirani oko parlamentarnih izbora na Kosovu, koje su zvanični autoriteti pratili sa svojevrsnom distancom I nekako suvišnom uzdržanošću, za koju je jasno da je bila više nametnuta stalnim zahtevima međunarodnih faktora da Tirana odigra moderiranu ulogu na Kosovu. Ovaj zahtev međunarodnog faktora ovde je shvaćen kao sugestija za držanje distance prema onome što se dešava sa sadašnjim izborima I što će se dogoditi sa ostalim kosovskim procesima.

Distanca koju je Tirana održavala u odnosu na izborni proces na Kosovu je imala I svoju cenu za Vlade leve koalicije premijera Mete u nekoliko pravaca. Prva cena bila je na polju unutrašnje politike, gde je Vlada oštro napadana od strane opozicije I posebno od njene glavne snage Demokratske partije, da ona ništa ne čini za odnose sa Kosovom I da je zanemarila pitanje Kosova. Jedan od rukovodilaca Demokratske partije, Bardhyl Londo, član predsedništva, optuživao je 1. novembra Vladu da ni u vreme Berlinskog zida nije postojala takvo zahlađenje odnosa između Tirane I Prištine.

Druga cena koju izgleda da će Vlada morati da plati tiče se odnosa sa političkim partijama na Kosovu. Premijer Ilir Meta se pridržavao obazrivog stava I uspostavio je odnose sa svim kosovskim političkim partijama, nastojeći da ne podržava ni jednu političku snagu na Kosovu. On je jedini socijalistički premijer poslednjih vlada levice koji je uspeo da uspostavi odnose sa oba krila politike na Kosovu. U susretu koji je 29. oktobra imao u Tirani sa potpredsednicom Rugovine partije DSK Nekibom Keljmendi I sa predsednikom Demohrišćanske partije Kosova Markom Krasniqi koji otvoreno zastupa stavove protiv Socijalističke partije Albanije, albanski premijer je izjavio da će njegova Vlada sarađivati sa vladinim institucijama Kosova nakon izbora kako bi se konkretizovali odnosi između Albanije I Kosova.

Činjenica je da Socijalistička partija na čijem je čelu Fatos Nano, a koja je partija I premijera Mete, nije u dobrim vodama sa Rugovinim DSK kao što Demokratska partija bivšeg predsednika Berishe nije u dobrim vodama sa dvema partijama koje su proizašle iz bivše OVK, Demokratskom partijom Hashima Thačija i Alijansom za budućnost Kosova Ramusha Haradinaja. Čak, predsednik Demokratske aprtije Berisha je u susretu sa nekoliko kosovskih političara u Tirani izjavio da je DSK partija koja ima punu podršku Demokratske partije u predstojećim izborima. Treba istaći da obazrivost u očuvanju svojevrsne distance u odnosima između Albanije I Kosova nije karakteristika samo Vlade ili Socijalističke partije. Ona se zapaža I kod albanske opozicije gde je predsednik Demokratske partije Berisha pažljivo izbegao da se direktno izjasni u prilog nezavisnosti Kosova. U parlamentarnoj debati koja je vođena 5. novembra poslanik jedne druge opozicione partije koja učestvuje u radu parlamenta, Demokratske partije D. Shehi je zatražio da se u deklaraciji o Kosovu uvrsti I fomrulacija o nezavisnosti, ali se predsednik Socijalističke partije Nano koji je I predsednik Komisije za spoljne poslove usprotivio izjavljujući da je dovoljna formulacija o samoupravi.

Idući dalje, treba istaći da se I albanske političke partije na kosovu pokazuju veoma obazrivim zu iznošenju stavova I njihove strategije oko odnosa sa Albanijom. U sadašnjim izborima u predizbornim programima LDK, PDK I AAK nigde se ne pominje kako oni gledaju I kako planiraju odnose sa Albanijom. Predsednici glavnih političkih partija na Kosovu su u svojim preduzbornim govorima izbegavali temu Tirane. I u sadašnjim parlamentarnim izborima na Kosovu ponavlja se situacija koja je već viđena tokom lokalnih izbora prošle godine kada albanske političke partije u predizbornoj kampanji nijednom nisu pomenule pitanje odnosa sa Albanijom.

U sklopu sadašnje kampanje za parlamentarne izbore na Kosovu I u Tirani kruže razne interpretacije u vezi sa ovakvom situacijom oko međusobnih odnosa, koja na prvi pogled izgleda kao distanca, zahlađenje ili udaljavanje u odnosima između Albanije I Kosova. U stvari, ono što se dešava u odnosima između Albanije I Kosova ne treba suditi po onome što se dešava na površini. To su odnosi koji su skoro tokom veka odvijani u dubini I underground, što je I prirodno u uslovima podele istog naroda u dve neprijateljske države. Položaj Kosova u statusu međunarodnog protektorata, gde ono I njegove institucije nemaju mandat da odluče o velikim pitanjima kao što su status ili odnosi sa susedima, čini razumljivim I to zašto odnosi između Albanije I Kosova imaju jednu spoljnu formu koja u stvari ne odgovora unutrašnjem sadržaju.

Na to je uticao I utiče posebno stav međunarodnog faktora, EU I SAD koji su stalno savetovali uzdržavanje od posebnog entuzijazma u odnosima između Albanije I Kosova. Kako Tirana tako I Priština izgleda da imaju slepo poverenje u liniju I strategiju Zapada do te mere da čekaju kako će Zapad formulisati status Kosova. A do tada, one misle da je bolje da sačuvaju tu distancu, koja se uistinu pogrešno interpretira I shvata, ali za dobre poznavaoce kosovskog dosijea izgleda da je ovo najrealističniji stav kojeg se mogu držati u sadađšnjim uslovima kako Tirana tako I Priština.

AIM Tirana, Arian LEKA

__________________________________________________ Do You Yahoo!? Find the one for you at Yahoo! Personals http://personals.yahoo.com