AIM: start



MON, 12 NOV 2001 09:22:18 GMT

100 dana lutanja

Vlada Nacionalnog pokreta Simeon Drugi (NDSV) obavila prilično malo posla za tri meseca odkako je na vlasti

AIM Sofija, 10.11.2001.

Kada je pre 100 dana vlada Simeona Sakskoburgotskog položila zakletvu u Parlamentu, Bugari su se nadali da će predizborna obećanja postati stvarnost, da će im se život poboljšati a privreda živnuti. Međutim, ništa od toga. Ministri u vladi učinili su seriju gafova i nepromišljenih poteza koji su pojačali utisak da u kabinetu cara-premijera vlada pometnja. Kao rezultat Bugarska je izgubila 100 važnih dana, dok su Simeon i njegovi ministri izgubili deo poverenja birača.

Jedan od uzroka za nastali haos u upravljanju državom je činjenica da su ministri iskoristili prvih 100 dana da bi se upoznali sa stvarnom situacijom u državi. Nešto što je trebalo da učine pre no što uđu u vlast. Tako je na primer finansijski ministar Milen Velčev otkrio da je prethodna vlada ostavila rupu u budžetu od 1,4 mlrde dolara.

Vladajuća elita je pokazala da nema pojma odakle treba početi da bi se ostvarili ciljevi koje je sebi postavila. Svaki pokušaj ministara da se late nekog posla završavao se gafom. Trebalo je da različiti solistički nastupi demantuju sve uvreženije mišljenje da vlada ne preduzima ništa. To je međutim rezultiralo novim golovima u njihova vrata i još većim haosom. Tako se odjednom okruženje Simeona našlo u čudnoj situaciji - ako nešto uradi, doživljava poraz. Ako ne preduzima nikakve spektakularne akcije - optužuju ga za pasivnost.

Najviše gafova stvorio je šef carina Emil Dimitrov koji poput letećeg Holanđanina obilazi zemlju i neprekidno otpušta službenike i šefove carinskih službi. Navodno vođen idejom da se suzbiju korupcija i šverc u carinama, poznati kao ReviZoro stvorio je neopisivi haos. Više se ne zna ko je šta i kako se našao u carinama usled čega su carinske dažbine drastično opale. Narod se veseli permanentnim akcijama na granici, a Emil Dimitrov zamalo da uhapsi i najbližeg svog saradnika u rukovodstvu. "Očekujem da za 10 dana ReviZoro sam sebe uhapsi da bi se time svemu stavio kraj", izjavio je ne bez razloga optuženi za korupciju glavni sekretar agencije "Carine" Ilijan Matejev.

Par izjava u pogledu buduće poreske politike iznele su na videlo koliko su nekoordinisane akcije pojedinih ministara. Nakon što su oglašene promene u poreskoj politici, pokazalo se da polovina mera nisu konsultovane sa ostalim ministarstvima kojih se to tiče. Do druga polovina nije bila u skladu sa zahtevima MMF. Dok i jedni i drugi nemaju ništa zajedničko sa predizbornim obećanjima Nacionalnog pokreta Simeon Drugi (NDSV).

Ministar finansija Milen Velčev pored toga što otkriva rupe u budžetu i neprekidno podnosi projekte za povećanje taksi i akciza, pokazao je potpuno odsustvo orijentacije u pogledu pregovora sa MMF. Nakon što je na početku zauzimao čvrstu poziciju o budućim ekonomskim merama, ministar Velčev je kasnije učinio zaokret od 180 stepeni i prihvatio sve uslove MMF u ime postizanja novog sporazuma. U stvari prvih 100 dana kabineta postali su uzrok da se postavi pitanje - ko u stvari upravlja Bugarskom? Vlada ili MMF? Praksa pokazuje da bez obzira na sve namere bilo kog kabineta, na kraju krajeva događa se ono što kažu eksperti fonda.

Premijer Sakskoburgotski stavio je na kartu opreznosti što je sa svoje strane dovelo do paralisanja izvršne vlasti. Ustalila se praksa da se donošenje odluka oteže u vremenu. Tako je na primer formiranje ekupa u pojedinim ministarstvima oduzelo čitava dva meseca. A vladin program je objavljen uoči 100 dana od početka upravljanja kabineta. Predlozi zakona koji su podneti na razmatranje parlamentu broje se na prstima jedne ruke. Pasivnost narodnih izabranika takođe je doprinela brzom opadanju rejtinga Simeona. U prva dva meseca parlament nije usvojio nijedan osmišljeni zakon, a dva ozbiljnija zakonska amandmana bila su vezana za zakon o izboru predsednika i zakon o medijima. Preko ovog drugog poslanici NDSV omogućili su sebi da preuzmu kontrolu nad nacionalnim medijima.

Možda je najveće razočaranje akcijama tako zvanih jupija koje je premijer privukao iz londonskog sitija. S jedne strane, oni su i sami shvatili da upravljanje državom koja je u krizi nije ono što je napisano u debelim knjigama. Trebalo je da se mladi ministri u hodu adaptiraju od privlačnih obečanja prema ne baš optimističkoj situaciji u zemlji. To što su u prva tri meseca imali nezahvalan zadatak da sastave kraj s krajem dovelo je do teške taktičke greške - umesto da oglasi kakvo je stanje države a onda i svoje namere kako da to stanje popravi, ministri su najpre sastavili program upravljanja, a prepustili izradu Bele knjige o upravljanju Ivana Kostova nejasnoj budućnosti.

Pokazalo se da su jupiji u vladi prilično nepripremljeni i za aparatske igre u politici. Za početak dobili su za zamenike predstavnike različitih ekonomskih lobija. Onda su doživeli neuspeh u realizaciji ideje o rasformiranju Agencije za privatizaciju. Ona ne samo što je ostala nego su u njeno rukovodstvo ušli ljudi lansirani od strane ostalih lobija u NDSV. Ako se tome dodaju i neuspesi ministra Velčeva, ocena njihovog rada nije baš laskava.

Pokazalo se da su ostali ministri svega pozadina pošto su osnovna rešenja u prva tri meseca bila vezana za poreze i cene. Što se tiče ovog drugog, Bugarin nema razloga da bude zadovoljan vladom. Umesto obećanog naglog poboljšanja života (makar i u okviru 800 dana) iznenadili su ga poskupljenjem cena struje i grejanja. Ministar unutrašnjih poslova Georgi Petkanov je u celini prepustio vlast svom glavnom sekretaru Bojku Borisovu, bivšem šefu poznate firme za obezbeđenje koji igra ulogu dobrog policajca u kabinetu, mada nije zabeleženo realno opadanje kriminaliteta. Ministar inostranih poslova Solomon Pasi objavio je par PR-članaka o svojoj uspešnoj delatnosti, ali se njegova aktivnost svodi na kresanje grana par drveta u dvorištu ministarstva. Ostale njihove kolege još uvek razotkrivaju dalavere svojih prethodnika oko narudžbina, konkursa i licitacija tako da realno posmatrano još nisu počeli sa radom.

Na toj karakterističnoj za prvih 100 dana kabineta Simeona Sakskoburgotskog pozadini nije postalo jasno da li je on u stanju da povede državu u željenom pravcu, da li su njegovi ministri kadri da preduzmu odgovarajuće celishodne poteze ili se svi njihovi kvaliteti svode na goli entuzijazam. Jedina sigurna stvar je što nisu korumpirani kao njihovi prethodnici. To ih međutim ne čini automatski boljim, niti budućnost Bugarske - privlačnijom.

Georgi Filipov (AIM)