AIM: start



THU, 08 NOV 2001 22:27:31 GMT

"Makedonija rizikuje novi rat"

Najnovija poseta generalnog sekretara NATO Djordja Robertsona i predsedavajauceg OBSE Mircea Djoane, sa starim ciljem "kako prinuditi politicare da ispune dato obecanje", protekla je u uobicajenom rasponu od jasnog pesimizma prilikom dolaska do glumljenog optimizma nakon susreta sa ovdasnjom politickom elitom.

AIM Skopje, 08.11.2001

Makedonija se suocava sa novim talasom nasilja zbog produzavanja rasprave oko Okvirnog sporazuma iz Ohrida, izjavio je pocetku svoje poslednje posete Makedoniji generalni sekretar NATO Djordj Robertson. Cilj njegove poste, koju je ostvario zajedno sa prestsedavajucim OBSE Micea Djoana, bio je kako naterati ovdasnje politicare da se pridrzavaju date reci (potpisa Ohridskog sporazuma) i ubrzati implementaciju dokumenta koji je obezbedio krhki mir u zemlji. Implementacija Okvirnog dokumenta iz Ohrida je naime zaglavila u parlamentu gde se jos uvek raspravlja o dogovorenim ustavnim promenama, Robertson je na kraju posete novinarima izjavio da je dogovoreno da se amandmani usvoje jos na danasnjem nastavku rada parlamenta, a da se sveceno proglase u ponedeljak. Robertson je izjavio da je nadjeno i resenje za pitanje amnestije pripadnika Nacionalne oslobodlilacke armije (NOA). Tako je poseta koje je pocela jasno izrazenim pesimizmom, istog dana zavrsila optimizmom.

Ali, optimizam Robertsona je cini se odglumljen, poslovicno nerealan, jer ovdasnji drzavni vrh i politiciri vec poslovicno se ne drze date reci i ne realiziraju data obecanja. Raspava u parlamentu oko predlog ustavnih amandmana i moze zavrsiti tokom jednog dana, ali je tesko poverovati da nesto sto se razvlacilo oko dva meseci moze tako lako da se obavi. Tim vise sto jedna od albanskih politickih partija (Partija za demokratski prosperitet - PDP) jos uvek tvrdi da nece glasati za promene ustava zbog neslaganja sa predlogom teksta nove preambule.

Iako nema detalja o tome sto su razgovarali Robertson i predsednik Trajkovski, u javnosti su se pojavili detalji o susretu generalnog skretara NATO sa predsednikom parlamenta Stojanom Andovim. Spiker parlamenta Andov, koji je jedna od onih figura koja ima diektne zasluge za produzavanje procedure ustavnih izmena u parlamentu, i ovog puta, na zahteve Robertsona potvrdio da ce ukoliko ne glasaju dve trecine albanskih poslanika naci nacin da ne proglasi ustavne amandmani, ako i oni budi usvojeni. On je Robertsonu dao samo garanciju da ce amandmani biti usvojeni u predvidjenom roku. Ako se zna da samo usvajanje, bez proglasenja, ne znaci i stuanje ustavnih promena na silu, vise nego jasno je da je Andov sebi ostavio dovoljno prostora za dalje delovanje shodnos svojim procenama.

Pitanje amnestije onako kako su ga Robertson, predsednik drzave Boris Trajkovski, ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski, drzavni tuzioc Stavre Djikov i ministar pravde Idzet Memeti resili, jeste u najmanju ruku cudno. Svi su najprije dosli do zakljucka da jedino pravo resenje - donosenje zakona jeste nemoguce iz prostog razloga da ce rasprava o takvom predlogu biti, kao i njen rezultat krajnje neizvesna stvar, gotovo nemoguca. Zatim su "stapom i kanapom" nasli resenje koje se otprilike sastoji u tome da predsednik Trajkovski i generalni sekretar Robertson razmene pisma, kojima bi garantirali amnestiju pripanicima NOA. Pritom je predsednik uzeo kao svoju obavezu da primenom abolicije oslobodi sve one koji se nalaze pod istragom da su bili pripadnici NOA, ministar unutrasnjih je obecao da nece hapsiti pripadnike NOA, a tuzilac da ih nece sudski goniti! Sve skupa ovakva amnestija je na dosta labavoj zakonskoj osnovi. A s druge stane imajuci u vidu "kvalitete" ovdasnjih politicara, pitanje je samo vremena, i procene koliko se moze dobiti, kada ce ovakav "djentlmenski dogovor" biti prekrsen i postati nerimenjiv. Ministar pravde je pak i nakon susreta sa Robertsonom ostao na svom misljenju, i misljenju njegove partije (PDP), koje je dovelo i do kratkog bojkota rada vlade ministara iz ove partije, da je izlazak iz situacije samo donosenje zakona o amnestiji.

Svakako nije bez znacenja i reakcija NOA u vezi ovako zamisljenje amnestije, koja je na staklenim nogama, jer rukovodstvo NOA ima cvrste garancije SAD, EU i NATO da ce njeni pripadnici dobiti pravu zastitu od eventualnog sudskog gonenja.

U razgovoru Robertsona sa pretstavnicima vlasti u vezi amnestije bilo je reci o iztragama vojnih zlocinima u svetlu najavljivanja otktivanja masovnih grobnica sa telima nestalih lica. Makedonska strana i pored toga sto nema ratificirani dogovor o saradnji sa Haskim tribunalom, unapred insistira da od amnestije budu izuzeti pocinioci vojnih zlocina, umesto uobicajene prakse na protorima bivse SFRJ, da se pred tribunal nadju svi oni o kojimar se skupi dovoljno dokaza i kada tibunal resi da ih sudski goni. U vezi pomenutih grobnica, na osnovu anonimke koju je dobio drzavni tuzilac, predsednik Trajkovski je zatrazio istragu haskog tibunala, dok je iz Haga stigao odgovor da je predsednik Trajkovski umesto odgovora trebao poslati u Hag dokaze. Nakon svega sada se za sredinu meseca ocekuje Kare del Ponti u Skopje da bi se stvari razjasnile.

Gotovo komicno zvucio je Djordj Robertson kada je na kraju posete u obracanju novinarima kao slag na rezultate posete izneo da je od ministra unutrasnjih poslova Boskovskog dobio cvrsto obecanje da ce ovaj od sada cistih policiskih specijalnih jedinica "Tgrova" i "Lavova", koje su sada "etnicki ciste", biti uskoro "multietnicke" - popunjene pripadnicima drugih etniteta. Robertson kao da je zaboravio incident koji se zbio izmedju premijera Ljubco Georgievskog i specijalnog poslanika americkog predsednika i olaksivaca odasnjih politickih pregovora Djejmsa Perdjua, koji je bio izjuren od strane premijera nakon samo 13 minuta od pocetka susreta samo zato sto je premieru govorio o "lavovima" kao makedonskoj paravojsci. Americka ambasada je uvek potencirala da stavovi Perdjua, pored toga sto su i stavovi ovdasnjeg americkog ambasadora, ujedno i stavovi Stejt departmenta. Cak je i makedonskoj javnosti bila prisutna ista teza o "Lavovima", koje su pojedini mediji na makedonskom tretirali kao paravojsku.

Ne manje vazna je i uloga koju je igrao i igra sam ministar unutrasnjih poslova Boskovski, Ovaj "partiski vojnik" je pored toga sto je u vise navata od februara, kada je prakticno poceo rat u Makedoniji pa do dana danasnjeg bio personifikacija zahteva za vojno resenje problema, covek koji je vise puta svojim direktnim odlukama generia haos sa ciljem da se uspostavi ratno stanje, u sito vrme gotovo jedini sigurni makedonsk putnik za Hag. Jer u slucaju Ljuboten u kojem je desetak civila platilo zivotom intervenciju policije protiv navodnih terorista i pripadnika NOA, uloga Boskovskog, koji je akciju policija nadgledao na licu mesta, je gotovo stootstotno dokumentirana.

Cini se da je ono sto je Robertson na pocetku posete izjavio ("Medjunarodna zajednica zeli videti kraj parlamentarne rocedure u Makedoniji, jer Makedonija se nalazi pred ozbiljnom pretnjom od vracanja nasilja") preciznije izrazava i realnost onog sto se zbiva u Makedoniji i opasnosti od takvog razvoja stvari. Ali u Makedoniji kao da takva upozorenja zasad i ne zabrinjavaju vecinu politicara, a ni ovdasnju javnost. Indikator za to jeste svakako i tretman posete Roertsona u ovdasnjim medijima, iz kojeg se moze zakljuciti da poseta Robertsona i Djoane i nije vest.

ISO RUSI