AIM: start



FRI, 02 NOV 2001 10:35:41 GMT

Privatizacija "Beopetrola"

Prodaja tudje imovine?

Odmah po objavljivanju prvih informacija o mogućoj prodaji “Beopetrola”javio se veliki broj zainteresovanih kupaca iz Evrope, ali se oglasila i zagrebačka INA, tvrdeći da će "svim sredstvima štititi svoju imovinu koja je ostala u Srbiji nakon raspada zajedničke države"

AIM, Beograd, 2.11.2001.

Za beogradski "Beopretrol", registrovan za promet naftnih derivata, koji se od nedavno nalazi na listi za privatizaciju, postoji najveće interesovanje potencijalnih kupaca i lako bi moglo da se dogodi da u roku od najviše tri meseca bude i prodat. Pored grčkog "Helenik Petrol"-a, ruskog "Lukoil"-a, koji je već od privatnika kupio sedam benzinskih pumpi u Srbiji i TNK,za "Beopetrol" su zainteresovani i madjarski MOL, slovenački "Petrol" Ljubljana, multinacionalna komapnija "Šel", hrvatska INA i austrijski OMV koji je i inicirao prodaju.

"Beopetrol", koji trenutno zapošljava preko 1.600 ljudi, nudi budućem strateškom partneru 70 odsto preduzeća koje je procenjeno na 12.876.028 evra, ili nešto više od 755 miliona dinara.U taj kapital spadaju 203 benzinske pumpe, ukupne površine preko 7.000 kvadratnih metara, poslovni prostor u šest gradova Srbije od ukupno 4.000 kvadrata,12 hiljada kvadrata skladišnog prostora u 7 gradova, poslovna zgrada u izgradnji površine 8.000 kvadrata započeta tokom ove godine, kao i hotel na Kopaoniku od 207 kvadratnih metara. Rečju, na prodaju se nudi preko 23 hiljde kvadratnih metara poslovnog prostora na 718 hiljada kvadrata zemljišta,uz linije za transport derivata,opremu za prepumpavanje, mernu opremu u skladištima, sprave za točenje goriva i čitav informacioni sistem.

Budući kupac dobiće u finansijskom smislu preduzeće koje je 2000. godinu završilo sa 7 miliona evra većim prihodima od rashoda, ali i sa više od 21 milion evra kratkoročnih obaveza.

Na prvi pogled, reklo bi se, ponuda za privatizaiju kao i svaka druga. Pa ipak,nije tako jer bi se lako moglo doći u situaciju da firma koja je trenutno uz tri srpske cementare najinteresantnija stranim kupcima, postane predmet medjunarodnog spora .Naime, odmah po objavljivanju prvih informacija o mogućoj prodaji "Beopetrola"oglasila se zagrebačka INA tvrdeći da će "svim sredstvima štititi svoju imovinu koja je ostala u Srbiji nakon raspada zajedničke države". Tu spada upravo najveći deo onoga što se nudi pod firmom "Beopetrola". INA je zapretila da će obavestiti sve potencijalne kupce da je bez njene saglasnosti na prodaju stavljena firma čiji je vlasnik INA ,a ako bude potrebno tražiće se i medjunarodna arbitraža. Zagrebačka firma je već angažovala advokatsku kancelariju da ispita sve pravne okolnosti vezane za sporno vlasništvo koje se procenjuje na oko 300 miliona maraka, a u šta spada 220 pumpi, sedam skladišta i upavnih zgrada i oko 550 stanova.

Nadležni u Vladi Srbije kažu da ih ne brinu najavljeni potezi INE, koju bi inače voleli da vide kao jednog od učesnika na tenderu.Oni ne spore da je "Beopetrol" komapnija koja je nastala decembra 1990.godine, ali ne otimanjem imovine Hrvatske nego izdvajanjem Poslovne jedinice u Beogradu iz Javnog preduzeća INA Zagreb. Posle istovetnih poteza INE u Novom Sadu, Jagodini, Kraljevu, Nišu i Prištini nastao je "Beopetrol" u sadašnjem obliku koji od ukupno 1.200 pumpi koliko ih ima u Srbiji, pokriva petinu tržišta.Medjutim, kažu,da se istovetan proces kakav se dogodio u Srbiji dogodio i u Hrvatskoj gde je NIS bio vlasnik pumpi NIS-a i MAP-a, poslovnih zgrada, 56 procenata jadranskog naftovoda i istom tolikom količinom njegovog punjenja kapaciteta 306 hiljada tona nafte. Plus dodatih 80 hiljada tona sirove nafte koja je za Srbiju stigla u luku Omišalj 1991.godine a koje je Hrvatska zaplenila.

Ujedno, kako INA do 1.avgusta nije postupila prema odluci Ustavnog suda Jugoslavije koji je početkom godine stavio van snage neustavnu odluku Miloševićevog režima iz 1992. prema kojoj je sva imovina preduzeća iz bivših republika SFRJ zatečenih u Srbiji, ili Crnoj Gori konfiskovana i pripojena ju-firmama i nije podnela zahtev za povraćaj svoje imovine. Praktično je sve vraćeno na vreme od pre 11 godina kada je "Beopetrol"osnovan. Otuda i stav da proces privatizacije ne bi trebalo da bude ometen eventualnim neraščišćenim starim računima, nego da problem, ako ga ima,treba da bude rešavan na nivou dve države. Sličan stav iskazao je i prvi čovek ljubljanskog “Petrola” Janez Lotrič, koji smatra da spor INA-Beropetrol "predstavlja problem dve države, koji se ne tiče budućih kupaca".

A da spor oko vlasništva ne mora da bude prepreka za saradnju pokazuje već to da je veoma lako postignut sporazum oko korišćenja jadranskog naftovoda iz koga je prva količina nafte put Beograda krenula krajem prošle godine upravo u "Beopetrol", dok je nafta za NIS iz ovog naftovoda stigla ovog proleća. INA je otvorila i svoje predstaništvo u Beogradu i uredno snabdeva "Beopetol" naftnim derivatima. Da li će zbog toga INA uspeti da potisne ostale konkurente na tenderu i postane ponovo većinski vlasnik "Beopetrola" teško je u ovom trenutku proceniti, s obzirom na činjenicu da je zainteresovanost za "Beopetrol" koju pokazuju vidjene evropske firme više od puke zaintersovanosti za kupovinom benzinskih pumpi.

Naime, osvajanjem srpskog tržišta koje je trenutno jedino nepokriveno u regionu, stvara se mogućnost za sticanje boljih pozicija u budućoj privatizaciji naftne industrije Srbije, u procesu gasifikacije koja sledi, ali i za rešavanje nekih sopstvenih problema sa kojima se suočavaju pomenute naftne komapnije u žestokoj konkurenciji na tržištu Evrope.Naime,u EU je u poslednjih deset godina zbog nerentabilnosti zatvoreno 36 hiljada benzinskih pumpi i svaki od pomenutih potencijalnih konkurenata bi želeo da taj gubitak nadokandi na novom tržištu,tražeći pri tom i nove vidove poslova za sebe. Zato treba verovati da će privatizacija "Beopetrola" zaista ići lako bez obzira na stav INE.

To, medjutim, ne znači da otvoreno pitanje "starog vlasništva" - koje nije samo specifikum "Beopetrola" i NIS, već naprotiv i mnogih drugih firmi, bilo da je reč o Srbiji ili drugim bivšim republikama SFRJ - može da se gura pod tepih. Ta pitanja za sada nisu našla svoje mesto u bilateralnim sporazumima koji su potpisani nakon medjusobnog priznavanja, kao uostalom ni niz drugih,vezanih za prava gradjana nekadašnje zajedničke države,ali su obuhvaćena sporazumom o sukcesiji koji je nedavno potpisan.Sve zemlje sukcesori su se obavezale da će "sva pokretna i nepokretna imovina na koju su gradjani ili pravna lica imali pravo 31.decembra 1990.godine, a koja se nalazi u državi naslednici biti zaštićena i vraćena u skladu sa uspostavljenim standardima medjunarodnog prava i nezavisno od nacionanosti,državljanstva, mesta boravka ili domicila njenih vlasnika". To znači da bi ubrzo trebalo da budu obelodanjeni medjunarodni bilateralni sporazumi o imovinsko-pravnim odnosima kojima će ova pitanja biti rešena.Ovaj datum utvrdjen sporazumom o sukcesiji,izgleda da je i dodatni element u tvrdnji zvaničnika Srbije da je u pogledu vlasništva "Beopetrola" sve čisto, s obzirom na to da je imovina kompanije INA prešla u njegovo vlasništvo 7.decembra 1990.godine.

Tatjana Stanković (AIM)