AIM: start



THU, 01 NOV 2001 00:34:22 GMT

Izlazak Srba na izbore – korak do dogovora!?

AIM, Priština, 30.10.2001.

''Vlada u Beogradu ima za cilj u ovoj fazi da koadministrira na Kosovu zajedno sa UNMIK-om, ali mi smo im jasno stavili do znanja da je to neprihvatljivo'', izjavio je šef OEBS-a holandski ambasador Dan Everts nakon povratka iz Beograda, gde je boravio zajedno sa civilnim administratorom za Kosovo Hansom Haekerupom radi susreta sa visokim zvaničnicima Srbije i SRJ u nastojanjima da ih ubede da ohrabre kosovske Srbe da učestvuju na parlamentarnim izborima na Kosovu zakazanim za 17. novembar. Ambasador Dan Everts je u stvari prvi međunarodni zvaničnik na Kosovu koji je na neki način obelodanio deo sadržaja maratonskih razgovora između šefa UNMIK-a Haekerupa i potpredsednika Vlade Srbije Nebojše Čovića, što je na neki način razjasnilo mnoge nedoumice. Do 25. oktobra se smatralo da srpska strana traži uglavnom - garancije za slobodu kretanja, informacije o nestalim licima i visoko obrazovanje za njene pripadnike... Kao retko kada međunarodni zvaničnici, skloni diplomatskom jeziku, ovoga puta bili su takođe jasni: ''Nećemo dozvoliti da se zadire u osnovne principe Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti OUN, u principe Ustavnog okvira privremene samouprave na Kosovu i principe zajedničkih struktura izgrađenih tokom poslednje dve godine'', kazao je po povratku iz Beograda Hans Haekerup. Ocenjujući Nacrt deklaracije republičke i federalne vlade u Beogradu neprihvatljivom, on je konstatovao da pripremljena deklaracija nije bila ''konstruktivna''. Civilni administrator za Kosovo je tokom ovih razgovora u Palati federacije bio pod snažnim pritiskom svojih domaćina da se sastane sa porodicama čiji se članovi porodica smatraju nestalim tokom i nakon rata na Kosovu, no to se nije nalazilo u njegovoj agendi. Kao odgovor, postao je meta kamenica grupe Srba koji su čak ''uspeli'' da probiju policijski kordon i krenu na automobil šefa UNMIK-a. Ovoga puta se g. Haekerup izvukao, barem od onih ispred palate federacije...

Kako se u javnosti veoma malo zna o sadržaju dosadašnjih razgovora između g.Haekerupa i potpredsednika srpske Vlade Nebojše Čovića, nezavisni analitičari u Prištini smatraju da je šef UNMIK-a otputovao u Beograd ne da bi tražio partnera na višem nivou, već upravo da bi se obratio na pravu adresu, Vojislavu Koštunici, obzirom da se razgovori sa Čovićem smatraju na neki način izlišnim ili propalim. No, izgleda da je upravo ova poseta razjasnila Haekerupu činjenicu da je sa Čovićem mogao da vodi maratonske razgovore a da pritom nije izražavao razočarenja, dok sa Koštunicom, očito, stvari stoje drugačije. Zahtev Koštunice je bio jasan i sastojao se u garantovanju prava da Srbi imaju jednog kopredsednika na Kosovu ili kopremijera i više ministarskih resora. On je, po predstavnicima međunarodne administracije, zatražio da visoki zvaničnici Beograda vladaju na Kosovu kako bi zajedno sa UNMIK-om nadgledali implementaciju Rezolucije 1244, sa obrazloženjem da je ''UNMIK doživeo neuspeh u nastojanjima za izgradnju multietničkog društva na Kosovu''. Izvori pri UNMIK-u tvrde da su beogradski zvaničnici tražili garancije da će se jugoslovenska vojska vratiti na nekoliko mesta na Kosovu i da se Srbima u enklavama dozvoli stvaranje njihove policije.

Mada ovi zahtevi nisu do sada izrečeni u zvaničnoj formi, gospodin Haekerup je izjavio da ni pod kojim uslovima neće dozvoliti paralelne strukture. U tom sklopu, on je poništio i ranije donetu odluku (smatra se na osnovu tajnog sporazuma) o osnivanju Univerziteta u severnom delu Mitrovice za studente srpske nacionalnosti, a kojim bi zajedno administrirali ministarstavo obrazovanja Srbije i UNMIK. ''Nisam prihvatio nikakav srpski univerzitet u Mitrovici niti bilo gde i bilo kakvi pregovori koji slede oko ovog pitanja moraju poštovati mandat UNMIK-a, odnosno i taj Univerzitet može funkcionisati samo ako je pod mandatom UNMIK-a i ministarstva obrazovanja i nauke u okviru buduće Vlade Kosova'', izjavio je Haekerup.

Ipak, poseta gospodina Haekrupa Beogradu nije prošla sasvim bez rezultata. Ako je oko nečega postignuta saglasnost, onda je to svakako usmeni sporazum oko daljih nastojanja da se usvoji zajednička deklaracija Vlade u Beogradu i UNMIK-a, a nakon koje bi se stvorili uslovi da se uputi poziv kosovski Srbi da izađu na izbore.

U skladu sa tim sporazumom u nedelju 28. oktobra u Prištini su se sastale delegacija zvaničnog Beograda i UNMIK-ovih eksperata. Zamenik premijera srpske Vlade Čović, iako je to bilo najavljeno, nije učestvovao u ovom susrtu zbog, kako je zvanično rečeno, zdravstvenih razloga. Međutim, ovde je uvreženo mišljenje da se u delegaciji iz Beograda nalaze osobe bliske jugoslovenskom predsedniku Koštunici, te da u tom sklopu nije ''bilo mesta'' za Čovića, kojeg pregovarači međunarodne administracije na Kosovu smatraju za modernijeg partnera. Razgovori koji su trajali više od 10 sati između eksperata UNMIK-a i Srbije, ponovo su okončani bez konkretnog rezultata. I opet je jedini dogovor da se ti razgovori nastave. ''Bilo je izvesnog napretka i gospodin Haekerup je skoro ubeđen da se može postići neki rezultat'', izjavila je portparol UNMIK-a Suzan Manuel ne želeći pritom da govori o detaljima u vezi oblasti gde je postignut napredak. No, jedino što se zna je da eksperti UNMIK-a nisu prihvatili predlog srpske strane da formiraju zajedničko telo za pisanje te deklaracije.

''Beograd žuri i zahteva suviše, jer stvaranje zajedničkog tela bio bi korak prema stvaranju paralelnih institucija. U ovom slučaju, reč je o dvema odvojenim delegacijama koje nastoje da usaglase jednu deklaraciju u kojoj bi našle mesto srpske brige sa njihovog gledišta, a s naše strane bi bilo predstavljeno ono što smo do sada uradili kao i činjenica da ne možemo kršiti principe Rezolucije 1244'', kazao je povodom tih razgovora šef ureda za informisanje civilnog administratora Simon Hasselok. On je objasnio da ovakav odgovor nije neobičan, jer ova Rezolucija predstavlja njihov mandat i da se on mora poštovati.

Ipak, razgovori na relaciji međunarodna administracija na Kosovu – zvanični Beograd se nastavljaju. No, s jedne strane, sasvim je izvesno da će se albanski predstavnici u Privremenom administrativnom veću usprotiviti bilo kakvom popuštanju kojim bi se legitimisala enklavizacija Kosova ili pak dozvolio administrativni upliv Srbije na Kosovu. S druge strane UNMIK i OEBS, kao organizatori izbora na Kosovu, zaoštrili su rečnik u odnosu na zvaničnike u Beogradu: ''Izbori će se održati sa ili bez Srba'', rekao je Everts ističući da bi učešće Srba na izborima ipak bilo dobro za Kosovo, ali pre svega za same Srbe. On je u međuvremenu optužio zvaničnike u Beogradu da izdaju interese Srba na Kosovu ne dajući im zeleno svetlo za njihvoo učešće u izbornom procesu. I glasnogovornica OEBS-a Klair Trevena je iznela da je učešće Srba na izborima poželjno, ali ne i neophodno. ''I u slučaju njihovog neučestvovanja izbori na Kosovu bili bi validni'', istakla je ona i pozvala zvaničnike u Beogradu da bez obzira na njihovu političku odluku dozvole OEBS-u da započne sa pripremom glasačkih mesta u Srbiji.

Međunarodni zvaničnici između ostalog smatraju da bi dalje kašnjenje u tehničkim pripremama za posledicu imali neorganizovanost i neuspeh izbornog procesa u Srbiji i zbog toga što bi moglo da dođe pogrešnog tretiranja osetljivog materijala ili pak njegovog uništavanja ukoliko se na glasačka mesta pojave pripadnici srpske zajednice.

Analizirajući aktivnosti ovdašnjih predstavnika u cilju odaziva ovdašnjih Srba na glasačka mesta, politički analitičari smatraju da je Beograd uputio maksimalističke zahteve kako bi dobio sračunati optimum, imajući pritom u vidu važnost koje ima učešće Srba u izbornom procesu za imidž međunarodne zajednice. Ipak, ne zna se sa kakvim ''oružjem'' raspolaže šef UNMIK-a. On je pripremio dokument na oko 30 stranica o tome šta je do sada međunarodna administracija uradila za kosovske Srbe, ali je ostala tajna šta je poručio svojim beogradskim sagovornicima ukoliko se njihovi sunarodnici ne pojave na biračkim mestima. Ovo se nameće samo po sebi, odnosno već nakon poslednje izjave Čovića - da bi Srbi trebalo da izađu na izbore, odnosno da je vrlo blizu usaglašavanje nekog dogovora...

U svakom slučaju krajem ove nedelje, kako su sami najavili, znaće se i odgovor zvaničnog Beograda oko eventualnog izlaska ovdašnjih Srba na glasačka mesta. Ako odgovor bude negativan, Haekerup će ipak moći da imenuje deset poslanika srpske nacionalnosti koliko je unapred rezervisano mesta za ovu zajednicu u budućem kosovskom parlamentu. Parlament bi onda bio i pluralistički, ali bi i kosovski Srbi mogli da imaju svoje predstavnike - pored ostalih manjinskih zajednica. Čini se da g.Haekerup nije raspoložen da u ovom trenutku pruža bilo kakve ustupke, pozivajući se savesno na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti. A iskazujući suptilno svoj stav prema regionalnoj politici, odnosno pokušajima da se profitira putem ''ucene'' (kako se u lokalnim političkim krugovima karakterišu zahtevu zvaničnika u Beogradu) komentariše: ... balkanski način funkcionisanja...

AIM Priština, Rahman Pacarizi