AIM: start



THU, 01 NOV 2001 00:16:36 GMT

Stepen siromaštva na Kosovu

AIM, Priština, 30.10.2001.

Svetska banka je konstatovala da je Kosovo najsiromašnija regija u Evropi. Iako njen Izveštaj o socijalnom stanju stanovnika Kosova nema na prvi pogled dramatičan ton, ipak kada se ono tek izašlo iz rata izjednačava sa Tadžikistanom i Moldavijom, poznate po veoma niskom stepenu standarda, onda se može shvatiti sva dramatičnost ovog problema. Najmanje 50 odsto građana Kosova živi u siromaštvu. To je rezultat jedne istraživačke ankete koju je izvršila Svetska banka 2000-te godine. Od ovog procenta 12 odsto kosovara živi u ekstremnoj bedi, što znači da se radi o građanima koji nisu u stanju da obezbede dovoljnu količini hrane. Druga kategorija kojom je obuhvaćeno oko 38 odsto kosovara, a koji su u Izveštaju Svetske banke okarakterisani kao grupa koja živi u opštem siromaštvu, osim za hranu i plaćanje komunalija (možda i električne energije), nema sredstva za ostale potrebe.

Ne udubljujući se u društvene i ekonomske posebnosti svake od ovih zemalja, zajednički imenitelj za Kosovo, Moldaviju i Tadžikistan je taj da su sve ti bile najnerazvijenije u sklopu bivih federacija kojima su pripadale. Kao što je Kosovo bilo najsiromašnije u bivšoj Jugoslaviji, tako su i ove dve republike bile u zapećku ekonomskog razvoja u bivšoj “Sovjetskoj imperiji”, odnosno bivšem SSSR.

U procenjenih oko 50 odsto siromašnih kosovara spadaju ili oni koji su tokom rata bili razmešteni ili se radi o emigrantima povratnicima na Kosovo, a oslanjajući se na elemente ovog istraživanja Svetske banke, opšte siromašna lica dostižu cifru i do 70 odsto. Objašnjava se da je prilikom povratka nakon okončanja rata, većina ovih osoba zateklo svoje kuće uništene od strane srpskih snaga.

Ostali faktori koji utiču na ovako visok stepen siromaštva na Kosovu je i ogromna stopa nezaposlenosti, mali posedi obradivog zemljišta i slaba mehanizacija koju imaju seoske porodice za njeno obrađivanje, oštećena infrastruktura, kao i nizak nivo medicinskih i obrazovnih usluga. Visoki troškovi za školstvo i medicinski tretman za posledicu imaju više od 10 odsto nepismene omladine, dok oko 50 odsto stanovništva Kosova uopšte ne koristi medicinske usluge.

Međutim, uprkos najvišoj skali siromaštva u poređenju sa zemljama regiona razni eksperti, uključujući i ove iz Svetske banke, siromaštvo na Kosovu ne smatraju tako dubokim. Prosečni godišnji doprinos od 400 DM po glavi stanovnika mogao bi da pomogne da se jedna siromašna porodica izvuče iz bede, tvrde u Svetskoj banci. Jaz između ekstremne bede i tzv. opšteg siromaštva je takođe relativno mali, tj. odnosi se na 2,5 odsto sredstava potrebnih za obezbeđivanje hrane.

Analiza siromaštva je izvršena 2000 – te godine i ona se odnosi na statistički uzorak od 2.880 kosovskih porodica, tako da je od tada moglo biti malih pomeranja.

Rezultati ove analize pokazuju niži nivo siromaštva nego što je broj nezaposlenih na Kosovu. Iako ne postoje precizna istraživanja, veruje se da je više od 70 odsto kosovara nezaposleno.

Činjenica da je veliki broj međunarodnih organizacija pružala humanitarnu pomoć, predstavlja jedan od važnih faktora ublažavanja stepena ekstemnog siromaštva na Kosovu. Više od 60 odsto stanovništva je dobilo pomoć u hrani, ogrevu i odeći od strane raznih donatora tokom 1999.- 2000-te godine. Prema izveštaju Svetske banke o stepenu siromaštva na Kosovu, više od 20 odsto albanskih porodica dobilo je inostranu pomoć u obliku građevinskog materijala za obnovu ili izgradnju kuća. Prosečna vrednost te pomoći iznosila je 5.825 DM. Takođe, u prve dve godine nakon rata, snažna finasijska injekcija je stigla kosovskim porodicama od strane njihovih članova koji žive u zapadnim zemljama.

Takoreći oko 50 odsto Albanaca na Kosovu dobijalo je prvu pomoć od članova njihovih porodica van zemlje i u manjoj meri unutar granica. Pošiljke u novcu su prosečno iznosile oko 6000 DM godišnje, za razliku na primer od porodica srpske zajednice koji su dobijali svega 5 odsto transfera novca ove prirode. No, ovdašnji Srbi su zato više dobijali javnu pomoć od Albanaca.

Od sredine prošle godine međunarodna humanitarna pomoć je polako opadala. Takođe se procenjuje da i doprinos gastarbajtera ove godine beleži pad. I dok se za period jun 1999. – jun 2001. ocenjuje da je na Kosovu priliv novca od kosovara koji rade u zapadnoj Evropi iznosio više od milijardu maraka, ove godine dotok gotovog novca beleži trend stalnog pada. Iako ne postoji nikakva tačnija procena kako o sumama koje su ušle na Kosovu tako i razlozima pada, eksperti koji prate ovu sferu već nekoliko godina kažu da je “nakon decenije izdržavanja svojih porodica i njima presušila kesa”.

U bliskoj budućnosti izgleda da će lokalna vlast koja će se uspostaviti nakon opštih izbora 17. novembra, zajedno sa međunarodnom administracijom koja će još uvek zadržati kompetencije nad privredom Kosova, morati da traže nove oblike materijalnog dotoka za građane. Njihova orijentacija bi ubuduće trebala da bude otvaranje novih radnih mesta, podsticanje seljaka da se bave poljoprivredom, kao i iznalaženje efikasinijih načina za pružanje socijalne pomoći. Veće korišćenje obradivog zemljišta bi smanjilo ekstremno siromaštvio za tri odsto, a porast zapošljavanja od osam odsto smanjilo bi nivo ektremnog siromaštva za više od 10 odsto. Opšti efekat ovih mera doprineo bi da se stepen siromaštva smanji na 38 odsto. Program socijalne pomoći za potpuno eliminisanje ekstremnog siromaštva koštao bi 34 miliona DM, suma koja korenspondira sa 1,3 odsto bruto domaće proizvodnje po glavi stanovnika…

AIM Priština, Ibrahim REXHEPI