AIM: start



SUN, 28 OCT 2001 17:47:08 GMT

Najavljena prinudna naplata ekstraprofita

Plenidba vila na Dedinju

Uz koliko-toliko zadovoljenje pravde,nekoliko stotina miliona maraka koje će popuniti republičku kasu biće ogroman doprinos zakona o ekstraprofitu. Bilo bi skandalozno, kako kaže Božidar Djelić, ministar finansija u Vladi Srbije, ako bi ga Ustavni sud proglasio neustavnim iz čisto formalnih razloga

AIM, Beograd, 28.10.2001.

Od trideset firmi koje su se našle na čelu liste ekstraprofitera i logično prve dobile rešenja o plaćanju duga prema državi, jedna će sasvim izvesno doživeti plenidbu imovine,ali ne firme, jer je nema, nego privatne imovine njenih vlasnika. Reč je o preduzeću "Dibek" čija je obaveza da plati 1,1 milion maraka, za koje se godinama govorilo da je većinski vlasnik bivši ministar za privatizaciju u vladi Srbije Milan Beko,a sada se tvrdi da je ona "vlasništvo akcionara sa Bahama". "Dibek" je na uručeno poresko rešenje podneo žalbu, što ne odlaže izvršenje naplate. Vranjski "Simpo", na čijem je čelu Dragan Tomić, bivši potpredsednik Vlade Srbije, a sada savezni poslanik SPS-a, učinio je isto, ali je žalbu propratio dokumentacijom koja mu je pomogla da umesto 24 miliona maraka smanji obavezu više nego trostruko. Medjutim, "Simpo" ni višestruko smanjenu obavezu ne može da plati.

Kompanija "Stankom", čiji je vlasnik Živorad Mihajlović - Žika muštikla, savezni poslanik socijalista, treba da plati 20,9 miliona maraka poreza na ekstraprofit. Kompanija je uložila žalbu drugostepenom organu, ali potrebnu dokumentaciju, od preko 50 hiljada stranica, nije prosledila onako kako je zakon nalagao. Snežana Petrović, generalni direktor ove korporacije tvrdi da "nikada sredstva primarne ili sive emisije nisu korišćena za finansijske i špekulativne transakcije i to u svakom trenutku možemo da dokažemo. Ukoliko, pak, i drugostepni organ potvrdi da smo medju 6 najvećih ekstraprofitera ponašaćemo se u skladu sa zakonom, počećemo sa otudjivanjem imovine". Ona kaže da su nesporazumi nastali jer se datumi, iznosi i kursevi na računima banaka i firmi koje su uzimale kredite ne poklapaju. Prema rečima Aleksandra Radovića, koji se nalazi na čelu komisije za utvrdjivanje ekstraprofita neki argumenti "Stankoma" biće uvaženi, a nova poreska obaveza biće naknadno utvrdjena.

Ima i firmi koje su odmah po dobijanju rešenja krenule u dogovaranja sa nadležnim organima oko načina isplate. U državnu kasu se po ovom osnovu do 26.oktobra slilo oko tri miliona maraka, od 160 obveznika koji su se dobrovoljno prijavili istovremeno uvažavajući nalaze državne komisije. Kompanija "Delta", vlasništvo Miroslava Miškovića, koji se smatra jednim od najbogatijih ljudi u Srbiji, uplatila je već drugu ratu od po milion maraka, tako da joj ostaje da namiri još jednu od 1,1 i ispuni do kraja svoju obavezu. Slično je i sa Komercijalnom bankom iz Beograda, kojom rukovodi Ljubodrag Mihajlović, svojevremeno blizak porodici Slobodana Miloševića. Sva tri preduzeća unutar "Lutre", čiji je vlasnik Dušan Mihajlović, predsednik Nove demokratije(ND) i ministar republičke policije, izmirila su svoje obaveze odmah po dobijanju rešenja, kao što je to uradio i "Dijamant" iz Zrenjanina.

Medju onima koji su prihvatili da plate svoje obaveze je i Kompanija BK. Istina, u tri rate, do marta naredne godine, ali do isteka zakonskog roka država i vlasnici ove kompanije nisu mogli da se pogode o načinu isplate i garancijama koje uz to mora da slede. Braća Karić su želela da prvu tranšu duga pokriju onim što su pre desetak meseci uložili u Fond za razvoj Srbije i otkupljenim dugom bivše SFRJ na sekundarnom finansijskom tržištu protekle decenije. NBJ je smatrala da je otkupljeni dug u vrednosti od 29 miliona dolara ništavan. Stručnjaci RUJP prihvatili su izmirenje duga iz Fonda za razvoj, ali samo u iznosu koji je plasiran u privredu, dakle samo pet miliona maraka.

Kako ukupna obaveza ove kompanije iznosi 67,8 miliona maraka po osnovu korišćenja primarne i sive emisije, potom 8,6 miliona maraka po osnovu nedozvoljene gradnje vila na Dedinju,a tu je i obaveza vraćanja 36 miliona maraka koliko je“Astra” banka iznela na Kipar, lako bi se moglo dogoditi da se i vile na Dedinju braće Karić nadju na licitaciji 16.novembra, kada ističe rok za uplatu prve rate njihove obaveze. Vile su inače procenjene na 17 miliona maraka što uz onih pet miliona iz Fonda za razvoj čini tek petinu potrebnih para za plaćanje poreskih obaveza, i nije dovoljno ni za pokriće prve tranše od 30 miliona maraka. Jedini način je da se to namiri je prodaja druge imovine. U slučaju braće Karić, recimo akcijama u Mobtelu, ali tek pošto se utvrdi koliko je zapravo vlasništvo Karića, a koliko države. U tom slučaju, kako država nije zainteresovana za dodatno vlasništvo u Mobtelu pored postojećeg učešća od 49 odsto, bar kako tvrdi guverner NBJ Mladjen Dinkić, te akcije bi bile prodate na tenderu, jer su Srbiji u ovom trenutku potrebne pare za socijalne i druge programe predvidjene budžetom.

Prva faza primene Zakona o ekstraprofitu se tako privodi kraju. Odmah sledi novi spisak poreskih dužnika po osnovu korišćenja primarne emisije, ali i bavljenja uvozom i korišćenjem kvota i dozvola zahvaljujući bliskosti sa bivšim režimu. Ako je bilo onih koji su sumnjali da je Zakon uopšte sprovodljiv,da će država istrajati na njegovoj primeni i da će se ići sve do plenidbe imovine, sada su se uverili da su bili u zabludi. Istina, u republičku kasu se neće sliti do kraja godine, kako je pompenzno najavljivano jedna milijarda maraka, ali treba priznati da sve oblasti sticanja ekstraprofita još nisu do kraja pročešljane i da to u startu umanjuje ovaj iznos.

Odgovor na pitanje zašto to i pored najava nije učinjeno nije teško dati. Razlog je veoma prost - posle dvanaest godina teško je prikupiti dokaze za nešto što je svaka ptičica na grani videla i znala da se dešava.Tragovi su uništeni, poslovi su obavljani često bez ikakvih papira, godinama su vodjena dvojna knjigovodstva, novac je iznošen u inostranstvo i najčešće naravno nije polagan na sopstveno ime.Od oktobra prošle godine bilo je dosta vremena da se i ono što je postojalo kao mogući trag uništi. Pri tom, zakonska regulativa u Srbiji je veoma restriktivna kada je reč o mogućnosti da se poreski organi pozabave poslovanjem pojedinaca i firmi.Pokazalo se, naime, naročito u slučaju trgovine akciznim proizvodima, da "čeprkanje" po finansijskim knjigama nije dovoljno da bi se utvrdilo da je mimo zakona sticano enormno bogatstvo.Pogotovo ako je ono plod privilegija i monopola. Uvozni lobiji su i dalje najjači lobiji u Srbiji sa duboko razgranatom mrežom koja obuhvata i državne organe. Tragati po celom svetu za računima na kojima leži novac iznet iz zemlje, bez saradnje sa vlastima tih zemalja je jednostavno nemoguće, svakako ne u kratkom roku.

Otuda će, iz dosadašnje primene Zakona o ekstraprofitu proizići jedna veoma dobra stvar - promena nekoliko propisa kako bi se poreskim organima omogućilo da na osnovu procene stvarne poreske moći svakog pojedinca ili firme odredjuju poreske obaveze, a ne kao do sada da lice koje prijavi prihod od 12 hiljada dinara mesečno istovremeno raspolaže vilom koja vredi nekoliko miliona maraka i da sve bude "legalno i po propisu". To ne znači davanje prava poreskim organima na proizvoljnost, nego da ukrštaju podatke o prijavljenom porezu, poslovanju firmi i bogatstvu njenog vlasnika, kao što je to svuda u svetu.

Da je takav propis bio na snazi do sada ne bi se moglo dogoditi da na Dedinju nikne sedam vila porodice Karić, od po nekoliko hiljada kvadrata svaka, a da to ne "inspiriše" poreske stručnjake da vide odakle takvo bogatstvo Karićima. Stručnjaci NBJ su sada na tragu tog bogatstva. Otkriveno je, naime, da je novac iznošen iz zemlje radi navodnih plasmana, zapravo bio novac koji je preko of-šor kompanije braće Karić na Kipru plasiran najvećim delom na njihove privatne račune sa kojih je najverovatnije finanisrana izgradnja vila na Dedinju.

Druga dobra stvar koja je isplivala na površinu je to što se pokazalo da ako postoji odlučnost nadležnih organa da obave svoj posao kako treba, nema mnogo šansi da prodju štimovanja računa, lažno prikazana finansijska stanja,"nestručni" revizorski izveštaji, nezakonite privatizacije. Sve to ustanovljeno je naime u preispitivanju poslovanja braće Karić, ali i u slučaju "Dijamanta" iz Zrenjanina i "Dibeka", gde su pronadjene nepravilnosti kod privatizacije, zbog čega će mnogi morati i krivično da odgovaraju.

Iza velikog bogatstva braće Karić krije se recimo dubioza "Astra" banke od preko 20 miliona maraka, dug Mobtela prema "Astra" banci od 25 miliona dolara, dug Mobtela na berzi težak izmedju 460 i 470 miliona dinara nastao zbog pada akcija ove kompanije. Priča o tome kako se država obrušila na Kariće – " koji su godinama dokazivali svoj patriotizam ulaganjem u Srbiju i tako hranili gladne" - s namerom da im oduzme Mobtel, kao i čitava farsa s bežanjem porodice Karić iz zemlje i povratkom Bogoljuba Karića, potpuno su bezvredni u odnosu na činjenicu da će deo profita koji su ostvarili zahvaljujući svojim bliskim vezama sa bivišim režimom biti vraćen državi. Ispitivanje njihovog i poslovanja nekih drugih firmi ekstraprofitera pokazalo je kako su pare svih gradjana ove zemlje odlazile godinama i slivale se na račune pojedinaca.

Na tom iskustvu nova vlast će, ako bude pametna i odlučna, graditi novi sistem i onemogućiti da se ono što se dogadjalo poslednje decenije 20.veka u Srbiji, više ikada ponovi. Uz koliko-toliko zadovoljenje pravde, nekoliko stotina miliona maraka koje će popuniti republičku kasu biće ogroman doprinos zakona o ekstraprofitu. Bilo bi skandalozno, kako kaže Božidar Djelić, ministar finansija u Vladi Srbije, ako bi ga Ustavni sud proglasio neustavnim, iz čisto formalnih razloga.

Tatjana Stanković (AIM)