AIM: start



SAT, 27 OCT 2001 10:06:35 GMT

Politička borba za socijalne zahteve

Sindikati opozicija vlasti

Stranke nemaju jasnu strategiju po pitanju odnosa sa sindikatima, prema radničkim i sindikalnim pravima i konstituisanju demokratske, pluralističke sindikalne scene

AIM, Beograd, 27.10.2001.

Sindikati su se vratili u centar društvenih zbivanja. Tegobna stvarnost u prezaduženoj,dugo izolovanoj zemlji, sa uništenom ekonomijom i osiromašenim stanovništvom ostavlja malo manevarskog prostora za suptilne političke razlike na socijalno-ekonomskoj sceni. U takvoj situaciji, jedina potencijalna mogućnost sindikata je da uspešno politički lobira i zastupa interese zaposlenih i na taj način obezbedi podršku i uticaj na trenutno izuzetno podeljenoj političkoj sceni. Sindikalno članstvo nije malobrojno, problemi su zaoštreni, stepen svesti o tome da nešto treba promeniti je vrlo visok, kao i raspoloženje medju gradjanima i zaposlenima da se zadrži značajna uloga sindikata. Da li će i koliko serija štrajkova u Srbiji doneti sindikatima novu poziciju na društvenoj sceni?

Broj sindikalno organizovane radne snage u svetu, u poslednjoj deceniji,u stalnom je padu. Najviše u zemljama Centralne i Jugoistočne Evrope,u takozvanim ekskomunističkim ili zemljama u tranziciji.Razlozi su različiti. Mnogim vladama slobodan i dobro organizovan sindikat nije odgovarao u pokušajima da bez ikakvih uslova privuku strani kapital u zemlju, dok je drugima sindikalna politika bila deo opšte antidemokratske i represivne kampanje.

Istraživanje koje je sprovela Medjunarodna konfederacija slobodnih sindikata, u oktobru prošle godine, pokazalo je da je,od deset sindikalnih centrala koje su u njemu učestvovale, najizrazitije smanjenje članstva zabeleženo u Bugarskoj (sa 70 odsto pre pet godina na 30 odsto danas) i u Crnoj Gori (sa 90 na 65 odsto). U Hrvatskoj članstvo je umanjeno za 11odsto, a u Makedoniji je procenat sindikalne organizovanosti isti kao pre pet godina Manje - više sa sličnim tendencijama i problemima suočavamo se i na našim prostorima.

Politikolog Zoran Stojiljković upozorava na nekoliko ozbiljnih ograničenja pregovaračke pozicije sindikata u budućnosti.U prvom redu to je realna ekonomska situacija, potom, samo stanje na sindikalnoj sceni: nizak nivo poverenja zaposlenih i gradjana u sindikate,ali i normativna ograničenja. Nije slučajno, kaže Stojiljković,što je vlast išla prvo na donošenje Zakona o privatizaciji, pa na restriktivno radno zakonodavstvo, a tek onda će se, kad oslabi sindikate, baviti utvrdjivanjem njihove reprezentativnosti i institucionalizovanjem socijalnog dijaloga.

"Bez obzira na ishod dosadašnjih štrajkova, sindikati su svakako na dobitku", smatra sociolog Bora Kuzmanović. Izašli su na društvenu scenu, iskazali se kao branioci interesa svih zaposlenih, pokazali se kao respektabilna snaga po broju. Istovremeno ogradjuju se od SPS-a i JUL-a, dakle brišu stare tragove i hipoteke. Pošto u ovom trenutku nemamo pravu političku opoziciju, oni čak i kad negiraju vezu sa politikom, de fakto postaju politička snaga na društvenoj sceni i to kao najjača opoziciona snaga, zaključuje Kuzmanović.

Jedan od autora studije “Sindikatai Srbije od sukoba ka saradnji “ Darko Marinković, naglašava da čak i kroz najbanalniji zahtev , kakav je isplata zarada, radnici u stvari traže političke i ekonomske promene i njihove vidne rezultate.Prirodno je, kaže on, da će svaka stranka nastojati da utiče na radnike i sindikate i pokušati da ih iskoristi za svoje ciljeve.Pitanje je pameti i otpornosti sindikata i njihovih lidera kako će tome odoleti.Mnogo vežnije od toga je da političke stranke,zapravo,nemaju jasnu strategiju po pitanju odnosa sa sindikatima,prema radničkim i sindikalnim pravima i konstituisanju demokratske, pluralističke sindikalne scene, naglašava Marinković.

Generalni štrajk u Srbiji, povodom Zakona o radu, otvorio je još jednu dimenziju čitavog problema - ličnu netrpeljivost. Aktuelni ministar u Vladi Srbije za rad i zapošljavanje je do izbora na tu funkciju, bio lider Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata . Zamera mu se da se odrodio od sindikalnog članstva, a pomalo sujete i ljubomore natera sadašnje sindikalne vodje da njemu i njegovim najbližim saradnicima ospore stručnost zbog neodgovarajuće školske spreme. Kontraudar po pravilu sadrži optužbe tipa: "dok smo mi krvarili za Srbiju ti si udobno sedeo u ćošku Miloševićevog sindikata, da bi kao veliki oslobodilac uzleteo na krilima 5-og oktobra…”

Svaki štrajk prate grube kvalifikacije o političkoj pozadini. Nepotrebna su vajkanja sindikalnih vodja, poput predsednika Samostalnog sindikata Srbije, Milenka Smiljanića da je u osnovi svakog protesta isključivo ekonomski interes zaposlenih. Bez obzira što je politički štrajk zakonom zabranjen, svaki štrajk ima tu dimenziju,upozorava predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak:"Svaki štrajk,od onog prvog pre l50 godina, bilo gde u svetu i u bilo kom trenutku je politički čin, u kome grupa gradjana interesno organizovanih u sindikate, ima odredjene zahteve koji se mogu samo političkim putem zadovoljiti, jer se zakoni donose u Skupštini. Dokazivati da li iza toga stoji neka politička stranka je sasvim drugo pitanje."

Olivera Stajić (AIM)