AIM: start



FRI, 26 OCT 2001 15:14:55 GMT

Manjinska prava na Kosovu - najniža u Evropi

AIM, Priština, 26.10.2001.

Izgleda da će Kosovo još neko vreme i dalje biti mesto stalne predstave u kojoj protagonisti ostaju isti, samo se uloge menjaju. U određenom periodu neko je bio vladalac, a neko žrtva i obrnuto u nekom drugom periodu. Dve i po godine od završetka rata na Kosovu Albanci više nisu nekadašnje žrtve, iako se njihova imena nalaze na najdužim listama žrtava zločina. Njihovo mesto u imidžu pred međunarodnom zajednicom zauzeli su ''njihovi dojučerašnji vladaoci''. Srpska zajednica (statistike nikada ne govore precizno o njihovom broju, jer jednostavno ili ne postoje ili se u većini slučajeva falsifikuju) i dalje živi izolovana u enklavama okruženim bodljikavom žicom i jakim snagama KFOR-a i policijom OUN. Njihova prava i slobode zauzimaju glavno mesto u izveštajima, analizama i diskusijama međunarodnih faktora i ovih domaćih, u kojima se neretko ostale manjinske zajednice (turska, romska, muslimanska itd.) zaboravljaju, ostaju u senci ili se samo uzgred tretiraju.

Prema poslednjem izveštaju OEBS-a i Visokog komeserijata za izbeglice (UNHCR), na Kosovu se desilo veoma sporo poboljšanje stanja manjinskih zajednica. U vreme kada se Kosovo približava opštim izborima, nakon kojih će se stvarati strukture privremene samouprave, osmi po redu Izveštaj ovih dveju organizacija od 1999. godine upozorava da bi se demokratskim razvojima mogla naneti šteta ako se problemi manjinskih zajednica ne uvažavaju i ne rešavaju. ''Stepen netolerancije je još uvek prisutan u kosovskom društvu i to je neprihvatljivo'', izjavio je šef OEBS-a, ambasador Dan Everts, konstatujući da ''svako na Kosovu treba da nastoji da se okonča sa ovom netolerancijom, ako je uistinu posvećen budućnosti koja će biti oslobođena od nepravdi prošlosti''. Međunarodni zvaničnici navode da bezbednost i nedostatak slobode kretanja i dalje ostaju glavna briga za pripadnike manjinskih zajednica. Stepen nasilnih incidenata je zabeležio pad tokom poslednjih šest meseci na Kosovu, ali je situacija i dalje krhka. Rad policije i pravosudnog sistema je veoma spor, ali ipak se beleže pomaci u stvaranju sigurnije sredine za sve građane.

Šef UNHCR-a za Kosovo, Lennart Kotslainen, kazao je da nedostatak slobode kretanja ostavlja tragove u svim oblastima života počev od obrazovanja, zdravstva, pa sve do javnih službi. ''Za neke zajednice ovo se pretvara u životnu činjenicu i duboko je zabrinjavajuće kada ljudi počinju to da smatraju normalnim i da ne pokušavaju da pređu iza te 'granične linije'. Jedini način za postizanje poboljšanja je rad u postizanju cilja da svako na Kosovu ima mogućnost da uživa svoja temeljna prava'', izjavio je pre neki dan pred novinarima šef UNHCR-a. Karakteristika poslednjeg Izveštaja OEBS-a i UNHCR-a odnosno njegove interpretacije šefova ove dve organizacije bile su po sistemu toplo – hladno. Jedan je tvrdio da je ''stanje veoma teško'', drugi je dao ocenu o tome da je ''postignut značajan napredak u uspostavljanju dijaloga i međuetničkih aktivnosti'' i da, kako je tvrdio ambasador Everts, čine se prvi značajni koraci prema normalizaciji. S druge strane, njegov kolega iz UNHCR-a Kotslainen je pozdravio povratak nekih izbeglih pripadnika manjinskih zajednica na Kosovu, ali s druge strane konstatuje da ''još uvek ima iseljavanja pripadnika manjinskih zajednica koje podstiče konstantna diskriminacija, izolacija i nasilje koji prožimaju njihove živote''...

Obe ove organizacije su preporučile aktivniji pristup u poboljšanju bezbednosti, prevazilaženje diskriminacije podsticanje dijaloga i izgradnju mera poverenja.

Stanje ljudskih prava i sloboda na Kosovu uopšte nije dobro, ustvrdili su i zvaničnici Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda sa sedištem u Prištini. Predsednik ovog odbora Pajazit Nushi kaže da ukupan broj zločina u poređenju sa prošlom godinom nije pretrpeo nikakve promene. Jedina je razlika u tome što je broj međuetničkih zločina na Kosovu doživeo izvestan pad. Tokom 2000-te godine Odbor je registrovao 99 slučajeva ubistava pripadnika manjinskih zajednica, a u prvih devet meseci ove 2001. godine registrovano je 26 takvih slučajeva, ili od 47 pokušaja ubistava, koliko je registrovano pre godinu dana, ove godine je zabeleženo 27 takvih slučajeva...

Pripadnici mnogih međunarodnih organizacija, ali i onih lokalnih, slažu se oko činjenice da je, kako se kaže, ''rešenje pitanja podeljenog grada Mitrovice i uopšte severnog Kosova ključ poboljšanja međuetničkih odnosa i u drugim delovima Kosova''. No, gospodin Nushi kaže da ipak to nije ''jedini ključ''. Po njemu, sličan faktor je i uklanjanje srpskih enklava i direktno komuniciranje svih građana Kosova. Međutim, otvaranje enklava čini se još uvek dalekim. Međunarodni zvaničnici traže od Albanaca da pomognu u zaštiti i poštovanju manjinskih zajednica i istovremeno donose uredbe za njihovu zaštitu. Pre izvesnog vremena šef OUN na Kosovu, Hans Haekkerup, je potpisao uredbu o zabrani kupoprodaje nepokretne imovine između Albanaca i Srba. Približavanje opštih izbora i namera da se i Srbi uključe u ove izbore otvorilo je i mnoga druga pitanja koja su do sada bila ''nedodirljiva''. UNMIK razmatra mogućnost stvaranja posebnih jedinica Zaštitnih trupa Kosova, vodi ozbiljne razgovore oko početka rada Univerziteta na nastavnom srpskom jeziku, dok je izaslanika beogradske vlade Nebojšu Čovića pretvorio u svakodnevnog ''gosta'' na Kosovu. Takođe je sačinjen i dokument na 25 stranica u kojem je obuhvaćena strategija UNMIK-a za poboljšanje stanja srpske zajednice...

Ipak, još niko ne može da kaže da li će sva ova nastojanja biti uspešna. Albanci su oštro reagovali na neke odluke UNMIK-a u čijem donošenja nisu ni posredno učestvovali, ocenjući da se stvaraju paralelni sistemi i da se tako produbljavaju podele. Oni tvrde da ''ogoljeni od svakog oblika vlasti, nisu mogli da učine više za zaštitu srpske zajednice, a javni pozivi protiv nasilja nisu mogli da mnogo pomognu u tome''...

Neki lokalni analitičari, s druge strane, tvrde da su i međunarodni zvaničnici i albanski predstavnici bili neuspešni u njihovom pristupu i da su se pokazali nesposobnim za ''ponudu održivih alternativa koje bi pomogle u uključivanju srpske zajednice u politički proces'', ali da svakako ključni faktor ostaje ''veoma snažan uticaj Beograda na kosovske Srbe''. Po njima, oni su moneta za potkusurivanje koji su stalno ''žrtvovani u funkciji režima u Beogradu, bez obzira na to ko tamo vlada''.

No, sudeći po svim ovakvim zloupotrebama, pravdanjima ili pak pokušajima da se analizira kako je došlo do ovakve situacije u kojoj se trenutno nalaze i srpska ali i druge manjinske zajednice na Kosovu, ovaj problem će i dalje zauzimati ključna mesta u izveštajima međunarodnih organizacija. Oni će izglada i dalje biti žrtve i njihovih sunarodnika u zvaničnom Beogradu za koje i dalje ostaju samo ''dobar resurs'', ali i međunarodne zajednice i lokalnih autoriteta, koji za sada nisu u stanju da učine nešto radikalno u rešavanju ovog pitanja. Uostalom, svako povezivanje političkih stajališta sa ljudskim pravima bilo koje zajednice neće moći da prikrije činjenicu da je Kosovo, kako je to uostalom izjavio i Kotslainen, mesto gde su manjinska prava najviše ugrožena u Evropi.

AIM Priština, Besnik BALA